Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

Феникс

Феникс
Више о овој митској птици

ФЕНИКС

...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....

среда, 27. децембар 2017.

Борис Над ''ВРЕМЕ АНТИХРИСТА'' (7526. гроздобер дан петнаести)

петак, 24. новембар 2017.

Наш гост - Мило Ломпар: Ми плаћамо западну русофобију (23.09.2017.)



Гост је на простору Херцеговине увијек био поштован и дочекан. „Наш гост“ је емисија која с уважавањем у госте позива паметаре, који сваког петка у 20 часова, имају шта да кажу и од којих, и уз које учимо како баштинити људску ријеч, која је одувијек мјера људског постојања. У новом издању емисије "Наш гост" коју уређује и води Зоран Гргуревић гост је био проф. др Мило Ломпар.

Goli Zivot - Miroslav Todorovic - (TV Happy 12.07.2014.)

четвртак, 16. новембар 2017.

AZILANTI (komedija...cela predstava)


komedija scene off teatar ,,Treca Polovina,, Nis tekst i rezija : Miroljub Nedovic Riki igraju : Miroljub Nedovic, Miroslav Jovic, Dragoslav Savic

Dragan Djilas unistava glupu naprednu radikalku

уторак, 5. септембар 2017.

Инопланетянин, мутация или жертва научного эксперимента? | Тайвань.






Случајни пролазници на Тајвану снимили су мистериозно биће које не личи ни на шта што смо досад видели! Рекли су да су били шокирани и да „никада раније нису видели нешто слично“.
„Нашао сам ово на тлу и запало нам је за око. Изгледало је тако чудно и људи су говорили различите ствари о томе. Али хтели смо да знамо шта је заправо у питању“.
Да ствар буде још чуднија, пошто су снимак прегледали и биолози Универзитета у Тајпеју, одговор на питање о којој се животињи ради није стигао, јер научници ништа слично нису видели пре. Постојала је теорија да се ради о некој мутираној врсти црва, али је установљено да ово биће нема физиолошке одлике својствене црвима, па је та теорија пала у воду.Већина оних који су одгледали снимак сматра да се ради о бићу које није са ове планете.

Две нове књиге Г. Предрага Пузића


..




_______________________________________



..

..

..
.




































        Кратка белешка: Година је 2017., за књиге не баш повољна, поготову за књиге оваквих писаца, као што је Г. Пузић, које излазе у симболичним тиражима и уз помоћ пренумераната, као во времја оно са почетка деветнаестога века, када су се печатале књиге јего
благородија Вука стеф. Караџића. Две најновије књиге Господина Пузића књижевни сладокусци треба да имају у својим библиотекама, јер је реч о ретком писцу, који није "многописац, брзописац", већ једно темељније истраживачко, стрпљиво биће. Погледајте Пузићеву књижевну биографију. И читајте га. Реч је о тихој води, књижевној појави која рони брег официјални.... ако не верујете, проверите... (М.Л.)

петак, 18. август 2017.

О СРБИЈИ КОЈА НЕСТАЈЕ, или о Српкињама које су кичма српског отпора

снимак аутора (снимљено у јесен 2016. годионе, - давање полугодишњег помена Соколовићевој сестри Шолету)


Од тог свеколиког самониклог прућа направио си велики и несаломиви српски сноп, кога ниједна сила,  ни ала, неће моћи да пресаломи

Велика из села Малотина одсекла косу, обукла чакшире, узела пушку и отишла у шуму да се бори против душмана

У шкртим записима из тог времена у "Ратничком гласнику", часопису који је излазио између два рата, наведен је пример извесне Велике из села Малотина на планини Козјак, коју су ко зна зашто звали Беговица. Била је то жена високог раста,  јаке телесне грађе, немирне нарави, неустрашива и храбра, способна да и у безизлазу нађе излаз. Када су јој дојадили турски и арнаутски зулуми Бајрам Јакине тајфе (банде која је даноноћно упадала у села и пљачкала и обешчашћивала жене и девојке) Велика је одсекла косу, обукла мушки копоран, навукла чакшире, обула неподериве опанке и кренула у шуму. За њом су пошли многи мештани спремни да се обрачунају са зликовцима. Била је то по броју бораца мала чета али по храбрости и успешности у акцијама надалеко чувена. Пред њом су стрепиле и јаче дружине бугарских комита и арнаутских качака. Храбро је ратовала Велика и успешно штитила свој народ од турског зулума. Опет  су били и дању и ноћу слободни друмови и забрани у селима. Али борба Великине дружине за слободу све више.је била трн у оку непријатељу,  доушницима и злонамерним душманима.  Окупаторским властима у тадашњем кумановском округу све су чешће стизале притужбе на њен рачун за дела која су је тешко теретила, јер је угрожавала окупаторски систем, а то се строго кажњавало.

ВЕЛИКА је знала да је заптије даноноћно траже, па се добро крила - лети у шуми, а зими код  јатака.  Била је то тешка утакмица са неизвесним крајем. Али, нажалост,  пресудиле су поткупљене издајице, које су дојавиле властима да се храбра жена ратник налази у селу. За трен ока су стигле заптије, везале је и одвеле у Куманово. Крвави осветнички пир започео је у црквеном дворишту иконома Димитрија: привезану за орах, жандарми су је тукли и тражили да ода другове. Велика је клонула од бола, али њене светле очи и даље су поносно гледале у правцу Козјака, где су биле слободне шуме и храбри другови. Тело је дрхтало, али Велика није ни молила, ни жалила се. Све страхоте подносила је ћутањем.
Сву у модрицама и сломљену од бола, вратили су је колима у село. Мучила се и дуго боловала. Са бледих усана често се чуо шапат да ли су у планини видели неког од њених другова. Од тешких рана Велика се није опоравила, упокојила се у великом болу. Село Малотин било је тугом обавијено, али је њен јуначки лик као легенда опстао до данашњих дана.


Из Соколовићевог рукописа: слике пок. сестре и пок. мајке


Мара Кучкова, једноставна жена из народа, рођена у селу Кучевишту у Скопској црној гори, била је веран јатак многим храбрим борцима за ослобођење. Примала их је у свој скромни дом,  вешто крила од очију вековног угњетача, хранила у потаји и видала љуте ране... А када је догорело до ноката, да би избегла хапшење, откопала је пушку сакривену у штали и отишла у шуму да се придружи борцима за слободу.
Ватрено крштење имала је у крвавој и неравноправној борби на Скопској црној гори. Чета војводе Петка Илића Нагоричанина борила се против надмоћније турске потере, која је имала за циљ да у том крају уништи све што је српско. У одлучујућем судару војвода Петко је тешко рањен, па је запретила опасност да буде заробљен. Мара Кучкова је знала шта то значи. Успела је да се пробије кроз шикару и кроз кишу турских куршума и да приђе рањеном Петку. Нашла га је живог у локви крви и неприметно ловукла у шипражје а затим подигла на рамена и брзо измакла испред турске потере.
Мучно али упорно Мара је одвукла рањеног војводу до српског села. Код своје куће очистила му је и превила тешке ране. Пошто то није било довољно за опоравак, морала је да га одведе лекару. Али, како доћи до лекара када су скопске улицe пуне жандарма и окупаторских војника, како пронаћи лекара који ће пружити помоћ српском борцу за слободу? И ту енигму решава  Мара  Кучкова,  задржава  војводу  у  свом  дому да преноћи и да се одмори, а сутрадан га облачи у женске хаљине и као своју кћер вози га кроз град запрежним колима доктору Михаилу  Шушкаловићу, за кога је знала да је наклоњен српским ратницима за слободу.
Након указане лекарске помоћи, поново га скрива и после извесног времена, преко поузданих веза, успева да га пребаци преко границе у Србију.  Војвода Петко Илић је преболео ране и опорављен се вратио у Македонију да и даље четује за слободу свог народа. Мару Кучкову никада није заборавио.
Трагедија   Лазара   Кујунџића  и Живојина   Миловановића,  српских јунака који су се до последњег метка борили у забарикадираној арнаутској кули у метохијском селу Велика Хоча, на Белом Дриму, уврстила је њихове мајке у галерију бесмртних.
Борба се водила у Хусеиновој кули и била је призор јунаштва и пожртвовања. Четничка чета од седам бораца: Лазара, Саватија, Живојина, Косте, Станоја, Тодора и Михаила против моћне турске силе. Сви су се борили не помишљајући на предају. А када су Турци запалили кулу а њима понестало метака, јуначки из пламена искачу Лазар Кујунџић и Живојин  Миловановић.  Пре него што су пали од турских куршума довикнули су душманима:  "Гледајте, кукавице, како Срби гину!"
Погибија сина Лазара код Велике Хоче,  1905. године, потресла је до крајњих граница мајку Лазара Кујунџића. Та озбиљна, вредна и добра подримска  сељанка, права српска домаћица, била је брижна и нежна мајка, али схватајући ондашњу ситуацију, смогла је снаге да остане мирна, јер је њен син даривао свој живот за свету српску ствар.

Из Сололовићевог рукописа, један од трагова и посета планини Радан



МАЈКА КУЈУНЏИЋА : НИЈЕ МОЈ СИН !

Турци су у Призрену пред масом људи изложили покривено мртво тело Лазара Кујунџића. Приводе мајку и откривају му лице. Траже од ње да препозна мртво тело.
"Да ли је то твој син Лазар?" - питају несретну мајку.
Она прилази мирно и достојанствено, скамењеног лица, нагнула се као свака жена над светињом смрти.  Види, иако никога не гледа, да је сви посматрају, јер сви знају - мајка је увек мајка, али она је одлучна, бол у души скрива само за себе, мирна лица и тихим гласом, вели: "Не, није ово мој син Лазар."

_____________

         = извор: одломак из рукописа обимне књиге ДОМ ВЕСИНАЦА (Златна капија) Ранка Соколовића (1960), доктора правних наука, професора, и генерала БИЕ у пензији родом из села Ивања (планина Радан), која је кренула на своје велико путовање до српских издавача, још оног тренутка када су му пукли дамари, дакле пре низа година...



петак, 12. мај 2017.

Titova soba tajni - Ostrvo straha 2

Titova soba tajni - Ostrvo straha 1

Šta se krije u Titovom sefu?



Објављено је 27.10.2013.
Da li je Josip Broz Tito imao sef? Profesor Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije, bio je u sefu i govori o tome šta je video. Dušanka Subotić Homen, advokat porodice Karađorđević, govori o pisanim dokazima sadržaja pomenutog sefa. Kancelarija "Fila" radila je trideset godina na imovini Josipa Broza Tita. Da li je smrću Jovanke Broz proces nasleđivanja njegove imovine drugačiji? Gost u studiju je Dubravka Kosić, advokat.

Tito had a safe deposit box? Professor Oliver Antic, Advisor to the President of Serbia, was in the vault and talks about what he saw. Dušanka Subotic Homen family lawyer Karadjordjević written evidence about the contents. Office "Fila" worked for thirty years on the property of Josip Broz Tito. Studio guest is Dubravka Kosić, lawyer.

proljecen den restelica

Abir Doda Sar Planina RESTELICA

Prizrenka devojka (ezgija), Dalibor Mladenović



Објављено је 28.10.2014.
Dalibor Mladenović - kaval

Kavali ezgija



Објављено је 09.07.2016.
Salla Shabani , Dušan Popović , Rizvan Sinani , Aleksandar Đorđević
Prilep Jul 2016
Makedonija

U kovčegu nije bio TITO / Istina o Titovoj sahrani

Tito je sahranjen kao musliman

4 Maj 1980 u 15 05 Umro je drug Tito Dokumentarni film

INTERVJU: Milovan Jovanović - Srpski narod izumire, a mladi ljudi odlaze...



Објављено је 12.05.2017.
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Milovan Jovanović, diplomirani politikolog i novinar. Piše za "Newsweek Srbija". Vodi i uređuje emisiju "Arena info", koja se emituje na televiziji BN. Veliki je prijatelj sportskog novinara Dejana Anđusa, može se reći da je stalni gost i komentator emisije "Sport plus", koju vodi Dejan Anđus. Veliki je kritičar ove i prethodnih uprava FK Crvena Zvezda. Poznat je kao čovek bez straha i dlake na jeziku. ...

Intervju je snimljen 08.05.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.

Hajduk Split - Crvena Zvezda 1:3 (1980.)

Павле Аксентијевић-Поранила кумрија


Отпремљено је 04.12.2010.
Драгослав Павле Аксентијевић и Група Запис, албум "Попој ми слуго царева".

МОГУЋ ДНЕВНИК ПИСЦА / Александар Лукић

 Александар Лукић
МОГУЋ ДНЕВНИК ПИСЦА

Никада нисам имао потребу да
водим дневник. Јавни нужник
славних обиђох: запахну неистина.
Стихове сам једва писао, у мојој енклави,
па, не идеализујем лиричаре, знате:
тешком муком писах стихове. Имах такт.
По божјој промисли, ваљда.

Дневик захтева приличну одговорност
према животу. На првом месту: истину.
Бележити редовно, из дана у дан, недељу,
месец, годину дана, пикантерије о животу
до у детаљ. Никако. Пресну иронију из главе,
на празан сто.

Димљене кобасице: не препоручујем.

ЗАЛАЗАК СУНЦА (из нашег дворишта, 1)


Замисли шесдесет, седамдесет, осамдесет година,
уредно описаних и спакованих међу корице свеске.
Ужегла саламура. Улежана. Кога би то занимало?

Твоја брадица: метла градинара од вреска,
више вреди од дневника. Под носем
плени пажњу времешних госпа
у локалном аутобусу. Нећеш веровати
како брада може процветати изненада,
као ружа у мислима туђим. Тврдим: сила си.

Како оно беше свемир ћути?
Не цупкај ногом по поду,
не преноси нервозу около.

Зимску јабуку љушти поступно,
каиш коре, за каишем. Потом исеци
кришке, стави на тањир и поједи.
Ољушти јабуку и за мене незнанца,
међу вас сатераног: игумана стихова.

У миру, у миру – неће пропасти свет.

2,ЗАЛАЗАК СУНЦА  19,43 c,


Одбих да водим дневник. О себи
да сам некад постојао. Мимо праксе.
Не делим: призор спруда у Белилу.
Призор подневне јаре кад трепери
над прашњавим путем усред лета.
Све сам то био: и бићу кад ме не буде
било. Нек цркну противници од љубоморе.
На једној страни редови писани
о животу, а већ  на следећој опис
јесењег дана: опадање лишћа. Грозно.
Непоправљиво грозно. Пређица на каишу
панталона пукла.

Нагост изненада: моја ствар.
Дете, младић, старац.Странац,
комшија, пријатељ – оклагија?
Изложен погледима руље.

Добро, добро: ничег ту нема
смешног. Црни туш, разлио?
У барицу, или сузу? Како, коме.

      = из необјављених рукописа српских писаца


недеља, 7. мај 2017.

Борба са духом унинија

Борба са духом таштине



Објављено је 07.05.2017.
15 Преподобни Јован Касијан Римљанин Преглед духовне борбе-Пето поглавље-Борба са осам главних страсти-Борба са духом таштине

NISTA OD VRACANJA KOSOVA SRBIJI: MARIN LE PEN IZGUBILA - MAKRON NOVI PRE...

Многобрижност удаљује од Бога

петак, 5. мај 2017.

Louis - Lazi lazi Vere

Cune Gojkovic i Esma Redzepova - Kazi kazi libe Stano

TRAMP UPOZORIO MAKEDONIJU - NA BALKANU KRECE RAT SVI PROTIV SVIH

LAZANSKI UPOZORAVA: MAKEDONIJA JE NA IVICI...

Anton Pavlovič Čehov: Prosidba, radiodrama



Published on May 30, 2015
Radiodramsko ostvarenje. Dramski program Radio Beograda. Režija Olga Brajović,
učestvuju Jelisaveta Sablić, Milan Mihailović i Ivan Jagodić.
Je li dovoljno ako vam kažem da svaku pojedinu reč Prosidbe Čehova znam napamet? I vi ćete uživati.
Slušajte!
Hvala velikom Čehovu i radiodramskoj ekipi.
Neko posmatra Đokovića (ja sam radije za Šarapovu) Ili uz pivce i pomfrit čeka da navija dok dvadesetak prebogatih tipova trčkara na terenu za jednom loptom a njihov trk prate milioni bednika kraj tv ekrana, za njih i njihovu slavu na terenu navijači jednako bedni kao i oni kraj tv-a
jedni drugima broje zube.
Nije li to glupo?
Ako želim da uživam prisetim se jeseni 1975. Lepih uspomena sa ekskurzije Kijev-Moskva-Lenjingrad i celodnevnog putovanja udobnim spavaćim kolima, Don, Ruske stepe, Veliku Moskvu, Hotel Beograd, Većeru na Crvenom trgu, Crkvu Vasilija Blaženog, Ermitraž, Auroru, Carsko selo, mostove koji se dižu u ponoć, plavokosu plavooku Ruskinju vodiča (nije Natali). Lepe uspomene. Tada slušam Prosidbu. Za Čehova su govorili da može da napiše pripovetku o čaši vode.
Čehov je na slici koja se proteže kroz klip.

На прагу, У очевом загрљају - Отац Серафим Роуз

Духовна радост

Бог који прогања, Лаку ноћ свете - Отац Серафим Роуз

Борба са духом туге

Везе са древном светошћу, О звездама и музици

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)
Књига без краја о бескрајном

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге
Uoči 68. rođendana pesnika Bela Tukadruza (alias M. Lukića), pretplatnici mogu čitati novi rukopis, tj. knjigu na lokaciji DICA - Dokumentaciono informacioni Centar Sazvežđa Z