... „мали издавач“, нарочито уколико је изван тзв. културне метрополе. Служити по сваку цену локалним потребама или се избром дела и аутора носити са великим издавачима; стицати име штампањем нових дела познатих писаца или храброшћу и радарским слухом откривати нове вредности? Да ли да се клан кланом »избија, односно — ако се великим издавачима замера што објављују и безвредне књиге које је написао познати писац, да ли да се од „малих издавача“ тражи да издају слична остварења само зато што се тиме даје шанса новим, локалним, ауторским именима? – ТИХОМИР НЕШИЋ (исечак из позних седамдесетих година минулог века)
Oldos Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka.
Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela.
U romanu "Vrli novi svet" opisuje se društvo koje funkcioniše na bazi masovne proizvodnje, psihološke manipulacije i (zlo)upotrebe principa Pavlovljevih refleksa. Zahvaljujući razvoju reproduktivne tehnologije, čitave generacije ljudi stvaraju se u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi (kasti) ljudi, shodno obradi sprovedenoj još u fazi razvoja fetusa.
Sadržaj:
Glava prva (00:00:04)
Glava druga (00:30:16)
Glava treća (00:49:33)
Glava četvrta (01:34:39)
Glava peta (02:01:43)
Glava šesta (02:30:32)
Glava sedma (03:08:11)
Glava osma (03:39:46)
Glava deveta (04:13:15)
Glava deseta (04:23:00)
Glava jedanaesta (04:35:09)
Glava dvanaesta (05:12:29)
Glava trinaesta (05:37:48)
Glava četrnaesta (05:59:05)
Glava petnaesta (06:18:28)
Glava šesnaesta (06:34:49)
Glava sedamnaesta (07:00:14)
Glava osamnaesta (07:20:52)
Autobiografski roman Oslobodioci i izdajnici je „povesno-lirska“ hronika sačinjena od niza dijaloga, epizoda, slika, likova i prizora sačuvanih u sećanju autora koji je okupaciju i građanski rat 1941-45. proživeo kao dečak u šumadijskoj seoskoj porodici. Knjiga donosi izvorno svedočenje o tome kako su seljaci doživljavali sukobljene strane u ratu, Tita i Dražu, četnike i partizane, Englesku i Sovjetski Savez, te način na koji su primili neočekivanu i neželjenu vrstu oslobodilaca: zbog odanosti Monarhiji i JvuO, pobednici su ih označili kao potencijalne protivnike, takoreći izdajnike.
Prikazan je čitav niz nesporazuma između tradicionalne seoske sredine i novog povratničkog poretka, viđen očima osetljivog i bistrog desetogodišnjaka, a pisac se, u poslednjoj deceniji prošlog veka, seća onoga što je u detinjstvu video i zapamtio.
Delo je pisano jednostavnim i lepim jezikom, a dijalozi su obeleženi izvornim kolokvijalnim obrtima.
#OslobodiociIIzdajnici#MilovanDanojlić#AudioKnjiga
Naracija Predrag Andrić
Produkcija HelmCast
Oslobodioci i Izdajnici | Milovan Danojlić | Audio Knjiga
Veselin Čajkanović (Beograd, 28. mart/9. april 1881 — Beograd, 6. avgust
1946) je bio doktor filozofije, filolog, etnolog, prevodilac, istoričar
religije, mitolog, profesor Univerziteta u Beogradu i dopisni član
Kraljevske srpske akademije (ono što je danas kod nas SANU).
Bavio se vizantološkim pitanjima, ali i nizom drugih tema iz ovog
područja. Posebno je proučavao religiju Srba pre primanja hrišćanstva, a
za narodna verovanja se zainteresovao još dok je radio na knjizi „O
Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”. Znanje klasičnih jezika
i književnosti i upućenost u uporedne religije omogućili su mu da
protumači nejasne pojave iz srpske religije i mitologije i da pristupi
njihovoj sistematskoj rekonstrukciji.
Tokom svojih proučavanja, otkrio je uticaje ne samo paganstva i
hrišćanstva, nego i mnogo starijih sistema verovanja, kao što su
preanimizam, animizam i totemizam, koji su vekovima ostali očuvani u
narodnoj religiji Srba. Mada su se njegovi zaključci o istoriji stare
vere u izvesnoj meri kosili sa stavovima dogme Srpske pravoslavne crkve,
a raniji istraživači narodne tradicije, kao što su Milan Đ. Milićević i
Stojan Novaković su već ukazali na to da su mnogi srpski običaji
očuvani iz starina i da predstavljaju dragocen izvor za proučavanje onog
perioda kulture, o kome nema drugih dokumenata, Čajkanović je ovakva
zapažanja pretvorio u svoje osnovno istraživačko načelo i svojim radom
na ovom području se svrstao među malobrojne osnivače novih nauka,
zasluživši status prvog srpskog istoričara religije.
Како назвати ову књигу, која је настала од песама песника које је антологичар М. Лукић био уврстио у неко од издања антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра, да би их затим ветар коначне верзије, тј. шестог издања исте, развејао као лишће? ПРОДАВНИЦА ВАЗДУХА?(1) – како би предложио дух покојног Јефтића? Или – КОД ДАМСКЕ ПАТКЕ? – како би сугерисао дух покојног Младеновића? Или – КАНТА ЗА СМЕЋЕ? – према стиховима живог Доб. Смиљанића?
Њеног правог подстрекача, Г – дина Т. Ћирића – не вреди питати. Мртва уста не говоре.
Издавачу се чини, да је ово што је отпало, опало лишће, вредно да се сачува и (у)пореди са бројним антологијама савремене српске поезије објављених последњих деценија. Већина актера, или песника, присутних у тим толиким хваљеним бившим, заборављеним купусарама, нашли су се на окупу и овде. Нека им је Бог у помоћи... видети више НАСТАВАК >
Британски амбасадор дели савете!
-
Дејан Београђанин* пре 13 сати Британски амбасадор дели савете! Они су тај
конфликт на Косову осмислили, спровели у живот и …
Наставите са читањем →
I, ZA KRAJ...
-
*"Prijatelju, sad je dosta. *
*Ako još želiš čitati,*
*Idi i sâm budi zapis *
*i njegov smisao" *
*Angelus Silesius*
*Kerubinski putnik, VI, 263, 1675...
ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР ЈОВАН НЕНАД
-
Жвандра Лили
Битком на Мохачком пољу 29. августа 1526. године Турци су уништили војску
угарско-чешког краља Лајоша II Јагелонца, који је и сам ту поги...
ДУЧЕ. АПСУРД.ASSURDITA / Белатукадруз
-
ДУЧЕ. АПСУРД.ASSURDITA Белатукадруз … Рим је опкољен Мусолинијевим
портретима, као кинеским зидом. Он је све предвидео, он је све припремио,
замислио, удес...
