Dve pesme i pismo / Eson Jaos

VRATA OKO VRATA

Reci koje izgovorim

Njemu

Ne stignu

Odbiju se

I sve mi se vrate

Sunovrate

Teske kao kamen

Oko vrata

Toliko ih je

Da ne znam sta sad da uradim

Jer zazidana su mi od njih

Cak i vrata.

Bodlje, u rvom planu (fotografija I. Šišmana)

IKONA SVETIH ŽULJEVA

Slaba sam na muške ruke

Al na otmene i fine

Ja ne padam

Na aristokratske

Stvorene za manire

U meni milost

Ruke bude

Što svojim žuljevima

Mojim rukama kao da sude

Što umesto kože

Koru čvornovatog drveta nose

U brazgotinama pune crnila

Kao zemlje pečat

Utisnut na šakama

Što se vodom ne spira

Ostaje istetoviran

Kad ih ugledam

Glas mi odjednom otopli

A pogled otupi

Kao da ih nisam videla

Pravim se

I kao da sam

 manja od njih smanjim se

kao pred svetinjom da stojim

pred tim rukama što osećam

da u mukama i mene

na čudan način hrane

od stida

zemaljsku učenost pred njima sklanjam

iz zahvalnosti

ja se tim rukama

kao živoj ikoni klanjam

Voćna smola

 

_______ Iz propratnog pisma autora

Nisam bila u prilici da posetim Sajam pa sam upravo sada porucila jedan primerak vase knjige sa sajta na koji ste me uputili.
Dodjemo tako u godine kada nas zivot razapne...deca vuku u buducnost a ostareli roditelji u proslost, brige o svima njima prete da zaboravimo na same sebe
Zelim vam da se u svemu tome sacuvate.

ps.Mogu vam reci da je bas neobicno bez vas i vaseg oglasavanja, jedva sam cekala da se vratite...da imam kome da pisem...