Naučnici tvrde da je moguće da će se ove ili slijedeće godine led na Arktiku otopiti. Tako nešto se nije dogodilo u prethodnih 100.000 godina. Satelitski podaci koje je objavio američki nacionalni centar za snijeg i led pokazuju da je ove godine 1. juna izmjereno da led prekriva oko 11,1 milijun kvadratnih kilometara Sjevernog polarnog mora, a da je prosjek za zadnjih 30 godina bio 12,7 milijuna kvadratnih kilometara. Razlika je više od 1,5 milijuna kvadratnih kilometara i to je veličina kao šest Velikih Britanija. - Prema mojim predviđanjima arktički led će vjerovatno nestati, odnosno do septembra ove godine led će se zadržavati u jednoj oblasti i to na prostoru manjem od milijun kilometara kvadratnih - rekao je profesor Peter Wadhams koji je na čelu grupe koja se bavi oceanskom fizikom na sveučilištu Cambridge. - Čak i ako led ne nestane u potpunosti vrlo je vjerovatno da će ovo biti rekordno niska godina, uvjeren sam da će biti manje od 3,4 milijuna kvadratnih kilometara pokrivenih ledom - rekao je Wadhams. Dodaje da postoje realne šanse da se ta cifra spusti i na samo milijun kvadratnih kilometara. - Topljenje leda se odnosi na središnji dio Arktika i Sjeverni pol - rekao je Wadhams. Većina preostalog leda ostat će zarobljena unutar otoka duž kanadske obale. Vrtoglavo zagrijavanje Sjevernog pola povezano je s ekstremnim vremenskim prilikama kao što su poplave u Velikoj Britaniji i sezona tornada u SAD-u. I led na sjevernoj obali Rusije se znatno smanjio pa je more toplije. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature, za pet će godina prosječna globalna temperatura porasti za 0,6 stepeni. Profesorica Jennifer Francis sa Sveučilišta Rutgers u SAD-u koja je istraživala efekt Arktikia na vrijeme je skeptična oko Wadhamsovih predviđanja. Kaže kako je moguće da se tako nešto dogodi između 2030. i 2050. godine. Rekla je da se ipak suočavaju s veoma neobičnom situacijom na Arktiku i dodaje da su količine leda bile rekordno niske u januaru, februaru, martu, aprilu i maju i da je to vrlo zabrinjava. Vjeruje da će se novi rekord zabilježiti u septembru, piše Independent.
Translate
ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице
КАЛЕНДАРИ Валтазара Превалеза
„Железничкa линијa 45. упоредника“
Претпоследњи ред
ФЕНИКС
...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....
недеља, 15. јул 2018.
SVIJET ĆE POGODITI NEŠTO ŠTO SE NIJE DOGODILO U POSLJEDNJIH 100.000 GODI...
Naučnici tvrde da je moguće da će se ove ili slijedeće godine led na Arktiku otopiti. Tako nešto se nije dogodilo u prethodnih 100.000 godina. Satelitski podaci koje je objavio američki nacionalni centar za snijeg i led pokazuju da je ove godine 1. juna izmjereno da led prekriva oko 11,1 milijun kvadratnih kilometara Sjevernog polarnog mora, a da je prosjek za zadnjih 30 godina bio 12,7 milijuna kvadratnih kilometara. Razlika je više od 1,5 milijuna kvadratnih kilometara i to je veličina kao šest Velikih Britanija. - Prema mojim predviđanjima arktički led će vjerovatno nestati, odnosno do septembra ove godine led će se zadržavati u jednoj oblasti i to na prostoru manjem od milijun kilometara kvadratnih - rekao je profesor Peter Wadhams koji je na čelu grupe koja se bavi oceanskom fizikom na sveučilištu Cambridge. - Čak i ako led ne nestane u potpunosti vrlo je vjerovatno da će ovo biti rekordno niska godina, uvjeren sam da će biti manje od 3,4 milijuna kvadratnih kilometara pokrivenih ledom - rekao je Wadhams. Dodaje da postoje realne šanse da se ta cifra spusti i na samo milijun kvadratnih kilometara. - Topljenje leda se odnosi na središnji dio Arktika i Sjeverni pol - rekao je Wadhams. Većina preostalog leda ostat će zarobljena unutar otoka duž kanadske obale. Vrtoglavo zagrijavanje Sjevernog pola povezano je s ekstremnim vremenskim prilikama kao što su poplave u Velikoj Britaniji i sezona tornada u SAD-u. I led na sjevernoj obali Rusije se znatno smanjio pa je more toplije. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature, za pet će godina prosječna globalna temperatura porasti za 0,6 stepeni. Profesorica Jennifer Francis sa Sveučilišta Rutgers u SAD-u koja je istraživala efekt Arktikia na vrijeme je skeptična oko Wadhamsovih predviđanja. Kaže kako je moguće da se tako nešto dogodi između 2030. i 2050. godine. Rekla je da se ipak suočavaju s veoma neobičnom situacijom na Arktiku i dodaje da su količine leda bile rekordno niske u januaru, februaru, martu, aprilu i maju i da je to vrlo zabrinjava. Vjeruje da će se novi rekord zabilježiti u septembru, piše Independent.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар