Владајућа линија
Translate
ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице
КАЛЕНДАРИ Валтазара Превалеза
„Железничкa линијa 45. упоредника“
Претпоследњи ред
ФЕНИКС
...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....
понедељак, 23. мај 2016.
понедељак, 7. март 2016.
Ремек-дело духовног оца Првог српског устанка сачувано у Вранићу, крај Београда. Непроцењиво дело и данас збуњује историчаре
Тајна крста Хаџи-Рувима / Борис Субашић | 06. март 2016. 13:43 |
Тајна крста Хаџи-Рувима
РИЗНИЦА цркве у Вранићу чува мало познато ремек-дело Хаџи-Рувима, духовног покретача Првог српског устанка, крст на којем је дуборезом представио 44 минијатурне библијске сцене. Научници до данас нису решили загонетку како је израдио раскошне минуциозне рељефе с мноштвом фигура и ликова које би било тешко извести и најмодернијим алатима. Још увек није откривено ни где је Рувим стекао огромно знање и вештину. Овај човек, који је оставио неке од најзначајнијих историјских бележака о свом времену, о себи је оставио само податак да је рођен у Кадиној Луци.
- Хаџи-Рувим је био свештеномонах, књижевник, историчар, уметник, родољуб и велики мученик - каже историчар и богослов протојереј Радивој Митровић, дугогодишњи парох у Вранићу и стваралац јединственог црквеног музеја у коме се налази драгоцени крст. - Он се замонашио после женине смрти, али његов немирни дух није држало место. Одмах је отишао на ходочашће у Свету земљу, и до краја живота остао велики путник. Његове трагове налазимо од фрушкогорске Свете горе па до Атоса. Са свих страна он сакупља знање и доноси књиге у Србију, где васкрсава из пепела манастире и цркве у којима отвара школе.
Кад је 1786. постао намесник манастира Вољавче, Хаџи-Рувим окупља око себе младе даровите Србе учећи их писмености и уметничким вештинама.
- Плодови његовог рада нису били само просветитељског и културног карактера, већ су имали и дубоки политички смисао - каже протојереј Митровић. - Зато у вихору аустро-турских ратова 1788-1791. стално мора с најближим учеником Хаџи-Ђером да се склања од турске освете.
УСТАНИЧКА ШКОЛА У БОГОВАЂИМАНАСТИР Боговађа од 1791. под Хаџи-Рувимовом управом постаје велики просветни центар и у њему почиње да ради прва српска библиотека. Он школује будућу српску елиту. Међу ученицима су и Петар Ненадовић, син кнеза Алексе, и будући устанички војвода Петар Николајевић Молер, Хаџи-Рувимов синовац.
Наиме, бечки ратни архиви откривају да су Хаџи-Рувимови вешти цртачи били обавешатајци и картографи који су цртали војне мапе за походе против Турака. Њима су се користили и српски фрајкори у Кочиној крајини, после чега су Срби добили локалну самоуправу. После рата 1791. Хаџи-Рувим и Хаџи-Ђера се враћају у Србију и обнављају оронулу Боговађу, у којој се отвара школа и прва српска библиотека, а с кнезом Алексом Ненадовићем поново зидају цркву Рабровицу. Рувим неуморно походи храмове, од задужбине Бранковића у Срему, преко Остружнице, па све до Пећке патријаршије, око којих се окупљају слободољубиви Срби. Тајни знак препознавања тих места су уметничка дела која им је даровао Хаџи-
-Рувим. Најдрагоценије даје 1800. цркви у Вранићу, где се тада налазило Архијерејско намесништво београдско.
- То је његов најлепши и највећи крст, достојан престоничког храма, окован сребром, урађен техникама искуцавања и гравирања и украшен полудрагим каменом - каже прота Митровић.
Тај крст је једно од последњих дела Хаџи-Рувима, јер 1802. на власт долазе дахије, чиме се положај Срба драматично погоршава.
- Почетком 1803, Хаџи--Рувим у Боговађи окупља 12 кнезова, и они се договарају да се за осам месеци подигне устанак - каже прота Митровић. - За састанак су сазнали и Турци, па је Хаџи-Рувим морао да хитно оде из Београдског пашалука. Из уточишта у Студеници, он шаље 14 писама посланица да подстакне код Срба отпор према дахијама.
Рувим одлази на Свету гору, а затим се враћа у Боговађу, иако га кнезови упозоравају да је у опасности. Турци су га уз помоћ грчког митрополита Леонтија на превару намамили у Београд.
- Он стоички подноси страшно мучење, а кад је најзад одведен на губилиште, тражи четврт сата за молитву, после које је кратко рекао: "Сад чините своје" - каже прота Митровић. - Отишао је смирен у смрт, јер је знао да је семе буне дубоко засејано, а ускоро се то и показало тачно. Као и сви горостаси из првог устанака, и Рувим је велики хришћанин и родољуб. Њега су пекли бол, ропство и љута жеља за слободом.
Пријавите се на:
Постови (Atom)