Вечити чудесни коренови - Сабрани радови
Издавач: Заветине
ЦД
Мирослав Лукић: Дела: ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ. - Сабране песме,
антологије српске поезије, романи, драме, прозе, књиге есеја и критика,
полемике... у 22 тома на 6260 стр. ЦД садржи Напомену издавача, Увод
писца. 20 дела. Фолдер "Роман је рушевина једне бајке" (песме и одломке
из романа у интерпретацији аутора са музичком позадином из Моцартовог
опуса). Као и зборник радова Прећуткивани писци или о Делу М. Лукића,
који чини седам објављених књига о стваралаштву М. Лукића. За разлику од
ЦД "Архив трговаца светлошћу" (Београд, 2003), ЦД "Вечити чудесни
коренови" доноси неколико нових романа М. Лукића,
и читавих низ есејистичких књига које расветљују тзв. зону сумрака
српске књижевности 20. века. То су књиге:"ПЕПЕЉУГА или случај М.Лукића"
С. Иг. Митровића;"ЛЕГЕНДА или о уметности будућности" Александра Лукића,
"СЕНКЕ БУДУЋНОСТИ", "АВЕТИЊСКА МЕТАФИЗИКА РОМАНА-ЕСЕЈА Ујкин дом",
"СФЕРА ПОСЛЕДЊЕ МИСТИКЕ" М. Мркића, као и "ТАПИЈА О ИЗВОРИМА"
(најпотпунија Библиографија М. Лукића 1965 - 2006). Обим књига
публикованих у овом зборнику је око 700 стр. - "Постоји и критика
књижевних дела: она права и моћна, надмоћна, која из дела зрачи кроз
време. Надмоћност те књижевне критике, чије дејство нико не може
зауставити, те критике која зрачи из опуса М. Лукића, биће, верују писци
једне од књига о М. Лукићу ("На ветру, на висини, на чистини") веома
плодотворна за даљи развој модерне српске књижевности...Критичари су га,
пре свега - српски, као зла маћеха, сакрили под корито. Читали су они
или слушали у детињству бајку о Пепељуги, можда и пролили коју сузу; и
знају крај бајке и поуку. Јер на Балкану многи пролазе кроз епску
поезију, мит. Многи долазе из мита и завршавају у њему. Да је мит на
почетку књижевности, како је тврдио Борхес, као и на њезину крају,
најбоље показује и случај М. Лукића. Лукићев опус је скривен уз помоћ
тзв. троглаве моћи официјелне српске књижевне критике..."
Шта је све скривено - показује овај најновији ЦД или дигитална верзија публикованих Сабраних Дела М. Лукића.
Ко је Лукић, у ствари?
"...Мирослав Лукић је, ето, такав писац. Писао песме, огледе или прозу - он поступа на исти начин, тражи ону свакодневну бодлеровску грозницу и препушта се стихији.
(Писац мора да ствара без обзира на потоњу судбину својих дела.) Ма каква била судбина његових дела, Мирослав Лукић ју је до краја испунио..." (Владимир Јагличић, "Борба", 2002)
Ко је Лукић, у ствари?
"...Мирослав Лукић је, ето, такав писац. Писао песме, огледе или прозу - он поступа на исти начин, тражи ону свакодневну бодлеровску грозницу и препушта се стихији.
(Писац мора да ствара без обзира на потоњу судбину својих дела.) Ма каква била судбина његових дела, Мирослав Лукић ју је до краја испунио..." (Владимир Јагличић, "Борба", 2002)
Нема коментара:
Постави коментар