Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

ПРОТИВОТРОВ

ПРОТИВОТРОВ
Сазвежђе З. ПРОТИВОТРОВ

исечак о тзв. МАЛОМ ИЗДАВАЧУ

... мали издавач“, нарочито уколико је изван тзв. културне метрополе. Служити по сваку цену локалним потребама или се избром дела и аутора носити са великим издавачима; стицати име штампањем нових дела познатих писаца или храброшћу и радарским слухом откривати нове вредности? Да ли да се клан кланом »избија, односно — ако се великим издавачима замера што објављују и безвредне књиге које је написао познати писац, да ли да се од „малих издавача тражи да издају слична остварења само зато што се тиме даје шанса новим, локалним, ауторским именима?ТИХОМИР НЕШИЋ (исечак из позних седамдесетих година минулог века)

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

недеља, 16. мај 2021.

Letnjikovac. Fasada na americki fazon.

субота, 15. мај 2021.

АНЂЕЛИЈА СТАНЧИЋ - НАЈСТАРИЈИ ЈЕЗИК БИБЛИЈЕ

1,52 хиљ. пратилаца
Учитељица и болничарка, Анђелија Станчић Спајић била је члан Главног одбора Учитељског удружења Србије и сарадница Женског друштва у чијем је оснивању учествовала. Била је сарадница и у неколико листова: у сомборском „Голубу“, у „Босанској вили“, „Школици“ и „Зорици“. У поменутим часописима објављивани су њени преводи са француског, немачког и чешког језика, приповетке и песме. Писала је и приче и песме за децу. Истраживала је порекло српског народа, наводећи доказе да се у Библији налазе елементи српског језика, односно да је наш језик најстарији језик Библије. На исти начин Анђелија је дошла до примера где се у опису вере, живота и обичаја библијских личности, често налазе елементи вере и начина живота Срба. Није била нарочито позната, ни довољно призната. Ни некад, ни сад. Али, била је велика и важна. Анђелија Станчић, учитељица која је у миру учила ђаке, а у Првом светском рату неговала рањенике, остала је упамћена по томе што је достојанствено и културно одбила Орден Светог Саве. Иако га је без поговора заслужила. Рођена је 1865. године у Шиду, у дому Андреја Спајића, вредног столара . Као ћерка спретног занатлије, који је волео да претреса политичке ствари и био врло жесток у одбрани родољубивих идеја, показала је да “ивер не пада далеко од кладе”. Упијала је очеве мудрости, хранила се њима и надахњивала. Породици је, како је описала у аутобиографији, остала захвална и за духовно наслеђе. Није то било, причала је, клечање и бусање у груди, него чисто уверење у моћ и помоћ Бога коме се молила. Родитељи су јој говорили да је била феномен, јер је са девет месеци проходала и проговорила, а као послушно дете, рано је усвојила мајчине лекције о пристојном понашању, па је знала да старијим људима искаже поштовање пољупцем у руку и културним поздравом на улици. Са школом је од првог дана била на “ти”. Учитељица ју је истицала као изванредно дете и без страха јој предавала катедру, када је морала да изађе из учионице. Због ње су многа деца, поготово она богата, била кажњавана, јер нису могла да је достигну у знању. Било је природно да таква девојчица оде на усавршавање, па су је родитељи послали у Учитељску школу. Дар за преношење знања на млађе је већ имала и са много љубави га је користила пошто је стекла диплому. Млада учитељица је са великом страшћу подучавала ђаке, али је одлучила да се посвети и научном раду. Већ 1912. године из њеног пера је изашла стручна књига “Распоред рада у првом разреду основне школе”, да би 1929. објавила вредно дело – “Најстарији језик Библије: или један од најстаријих културних народа”. Анђелија је истраживала порекло српског народа, наводећи доказе да се у Библији налазе остаци нашег језика, као што се у опису вере, живота и обичаја библијских личности, често налазе наша вера и начин живота Срба. У предговору је написала: – Дани за данима мењају се наизменце. Година за годином жури. А векови, столећа јуре без одмора. Човек ствара, бори се на земљи, подиже се и пада. Преко њега и његових дела диже се хвала, слава, признање или осуда и проклетство. И све бива застрто на крају заборавом из кога се, после неког времена, засија као искра испод пепела сећање на творевине прошлих поколења, на којима су нови људи продужили стварати нова дела која ће се поново опет угасити. И ова књига, не велика обимом, дићи ће из заборава на светлост угашену, непознату тековину једног од најстаријих културних народа. После десет и више година проучавања и прикупљања материјала а после великог труда и трчања да се наше позване установе заинтересују за ову новину и издаду на јавност ову и ако не велику ипак важну књигу, која је могла бити већа, али је била удешена за три јавна предавања и морала је бити збијенија, после свих затворених врата, сама дајем у у штампу ово дело. „Најстарији језик Библије је веома занимљиво штиво у којем су приказане мапе Синајске горе из 7. и 8. века и на којима се виде места, као што су Банат, Бела Црква, Српска (гора) и слично. Карте су, наравно старогрчке али су топоними српски. Необичност те карте је била у томе што су се у близини Мојсијеве горе налазиле и планине са именима Српска гора, Гора, Банат, затим реке са именима Мир, Вир итд. „Тамне“ речи ауторка тумачи архаичним речима српскога језика, доводећи тако у везу Хебреје, Словене и Пеласте (становнике јужне Србије и Македоније) посредством Филистејаца. Наиме, Фалистејци, који су се једним делом асимиловали у Хебрејски корпус, у сродној су вези са некадашњим становницима Македоније – Пеластима. О континуитету између Пеласта и Словена на Балкану говорили су многи неучници, међу којима и Милан Будимир, Нико Жупанић и Радивоје Пешић. Интересантно је да и само име „Ебрис“ (עבריס), којим су стари Хебреји себе називали, Анђелија палиндромним путем доводи у везу са именом „Сирбе“, позивајући се на старозаветне списе у којима се поједина имена неретко пишу у супротном смеру. #AndjelijaStancic #Srpskijezik #Srpskeherojine

среда, 07. април 2021.

Pesme u antologiji Figure u tekstu - Gradovi u fokusu. - Песме Мирослава и Александра Лукића

*

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

*


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

**




 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

* *

Poslala mi Tanja*. Ja ne mogu da otvorim. pogledaj. (А.Л.)

____

 *  Originalna poruka --------
Pošiljalac:
Tatjana Živković
Datum: apr. 7, 2021 11:45:36 pre
Naslov: Pesme u antologiji Figure u tekstu - Gradovi u fokusu
Za: -- CENTAR ZA KULTURU POZAREVAC

-

 Srdačan pozdrav!

Tatjana Živković

Diplomirani bibliotekar savetnik

Rukovodilac Zavičajnog odeljenja i Odeljenja stare i retke knjige
Narodna biblioteka "Ilija M. Petrović" Požarevac
Drinska 2, 12000 Požarevac
www.bibliotekapo.org...

понедељак, 05. април 2021.

субота, 03. април 2021.

ПОЕЗИЈА ПРОТИВ „ЗЛОГ ГРЧА“ / Александар Лукић

 

Александар Лукић



ПОЕЗИЈА ПРОТИВ „ЗЛОГ ГРЧА“

ТЕТАНУС – ОПАКА ДОЗА

 




Дончић песник, Дончић човек, Дончић патриота, не бежи од одговорности пред Богом и људима. Одбија да буде пуки молер стварности. Одбија да изиграва слепог човека. Он намерно види, што други избегавају, а и како би другачије, зашто би другачије, зашто би изигравао хуљу из потаје? Дончић је песник у вечитом крику. То је та мала неопходна разлика, која га чини песником, у изворном смислу те речи. Његова песму сама по себи довољно говори: БРОЈЧАНИК СТРАВЕ (После двадесет радиоактивних година) На сату страве казаљку слепу врти / кнез пленумски, овлашћени секундант смрти. / Из урне земне испарава прах. / Радиоактивна љуљка успављује бебу. / Империјални се шири задах. / Безгробни расту бомбардери. / Љевишка кренула ка небу. / Гробница рибља покрај искиданог моста. / Над уљем речним напукли се њишу небодери. / Дрвена клати се скела, / два белца и један црнац / госте се пилоти Антанте / на тераси српског хотела. / Палуба надутог чамца плута, / са белим анђелом од олова, / разнешен монах поред пута. / Ћуте клинике, ћуте лабораторије, / у фото-апаратима заробљене слике. / Млађи и виши референти / кремирају страницу историје. / У бубњу лажи богиња правде / секачем за купус пресеца корнете. / Из црне бомбоњере излећу / официри СИНОДА. / Уморни гробар преко / статистике пада. / Са везаног звона света капље вода.


Песма БРОЈЧАНИК СТРАВЕ довољна је за лекцију о много чему!На првом месту, бити достојан позива певања. А потом, најосновније лекције, да лење и троме духове провоцира, да прочитају збирку песама Тетанус у целини. Од песме, до песме, редом!


У својој првој објављеној збирци песама насловљеној “У ВАГОНУ РОЗАНОВА” уврстио сам песму “ФАРМА ПОСКОКА”. Ето о чему сам, између осталог, певао као млад човек, осамдесетих година прошлог века слутећи надолазеће бубњеве рата. Сматрајући још тада да је поезија у нас прилично бесполна, и да је у потпуности издала посланство, у песми “ФАРМА ПОСКОКА” маштао сам да оснујем Фарму поскока, не би ли српску поезију опремио довољним дозама отрова. Мужа отровница је и тад, а и данас остао најуноснији посао. А, како у мојим ондашњим стиховима није недостајао отров, веровао сам да ће моји савременици читањем стићи до формуле справљања противотрова, за заштиту од уједа отровница.

То, се није десило.Срећа да није.


Моје разумевање и сапатништво за стихове Милоја Дончића, ипак, даље сеже.


Не марећи за халабуку данашњег доба - епоху највећма оличену саморекламерством и наметањем песничког укуса и вредности, кроз разноразне епигоне тзв. песника: “принчева поезије, и мурећеплија”, бирократске, наметачке, неоагитпроповске књижевности у нас, до бола јалове и убоге праксе и потребе да се тријумфује по сваку цену, прилагођавајући тако стварност актуелном критичарском моделу - одаџијства, неталентованом непесничком свету, углавном, главуџама сујетних појединаца - доњем вешу, није збунио песника изоштрених и огољених нерава у непрестаном напону и вибрацијама да поклекне и пристане на саучесништво и, суживот са супетлицама. Неделотворној стварности свакако, без смисла о себи, о смислу стваралаштва. Песник Милоје Дончић клони се обездуховљеног поретка ствари, “вагиналног књижевног корова”, држећи до духовне хигијене и чистоте у стиху, песништву. До себе.


Када би поредили песника Дончића са савременим српским песницима, не би имали пандан за поређење. Дончић се отима од устаљеног бетонираног поретка, критичарских ложа владајућег гледишта. Поредити га, рецимо, са његовим генерацијским, или међугенерацијским песницима, плејадом читаве комунистичке епохе песништва друге половине XX века, те поетикама које су нарастале и сплашњавале као квасац у лименом лончету преко ноћи, котеријским, галеријским, и иним песништвом, као и деловањем тзв. „водећих песника“ данашњице, попут: Драгана Јовановића Данилова, Војислава Карановића, Живорада Недељковића, Јелене Ленголд, потом (више вергла но песника) Гојка Божовића, “саслуживача у батргању” Саше Јеленковића, “воденичара САНУ-а” Милосава Тешића, “пристојних песничких евнуха и бескичмењака”, до скорашњих лукративних песника националне оријентације, од “Матије до Луке и братије”најуочљивијих изданака и заступника наметачког певања, ишло би на штету песника Дончића. Посве оригиналан, непоткупљив, сатеран у ћошак, на маргину, песник Дончић је жива сорта настала из саме себе, да надвиси самог себе, песника непомућене свести да пева и да сведочи о једном свету у нестајању, о степену лудила епохе комунистичке сатрапије. Истином, пресним и јасним ставом о животу, песничком тачком гледишта, па, ако хоћете и судбином, пробија из неочекиваног угла. Из најружнијих и најтамнијих кутова, долази лепота преточена у стих, у речи, кроз ватру духа проведена до нас. Назвао бих те стихове уметношћу, да се не постидим. Песник пева без устезања и зазора, не сагињући главу пред собом - ни пред киме, не савијајући кичму, не издајући Истину, не блатећи род коме припада. Страдалник - песник не пева да би “угодио прапорцима времена”, “друштвеној епидемији колеричних кокошака” или да би се допао коме: читаоцу, критици, професорима, својти. Осећај о песништву, за певањем, одговорност у творењу песме, редак је облик остварења и посвећења у духовном животу талентованог и обдареног песника. Дончић је од те малобројне песничке врсте, и рекао бих части, од почетка певања до данас, до рукописа – Тетанус...


Clostridium tetani - анаеробна спорогена бактерија – Тетанус, болест позната код већине народа под називом “Зли грч”, што најбоље описује манифестацију болести. Дакле име опаке и дуготрајне болести заслужује пажњу, песника Дончића да га употреби као метафору наслова своје најновије песничке збирке. За певање, немирење са постојећим провизоријумом људске заједнице, иза себе, око себе, пред собом, на једини могући начин. Одбраном стихом, истином и лепотом. Одговором поезије. Песник зарђало црто баца у ватру, доводећи га до стања белог усијања, нове поетске реалности - уметности. Песме, кратке, сажете, отрежњујуће. Рекао бих саблажњиве у лепоти. Час песме везаног стиха, час слободни ломљени стих, таман. Читајући те песме, каткад стичемо утисак, да нас огроман маљ погађа у потиљак, а пак на другом месту, другој песми, осећај бива другачији. Нећу да кажем веселији. Оптимистичнији? Задатак уметности је да не остави равнодушним било ког, што је, верујем, случај са стиховима из најновије књиге Тетанус. Задатак уметности је да пружи наду посрнулом духу и човечанству, без устезања, и увек, на сваком месту. Случај наше заједнице, умногоме подсећа на болест звану “Зли грч”, те читање и разумевање ове невелике збирке Тетанус може бити добар подстицај за оздрављење и излечење људског ума - уместо вакцине...



Пожаревац, 14.10.2019. године


субота, 20. фебруар 2021.

DOKUMENT BRITANSKOG OBAVEŠTAJCA RAZOTKRIVA SRCE TAME NAŠE DANAŠNJICE - I...

 Balkanska Ostrica
 
Ilija Čelar, prevodilac, koautor knjige Svedok, o uzroku problema današnjeg čoveka, kao i o bitnim informacijama do kojih je došao a malo su poznate javnosti - Intervju
Neka se glas naroda ponovo čuje! Prijavi se za praćenje i pridruži se borbi za očuvanje mira i zdrave svesti! Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije................

субота, 30. јануар 2021.

5 Saveta za Radosnu i Uspešnu 2021 - Sadhguru

Ponuđen kao dvodnevni ili četvorodnevni program, Unutarnji inženjering daje mogućnost istraživanja viših dimenzija života, omogućavajući vam da upravljate užurbanim tempom savremenog života i u potpunosti ispunite svoje potencijale. Ovaj program uključuje Šambavi Mahamudra Kriju, 21-minutnu moćnu tehniku joge koju je osmislio Sadhguru. Šambavi usklađuje vaš ceo sistem tako da vaše telo, um i emocije funkcionišu u savršenom skladu. KNJIGA UNUTARNJI INŽENJERING! Sadhguruova knjiga "Unutarnji Inženjering - jogijev vodič ka radosti", koju je Njujork Tajms proglasio bestselerom, prevedena je na naš jezik! Ako želite da saznate više i poručite knjigu, kliknite na link: https://forms.gle/LST2hX1ajBXkMb8R7 Knjigu šaljemo na kućnu adresu, plaćanje pouzećem. Klikom na link dole možete nam ostaviti vašu imejl adresu kako bismo vas obavestili o nadolazećim Isha joga programima koje je Sadhguru dizajnirao. To uključuje Inner Engineering, Isha Hatha Yoga programe i više. https://forms.gle/UUvXtFr4hangwicc8 "Kao što postoji tehnologija za kreiranje spoljašnjeg blagostanja tako postoji čitava dimenzija nauke i tehnologije koja kreira unutarnje blagostanje" -Sadhguru

Памти, па....шири даље!