Карл Густав Јунг - Практична применљивост анализе снова Радио Београд, Tрећи програм Студије Карл Густав Јунг: Практична применљивост анализе снова У циклусу СТУДИЈЕ, који емитујемо од понедељка 3. до петка 7. априла, можете слушати излагање Карла Густава Јунга „Практична применљивост анализе снова”, из 1931. године и текст „Терапеутска вредност абреакције” из 1921. Са немачког и енглеског превела Александра Костић. Иако признаје да је анализа снова у терапији веома спорна тема, Јунг не одустаје од покушаја да изнађе практичне учинке анализе. Када снови не би били израз подсвесног, примећује Јунг, они не би били друго до lusus natureae, бесмислена накупина раздробљених остатака дана. Овако, снови су израз нашег сопства, а на аналитичару је да техником тумачења пронађе њихов смисао, да ишчита поруке које нам они преносе. Упућујући на низ примера из сопствене птраксе, али и из праксе других психоаналитичара, Јунг убедљиво показује да нам снови дају богат материјал само у оној мери у којој се не одвајамо од свакодневног искуства. У тексту „Терапеутска вредност абреакције” Јунг развија теорију неуроза коју су поставили Бојер и Фројд. Кључни појам у тој теорији је, наравно, траума. Са себи својственом луцидношћу Јунг трауме тумачи из перспективе оних који се опиру доласку до узрока трауме, анализирајући, пре свега, механизме отпора. Ти механизми отпора сабирају се у комплексима који се, пише Јунг, тирански намећу свести. Да ли је, пак, могуће доћи до трауме и у аналитичком поступку је превазићи, зависи пре свега од понављања доживаљаја који је до трауме довео. У узбудљивом извођењу психоаналитичар на видело иноси читав низ мотива са којима се, у заједничком раду, суочавају и пацијент и аналитичар. Чита: Марица Милчановић Уредник: Иван Миленковић
Translate
ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице
КАЛЕНДАРИ Валтазара Превалеза
„Железничкa линијa 45. упоредника“
Претпоследњи ред
ФЕНИКС
...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....
недеља, 1. јул 2018.
Карл Густав Јунг - Практична применљивост анализе снова
Карл Густав Јунг - Практична применљивост анализе снова Радио Београд, Tрећи програм Студије Карл Густав Јунг: Практична применљивост анализе снова У циклусу СТУДИЈЕ, који емитујемо од понедељка 3. до петка 7. априла, можете слушати излагање Карла Густава Јунга „Практична применљивост анализе снова”, из 1931. године и текст „Терапеутска вредност абреакције” из 1921. Са немачког и енглеског превела Александра Костић. Иако признаје да је анализа снова у терапији веома спорна тема, Јунг не одустаје од покушаја да изнађе практичне учинке анализе. Када снови не би били израз подсвесног, примећује Јунг, они не би били друго до lusus natureae, бесмислена накупина раздробљених остатака дана. Овако, снови су израз нашег сопства, а на аналитичару је да техником тумачења пронађе њихов смисао, да ишчита поруке које нам они преносе. Упућујући на низ примера из сопствене птраксе, али и из праксе других психоаналитичара, Јунг убедљиво показује да нам снови дају богат материјал само у оној мери у којој се не одвајамо од свакодневног искуства. У тексту „Терапеутска вредност абреакције” Јунг развија теорију неуроза коју су поставили Бојер и Фројд. Кључни појам у тој теорији је, наравно, траума. Са себи својственом луцидношћу Јунг трауме тумачи из перспективе оних који се опиру доласку до узрока трауме, анализирајући, пре свега, механизме отпора. Ти механизми отпора сабирају се у комплексима који се, пише Јунг, тирански намећу свести. Да ли је, пак, могуће доћи до трауме и у аналитичком поступку је превазићи, зависи пре свега од понављања доживаљаја који је до трауме довео. У узбудљивом извођењу психоаналитичар на видело иноси читав низ мотива са којима се, у заједничком раду, суочавају и пацијент и аналитичар. Чита: Марица Милчановић Уредник: Иван Миленковић
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар