Овај усамљени и плодни писац живео је далеко од очију јавности, пишући до последњег даха и штампајући своје књиге као пишчева издања. Прочуо се после одласка у професорску пензију, по књизи "Превредновања" , разматрајући не баш омиљену тему превредновања у српској књижевности, актуелну још од Скерлићевих времена, па до ових потоњих, која се углавном одлаже за неко друго време, осим у случајевима када је реч о неколико оштријих критичарских пера у српској књижевности, попут покојног Мирољуба Милановића, Миодрага Мркића и Небојше Васовића.
Професора Мркића сам срео и упознао као колегу, предавача у Грађевинској школи у Београду, где сам непуна два месеца замењивао једног од професора на боловању, крајем осамдесетих минулог века када сам почињао да радим у просвети. После сам га изгубио из вида. Поново сам га срео захваљујући песнику и сигналисти Мирољубу Тодоровићу, који га је једног поподнева довео у моју канцеларију и представио га као аутора који је о мом роману "Ујкин дом" написао читаву студију. Отада, од тих година на крају минулог века, па све до фамозне короне, виђали смо се скоро редовно; разговарали. Постао сам и његов издавач, и објавио његове Сабране радове у "Заветинама" (дигитално издање).
Написао је више од тридесетак књига, и небројено прилога по нашим књижевним часописима последњих деценија. ЕСЕЈИСТА МИОДРАГ МРКИЋ Рођен је у Трстенику - Дреница (Косово,1932). Окусио је горки хлеба избеглиштва током Другог светског рата (породица му је избегла у округ пожаревачки). Није редовно објављивао; нисмо стигли да о томе детаљније попричамо. Знам да је Мркићев отац поживео стотинак година, и веровао сам да ће увек бити времена да о много чему разговарамо, али - преварио сам се.
У једној од последњих његових књига Краћи огледи. 8. Мркић је на скоро десетак табака проговорио о ПРЕКИДУ, како сам каже од тридесетак година, када није објављивао, о извесној спречености, идући траговима неких писаца, који су имали слично искуство у титоистичкој Југославији, и остали практично непознати широј књижевној и културној јавности, иако иза њих стоје читави опуси. У том смислу, најилустративнији је пример, поглавља Шта сте ми урадили, Шта су урадили (стр. 109 – 144) посвећен „књижевном случају“ Мирослава Лукића алиас Беле Тукадруза. Мркић пре десетак година написао позамашну монографију „ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ“ – једну од својих, најобимнијих књига… Мркић је, дакле, отворио једну од трауматских тема српске књижевности двадесетог века – где је владао баук бирократске кочоперности и перфидни диктат једине партије (оне на власти, наравно!) као врховни арбитар… и тему о ПРЕВРЕДНОВАЊУ*, што значи и о лустрацији, од које бедни плаћеници и аргати такозване официјелне књижевне критике беже као ђаволи од Крста…
Живео је и деловао - као камен-самац. Мркић није избегавао свет. Није био секташ.
Написао је посебне књиге о десетинама писаца, савременика.
Доживљавао је себе као есејисту, а написао је
МОЛИТВУ БОГУ КРИТИКЕ, МОМУ
За разлику од многих других српских књижевних критичара, оних официјелних и по укусу великих издавача, тиражних новина и власти, Мркић је био писац од интегритета. Старински писац, непоткупљив.
Када сам га оштро критиковао, није се љутио. Напротив.
Био је и један од уредника књижевних часописа "Заветина", који су излазили као Независна издања, тј. без потпоре српске државе, или Сороша!
Последњи пут сам га видео у оној хистеричној години короне, током лета, када сам пролазио кроз Београд, после укидања ванредног стања и сазнао да је примио вакцину, јер су му тако саветовали лекари, после једне операције на глави. Шетали смо Београдом, разговарали, више ћутали; растали се на Зеленом Венцу.
После тога смо се договарали да се видимо, поново; али случај је хтео да нисмо; он је дан уочи мог недавног боравка у Београду хитно пренет у земунску болницу...
Српска књижевност, права породица Мркићева, изгубила је свог драгоценог и непоткупљивог члана, а ми у "Заветинама" једног доказаног пријатеља и писца који је читав свој живот посветио лековитој и корективној књижевној критици, и зато ће овога писца, верујем, будућност откривати. И враћати му оно што му је било ускраћено у једном свету у којем је патио и пропатио.
Бог да му душу прости!
Среда, 28.09. 2022. Поподне. МЛ. БТ.
_____
* Видети више о Миодрагу Мркићу на сајту ПРЕВРЕДНОВАЊЕ.
Dobrodošli u eru [ 
