Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

ПРОТИВОТРОВ

ПРОТИВОТРОВ
Сазвежђе З. ПРОТИВОТРОВ

исечак о тзв. МАЛОМ ИЗДАВАЧУ

... мали издавач“, нарочито уколико је изван тзв. културне метрополе. Служити по сваку цену локалним потребама или се избром дела и аутора носити са великим издавачима; стицати име штампањем нових дела познатих писаца или храброшћу и радарским слухом откривати нове вредности? Да ли да се клан кланом »избија, односно — ако се великим издавачима замера што објављују и безвредне књиге које је написао познати писац, да ли да се од „малих издавача тражи да издају слична остварења само зато што се тиме даје шанса новим, локалним, ауторским именима?ТИХОМИР НЕШИЋ (исечак из позних седамдесетих година минулог века)

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

понедељак, 25. јануар 2021.

NEĆETE VEROVATI - Kremansko proročanstvo

уторак, 12. јануар 2021.

ПОДСЕТНИК

 ПОДСЕТНИК ЗАВЕТИНА

 

Акција звана МАЛА ЗАВЕТИНА. Други живот


САВЕТ ЗА ВИЗИЈЕ. Опседале су ме визије Completariuma. У своје време (сада 26 јула 2013. године) знам да је све прво било у визијама. Свака визија упућује на неку другу и на нешто друго, што је изнад привремених циљева и људског живота, и струје једне генерације. У своје време био сам близу Божје копче. Закопчано се откопчавало, откопчано се закључавало. Снови су као дуге, небески мостови...Некада сам додиривао Божје копче, а у последње време - нарочито ноћу – кошмари потискују снове. Да би наступила непобедива коњица фатаморгана…

Јесу ли ЗАВЕТИНЕ оглашавале некакве амбисе будућности и времена и јахаче Апокалипсе, пре седам година? Деца рођена тада, на стогодишњицу Балканских ратова, данас похађају први разред основне, и ко се још сећа онога што су Заветине објављивале? Кад би се само 25% посто сабрало и објавило у неколико томова што је публиковано у Заветинама то би, наравно, био суморни подсетник; и то ће изгледа, остати, задатак за неке друге после нас, који ће доћи, који увек долазе из оних правца из којих их не очекују бирократе, властодршци, богаташи и мафијаши.

Заветине нису гушили само они – у власти и књижевности – који су се лажно представљали, већ и они дволични који су покушавали да се представе као „пријатељи“ Заветина. Они горди и умно нестасали што су до диплома и намештења долазили утабаним путевима државне религије, која је заменила ону праву.

И то је данас остало исто, то јест мало горе, са свим погоршавањима и сурвавањима.

...

.....

Мисија „ЗАВЕТИНА“

Све има своју цену! Издавање часописа није исто што и природа ждребета. Нису потребне коцке шећера. Потребно је нешто друго…Часописе „Заветина“ не издржава држава

____________________________________________

Шума коприва крај пута. јун 2013. (погледатајте како је бујна у овом публикованом прилогу >>>>)

Заветине постоје скоро 30 година, као Пишчева издања. Као својеврсна уметничка моба. Удруживање дара и мара слободних појединаца, без обзира на веру, језик, национално порекло, показало се као најжилавије у српској култури. Пишчева издања су преживела многе бродоломе, катастрофе, распаде држава и породица, система, једноумља и бирократску кочоперност.

Часописе Заветина не издржава држава, моћни ментори из таме или неки други заштитници. Издржава их претплата, купци, ретки дародавци. Али понајвише их издржава упорност, Бог,  можда инат и жеља за друкчијим.

Подршка  часописима Заветина долазила је, зачудо, од оног света коме су се окретали, у своје време, издавачи Српског књижевног гласника.  «Истина и лаж су супротности. Достојанство и модерност не иду руку под руку. Као ни политика. Баш због тога, уреднички напори М. Лукића, а посебно његова критичарска делатност, рад на превредновању у српској књижевности, представљају изванредну и посебну “грађу” за изучавање примењене етике и морала у нашој уметничкој књижевности друге половине 20. века, као и почетка 21. века…..“ (Миодраг Мркић, већ наведени рад, стр. 32)  То је написао човек кога су «Заветине» жестоко критиковале. Први критичар, који је, у српској књижевности написао књигу о – превредновању. «…Свака права критика је истовремено и имплиците самокритика, аутокритика. Нека манифестна поетика, филозофија. Дакле, критиковани писци не треба да брину. (…) Приређивач и оцењивач моје споменуте књиге провокативно мисли; асоцијације које подстиче нису књишке, конфекцијске. За разлику од текуће критике, којом доминира одаџијси дух са наказном маском тзв. професорског свезналаштва, приређивач је оцењивач друге феле…. Сигурно би било добро када би се нашао неко од млађих људи, који следи Лукићево поштење, искреност, жустрину и уверења, који би смогао снаге да састави један зборник одаџијско – бирократских – официјелних критика!…» (Мркић, исто, стр. 25)


лутка са отпада код Кесона. Звижд, крајем маја 2013.

лутка са отпада код Кесона. Звижд, крајем маја 2013.

_________________

Где смо ми сада? 12. јануара 2021. године, ако гледамо у нови Календар. Ако пратимо стари календар, ми смо при крају 2020. године. До Нове, по старом календару, остало је још два дана, до 14. јануара,када пада тзв. Српска нова година.

Ми смо, усред времена које као да идем свом крају, између мртвих коприва, тзв. Кор. , маски, и иза ове лутке са отпада - како би рекао незаборавни Леонид Шејка, између ђубришта старог и новог... Читајте ПОСЛЕДЊИ ЗАПИС овог пророка, сликара, врсног песника и видиоца којега је Бог узео одавно.

ЂУБРИШТЕ је за Шејку имало значај "Прелазног искушења / модерне уметности, с тиме је / модерна уметност" за њега "завршена". И у свом последњем запису Шејка поручује оно  чему и Заветине стреме већ дуго, па и књижевни лист ЗАВЕТИНЕ+, јер тај се лист  вратио "животу (животној снази)", што је Леониду било ускраћено Судбином,  али је дато уредницима и сарадницима листа да пишу и објављују "онако  како сликање пружа / највише радости / по узору на старе мајсторе", по цену тога да не будемо оригинални. Шејка је веровао да је сликање облик молитве - зар није?

 Где сте, Ви  читаоци и пријатељи, сада?

____


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 ...

 


    ... Заветине су тамо, после свега - где треба да буду.

То показују и ове две фотографије снимљене у просторијама  тзв. Магазе, где се чувају сва издања штампана почев од сада далеке 1983. године, до јуче и прекјуче. Добри и прави алтернативни, независни издавачи увек у својим складиштима и ризницама имају право благо. То је могуће из више разлога. 

Издавање часописа није само занат. Више је од тога. Нераспродате примерке, из минулих година, треба чувати добро од мишева, и од оних гребатора каквих увек бива, и у чије руке не треба да доспеју...


"Заветине+" су недавно објавиле позив, обавештење,  да нови јануарски двоброј излази из штампе ускоро, (и при врху десног ступца ове насловне стране има која о томе!) подсећајући да они којима је стало до тога, треба да га набаве, како је назначено најкасније до 14. јануара 2021. Такви поручиоци ће добити плус и неки од примерака  бројева наших часописа из минулих година који су прави библифилски раритети (Дрво живота, Уметност махагонија и др.)... И таква врста "акција", "изненађења" биће практикована и убудуће. Јер ми знамо шта имамо у нашим ризницама, као и то да издаваштво није област у којој се може шпекулисати и богатити... То је нешто друго. У овом случају то је - и нека врста теста!

            Ур. (М. Лукић)

        

понедељак, 30. новембар 2020.

Šta Se Krije Iza Istraživanja Ledenih Područja?

ХРОНИКА КРАЈА ДВАДЕСТОГ ВЕКА ИЛИ УВОД У АПОКАЛИПСУ

 

 Из НЕОБЈАВЉЕНИХ (ПРИПО)ВЕДАЊА ВЕДСКОГ ЖРЕЦА



ДУШO СА СИРИЈУСА


Једина


Светлости


Мајко Космоса

Прелома

Помрачења

Непоклека


Далека

Покојна

А жива


Реинкарнирана


Ћерко нашег

далеког ђеда

и громовника Перуна


Дај нам снаге

против ове Силе

нељудске и тамне,

са којом су се уротиле

војске непоменика,

богобораца, убица

и трећеполаца, фашиста,

и богаташа Четвртог Раја

и тзв. Црног племства

који вуку конце

из помрчине

што надолази све гушћа

да твоју децу, и Тебе сатру

усред Содоме и Гоморе

на води твога Ушћа

и да онда разапну шаторе

на овој Планети

од које су направили

од народа каљуге просјака,

гладних и војника

Непоменика!


Спаси нас, Светлости

на хоризонту

који се мења

улазећи

скоро четири стотине година после

1623. (Велика коњукција!)

и благослови да уђемо у

Преображења

Која подупире

Неуништива енергија

Космоса

и Централног сунца

Наше Галаксије!


Не заборави нас,

Мајко наша Стара,

и охрабри

твоје најбоље синове

јаснооке

и потомке војника живота

и соколара

да крену са ковчегом

моштију нашег цара

уздуж и попреко

твојих неоспорних граница

од села до села

кадећи тамјаном

свуда куда прођу,

јер је све загађено

и опустошено,

варошице и већи градови,

и да пронађу

(ако таквог међу њима нема!)

Новог вођу,

који не ферма

путеве свиле

ни квите и папире светских битанги и зеленаша,

крвопија и оних што воле да једу

паштету од меса твоје деце!


Србијо, мајко наша једина и стара,

спаси нас од душмана, зулумћара,

и нових јањичара,

црнокошуљаша и версајских клопки

и дрезденских ујдурми,

наметнутнутих владара

из помрчине

и твораца опустошења

и покрајина сврака…


Спаси нас од лажних вођа

подметнутих мућака

доктора смрти

и науке без Бога

и благослова Твога.


Извуци нас из овог амбиса

и магле отровне,

из овог сатанског раздобља

кад лажни доктори

ведре и облаче

и пуне наша гробља

а лажови и удворице

што изучише занат увлакача

у Врзином или Тринаестом колу

добивши за то сертификате,

оверене дакако и лажне титуле,

сумњиве докторате…

У заветрини и мишијој рупи

ћуте,или у четири ока причају приче

и брзо ставе маске на лице

чим неко покуца на врата…

 

Нашим  покрајинама одјекује Велика лаж

која би да сатера све нас,

као толико пута пре тога

у неки велики тор,

где би нас тровали и убијали

као нико пре тога,

па ни у време убијања новорођене деце

из страха да се међу њима  крије нови Месија,

Син Божји!~

Нашим покрајинама јечи и дању ноћу

страва реквијема 

и бесмисао апсурдних смрти.

Између лажи и реквијема,

истину, децу и старе људе и жене,

трују или даве, 

као штенад у  вировима 

Саве и Мораве!

 

Огласи се, Мајко наша,

Једина,

од које направише масони

Квочку

И где наставише да сеју

и засађују

не шљиве ранке

ни наш домаћи кукуруз, осмак,

конопљу  и зоб за коње,

већ  неке нове сорте

модификована и бљутаве,

што подстичу - болести,

гојазност, неповерење

и пропаст  Твоју!


Не квоцај, више, мајко наша!

Него певај , или запевај!...*


_____

     * Ово сам записивао последњих дана овог месеца, после наше Славе Аранђеловдана, и то је понајвише личило на вапај усамљеника Небесима, на молитву Светлости, Нашој Мајци, уверен, да се народ, па и његови песници, они прави повукоше у ћутање, пред немилосрдним Силама, пред Силом која Бога не моли. Што ми се тзв. "пријатељи" више не јављају, Хвала Богу, али и оних неколико, што су се, временом повукли у своја села Богу иза леђа, престаше да се јављају. Или ако су ми и писали, слали су ми хумористичке ствари, анегдоте и вицеве, избегавајући да се суоче са стравом постојања и очигледном намером Сатане да на сатански начин уништи Српски народ, штитећи га јавно тобож од опасног и невидљивог непријатеља - ... И тако сам наставио да повремено белкежим на салветама славским, или празним папирима који су ми били при руци вапаје, које нико није могао да чује, полећи се свакодневно нашем Свецу, команданту Христове небеске војске, арханђелу Михаилу...

    Данас, док сам чистио шпорет на којем се грејем, бакћући се са црнилом гара, старим чунковима, стигоше прва ова фотографија


..

Уз поруку "У децембру, после којег долази МАЈ, Јабука за сва срца која воле Огњиште!"

па ова

тј слика шумских печурки, уз напомену: "Ко сме?Изволите!"

 Да, драги моји, рођаци и пријатељи, сродне душе, то је питање сада. Када није време за писање песама, честитки или анегдота. Већ за нешто друго. Не више да се молимо  мајци нашој, него да се приклонимо оним што нас је кроз миленијуме одржало. Да изађемо на црту и заштитимо нашу понижену и осрамоћену  мајчицу Квочку, јер Велика Коњукција ће нам помоћи, погурати нас у леђа. Боже помози, и Свети Араханђеле Михаило!

(3о децембар 2020.)

 

 



*




Памти, па....шири даље!