Erazmo Roterdamski: Pohvala Ludosti

Pohvala ludosti je jedno od najznačajnijih dela renesanse čiji je autor Erazmo Roterdamski (1466-1536). Napisana je u šesnaestom veku, tačnije 1509. godine, a štampana je 1511.g. u Parizu, uz pomoć Erazmovog prijatelja Tomasa Mora. Nakon predstavljanja pariskoj publici, "Pohvala Ludosti" odmah je bila izložena kritikama i žestokim napadima.    Erazmova "Ludost" obraća se svojim Arhiludacima (što je naziv za njene vernike). Na početku nam predstavlja svoje verne sluge bez kojih ne bi uspela da vlada svetom, a to su: Samoljubivost, Laska, Zaboravnost, Lenjost, Naslada, Lokomislenost,  Razuzdanost, Gozba, Tvrdi san. Ludost ismeva čitavu plejadu uloga koje ljudi igraju, stvarajući tako poredak u kome i danas živimo: mudrace, plemiće, prost svet, naučnike, umetnike, filozofe, kockare, praznovernike. No, ona ne ismeva tek radi pukog ismevanja. Ludost pogađa u skoro sve bitne tačke društva i kome je živeo Erazmo, ali to stanje stvari se zapravo vrlo malo promenilo tokom proteklih 5 vekova. Pohvala Ludosti inspirisana je ljudskom prirodom, a ujedno je i svedočanstvo o vremenu u kome stradaju sve ljudske vrednosti. Ono što čini ovo delo fascinatnim i vanvremenskim jesu vrhunska ironija i sarkazam, koji svakog cinika koji drži do sebe naprosto provociraju i takoreći obavezuju da ga pročita. Pohvala Ludosti pisana je u prvom licu, u formi u kojoj se Ludost lično obraća publici, koja je jedina merodavna u potpuno poludelom svetu. Stavovi koje je Erazmo izneo u ovom delu bili su toliko radikalni i (verovatno) jeretički, da je prava sreća da ga crkva nije osudila na smrt na lomači. Portret Erazma Roterdamskog naslikao Hans Holbajn Mlađi (1523)