1

Лавиринт , ПРОРОЧАНСТВО, НовиБуСур , РТАЊ , После свега , BALKAN ORIENT PRESS+ , Ново Друштво СУЗ , Рабош , КРОКОДИЛ , БОБОК,БОБОК , УЗДУЖ И ПОПРЕКО, БОБОК , ОВДЕ , УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА , Дукат ПРИЈАТЕЉИ , ЂАВОЉА КАПИЈА , Северци , Читав свет , ЦАРИГРАДСКИM ДРУМOM , ПОВРАТАК ПОРНОГРАФИЈЕ , (Пре)легат , Нова Станица у пустињи , СВЕТИОНИК , СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ, Бела и шарена Србија , КВОЧКА , Брисани простор , "ЗАВЕТИНЕ" низ , ВРТИБОГ , ИЗВЕШТАЈИ , Пејзажи Мозамбика , ЗАГОНЕТНА ИСТОРИЈА ,ЂЕРЂЕЛИН , ОПАНАК , ЗОВ АН ИЗАП , Музеј трговаца светлошћу , ЦЈЕЛОМУДРИЈА , Еденски врт , Имагинарни музеј , Србистан , Мобаров , РУЖИЧАСТИ ФЛАМИНГО И , Сурбита(р) , ЦРТА , ПОВРАТНО КОЛО , ВЕЗ , Вечити календар , Златна кочија , ДИНАР , АПОКРИФ , БЕЗДАНА УМЕТНОСТ , Тзв. АКАДЕМИЈА ФЕНИКС , Дописништво , ЗАВЕТИНЕ My Opera , ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО , СТРШЉЕН , ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ , ДНЕВНИК , Ко врапчији кљун , Moesia Superior , АМБЛЕМ , Запис , КУЛА , "Бела мачка" , НЕИЗБЕЖНО , Ламент , АКАДЕМИЈА , БАШ ЧВОР , ЗАПИСИ , АЛМАНАХ , ДИЗ , СТООКЕ НОВИНЕ , ФРЕСКЕ "Сазвежђа З"

Панорама Мишљеновца, 2010.

Панорама Мишљеновца, 2010.
Панорама Мишљеновца, 2010..Родно место Оснивача "Заветина, Србија, Звижд. 44°32′07″N 21°34′01″

Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Не(пре)позната Србија

Не(пре)позната Србија
ПОСЛЕ СВЕГА

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

понедељак, 23. мај 2016.

Aleksandar Sarievski - Zajdi, Zajdi Jasno Sonce - Macedonian folk song

понедељак, 07. март 2016.

Ремек-дело духовног оца Првог српског устанка сачувано у Вранићу, крај Београда. Непроцењиво дело и данас збуњује историчаре

Тајна крста Хаџи-Рувима /  Борис Субашић | 06. март 2016. 13:43 |

РИЗНИЦА цркве у Вранићу чува мало познато ремек-дело Хаџи-Рувима, духовног покретача Првог српског устанка, крст на којем је дуборезом представио 44 минијатурне библијске сцене. Научници до данас нису решили загонетку како је израдио раскошне минуциозне рељефе с мноштвом фигура и ликова које би било тешко извести и најмодернијим алатима. Још увек није откривено ни где је Рувим стекао огромно знање и вештину. Овај човек, који је оставио неке од најзначајнијих историјских бележака о свом времену, о себи је оставио само податак да је рођен у Кадиној Луци.
- Хаџи-Рувим је био свештеномонах, књижевник, историчар, уметник, родољуб и велики мученик - каже историчар и богослов протојереј Радивој Митровић, дугогодишњи парох у Вранићу и стваралац јединственог црквеног музеја у коме се налази драгоцени крст. - Он се замонашио после женине смрти, али његов немирни дух није држало место. Одмах је отишао на ходочашће у Свету земљу, и до краја живота остао велики путник. Његове трагове налазимо од фрушкогорске Свете горе па до Атоса. Са свих страна он сакупља знање и доноси књиге у Србију, где васкрсава из пепела манастире и цркве у којима отвара школе.
Кад је 1786. постао намесник манастира Вољавче, Хаџи-Рувим окупља око себе младе даровите Србе учећи их писмености и уметничким вештинама.
- Плодови његовог рада нису били само просветитељског и културног карактера, већ су имали и дубоки политички смисао - каже протојереј Митровић. - Зато у вихору аустро-турских ратова 1788-1791. стално мора с најближим учеником Хаџи-Ђером да се склања од турске освете.
УСТАНИЧКА ШКОЛА У БОГОВАЂИМАНАСТИР Боговађа од 1791. под Хаџи-Рувимовом управом постаје велики просветни центар и у њему почиње да ради прва српска библиотека. Он школује будућу српску елиту. Међу ученицима су и Петар Ненадовић, син кнеза Алексе, и будући устанички војвода Петар Николајевић Молер, Хаџи-Рувимов синовац.
Наиме, бечки ратни архиви откривају да су Хаџи-Рувимови вешти цртачи били обавешатајци и картографи који су цртали војне мапе за походе против Турака. Њима су се користили и српски фрајкори у Кочиној крајини, после чега су Срби добили локалну самоуправу. После рата 1791. Хаџи-Рувим и Хаџи-Ђера се враћају у Србију и обнављају оронулу Боговађу, у којој се отвара школа и прва српска библиотека, а с кнезом Алексом Ненадовићем поново зидају цркву Рабровицу. Рувим неуморно походи храмове, од задужбине Бранковића у Срему, преко Остружнице, па све до Пећке патријаршије, око којих се окупљају слободољубиви Срби. Тајни знак препознавања тих места су уметничка дела која им је даровао Хаџи-
-Рувим. Најдрагоценије даје 1800. цркви у Вранићу, где се тада налазило Архијерејско намесништво београдско.
- То је његов најлепши и највећи крст, достојан престоничког храма, окован сребром, урађен техникама искуцавања и гравирања и украшен полудрагим каменом - каже прота Митровић.
На крсту су дуборезом представљене 44 минијатурне библијске сцене

Тај крст је једно од последњих дела Хаџи-Рувима, јер 1802. на власт долазе дахије, чиме се положај Срба драматично погоршава.
- Почетком 1803, Хаџи--Рувим у Боговађи окупља 12 кнезова, и они се договарају да се за осам месеци подигне устанак - каже прота Митровић. - За састанак су сазнали и Турци, па је Хаџи-Рувим морао да хитно оде из Београдског пашалука. Из уточишта у Студеници, он шаље 14 писама посланица да подстакне код Срба отпор према дахијама.
Рувим одлази на Свету гору, а затим се враћа у Боговађу, иако га кнезови упозоравају да је у опасности. Турци су га уз помоћ грчког митрополита Леонтија на превару намамили у Београд.
- Он стоички подноси страшно мучење, а кад је најзад одведен на губилиште, тражи четврт сата за молитву, после које је кратко рекао: "Сад чините своје" - каже прота Митровић. - Отишао је смирен у смрт, јер је знао да је семе буне дубоко засејано, а ускоро се то и показало тачно. Као и сви горостаси из првог устанака, и Рувим је велики хришћанин и родољуб. Њега су пекли бол, ропство и љута жеља за слободом.
Тајна крста Хаџи-Рувима

понедељак, 16. новембар 2015.

Ван Гогово одсечено уво ...Копија, такође, у себи има и Ван Гогов ДНК, који је уметница добила од једног од потомака аутора "Сунцокрета"



ЊУЈОРК - Реплика увета које је славни холандски постимпресиониста Винсент ван Гог (1853-1890) себи одсекао у наступу лудила, биће изложена до 5. децембра у галерији "Роналд Фелдман" у Нјујорку.

Реплика одсеченог сликаревог увета дело је немачке уметнице и научнице Димут Штребе.

"Почела сам као уметник, а Ван Гог је био једна од мојих највећих инспирација. Његова визија, потези четком, његове боје, све ме је то очаравало, касније сам се заљубила и у науку и дошла на идеју да спојим те две страсти и осмислим нови приступ раду. То ме је нагнало да употребим науку и технологију да направим уметност", објаснила је Штребе, преносе њујоршки медији.

По једној верзији, лабилни холандски сликар је 24. децембра 1888. године, након свађе са француским колегом Полом Гогеном, жилетом одсекао себи уво, а по другој му га је Гоген након пијанке откинуо сабљом.

Та морбидна анегдона 150 година касније и даље изазива радозналост заљубљеника у историју уметности.

Инспирисана тим догађајем, Штребе је реконструисала Ван Гогово одсечено уво.

Њена "жива" реплика, названа "Сугабабе", направљена је 3Д штампачем, садржи праве делове хрскавице и идентичног је облика као и сликарево уво.

Копија, такође, у себи има и Ван Гогов ДНК, који је уметница добила од једног од потомака аутора "Сунцокрета".

Посетиоци музеја могу помоћу микрофона да шапућу Ван Гогу "на уво", а звук пролази кроз течност у коју је уво уроњено и снима се на инсталацији.
Ван Гогово одсечено уво изложено у Њујорку | Култура | Novosti.rs

Популарни постови