Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

Феникс

Феникс
Више о овој митској птици

ФЕНИКС

...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....

петак, 30. октобар 2015.

Пуковникове кости враћају Београду

МИНИСТАРСТВО за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је процедуру за ексхумацију пуковника Драгутина Димитријевића Аписа, чији ће посмртни остаци бити пренети и сахрањени у Београду. 
Ово је рекао министар за рад Александар Вулин, напоменувши да ће бити ексхумиране и кости мајора Љубомира Вуловића и цивила Радета Малобабића. Њих је 1917. године на смрт стрељањем осудио Војни суд у Солуну, прогласвиши их кривим за издају и покушај атентата на регента Александра Карађорђевића.
Учествујући на округлом столу "Хероји или отпадници - Апис и другови", министар Вулин је рекао и да се са челницима Скупштине града Београда разговара о месту сахране.
- Пуковника Аписа, Вуловића и Малобабића дочекаћемо у њиховој Србији, њиховом Београду - рекао је Вулин. - Димитријевић је јунак и једна од српских светих тајни, која је скоро 100 година била заборављена и потиснута, не због нас, већ због других. Постоје људи који су рођени за највеће подвиге. Апис је био један од њих.
Пуковник Димитријевић једна је од најконтроверзнијих личности из новије српске историје. Играо је кључне улоге у Мајском преврату 1903, повратку династије Карађорђевић, Сарајевском атентату 1914, па и у операцијама Српске војске на почетку рата.
Историчар Срђан Цветковић наглашава да нико не може да оспорава пренос посмртних остатака једног официра у Србију. Он сматра да не би требало развијати култ његове личности.
- Правно, политички, па и војно Апис има сва права да почива у отаџбини - каже Цветковић. - Чуди ме, међутим, да је ниосилац ове идеје министар Вулин, који је на челу изразито ненационалистички дефинисане странке.
Идеју о преносу Аписових посмртних остатака подржава и Вељко Ђурић Мишина, први човек Музеја геноцида. Он каже да су Аписове заслуге за Србију изузетно велике.
- Био је изузетно способан официр, велики патриота и човек богате биографије - каже Ђурић. - Сигурно је да његов значај у српској историји надилази одговорност за Мајски преврат, који је најчешће коришћен за креирање негативне слике о њему.

ПУКОВНИК ПРИПАДА ИСТОРИЈИ
АПИС припада домену историје и заиста га не видим ни у једном контексту овог времена, каже историчарка Бранка Прпа. Његову улогу, како каже, треба сагледавати у контексту историје Првог светског рата.
- Нејасно ми је чиме је ова акција мотивисана, као и полемике које Апис и данас изазива у домаћој јавности. Расветљавање његове улоге у прошлости требало би препустити историчарима.


Аписове кости враћају Београду | Друштво | Novosti.rs

петак, 16. октобар 2015.

....Тврђава Градац код Тутина, старословенско светилиште на Пештери, затим Дестиника, прва престоница преднемањићке Србије, код Сјенице

Непознато село штитара

Драгица Премовић-Алексић описала око 1.500 локалитета на подручју Новог Пазара, Тутина и Сјенице
Петрова црква – сведок векова (Фото С. Ба­кра­че­вић)
Нови Пазар – Скоро да нема краја где земља крије бројне трагове историје као што је то у југозападном делу Србије. У књизи „Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице”, на преко 600 страна, директор Музеја „Рас” археолог Драгица Премовић-Алексић даје приказ свих археолошких локалитета у ове три општине, од најпознатијих попут Петрове цркве или тврђаве Рас, до старих сеоских гробаља, која неретко народ назива грчким или латинским, дуварина или остатака некадашњих насеобина.
– Овај крај је био на неки начин бела тачка на археолошкој мапи Србије – истиче Драгица Премовић-Алексић и подсећа да су средином прошлог века двојица признатих српских архитеката Ђурђе Бошковић и Бранислав Вуловић први обишли и евидентирали тада познате археолошке локалитете. По оснивању Завода за заштиту споменика културе у Краљеву 1965. године, такође су вршена археолошка истраживања.
Иако је као археолог Музеја „Рас” читав радни век провела на местима за које су постојале назнаке да земља крије трагове прошлости, Драгица Премовић је скоро сваку чуку и свако село обишла поново.
У књизи је сабрано око 1.500 археолошких локалитета расутих на подручју ове општине. Највише их је у Новом Пазару – 651, 415 у Тутину  и 460 у Сјеници. Најстарији траг живота је у Смолућкој пећини код Тутина са налазима из праисторије, односно старијег каменог доба, затим у Напрељу код Новог Пазара из млађег каменог доба и на Дојевићу, 6.000 година пре нове ере.
Локалитети нису хронолошки приказани, јер су многи постојали кроз неколико епоха, каже директорка музеја, и наводи пример Петрове цркве са остацима праисторијских тулума – хумки, преко римског периода до средњег века. Или тврђаве Рас, у којој је нађена праисторијска керамика, али и остаци средњовековне ковнице новца.
Из књиге се сазнаје да се у јавности непознато село Тушимља у новопазарској општини први пут помиње у Бањској повељи 1316. године. Становници овог села су, према попису из 1455, године били штитари и били су обавезни да годишње дају 12 штитова. И ово село има Црквину и место Крстачу са остацима цркве из 14. века.
У књизи су приказане географске, рељефне, климатске, геолошке и природне особености овог подручја и историјске прилике од када су се овде насељавала номадско-ратничка племена, преко Аутаријата и Дарданаца, римске империје, Византије, старословенског периода, средњовековне преднемањићке и немањићке Србије, доласка и владавине Турака до новије историје. Сведоче о томе тврђава Градац код Тутина, старословенско светилиште на Пештери, затим Дестиника, прва престоница преднемањићке Србије, код Сјенице.
Ипак, најбројнији су локалитети који сведоче о средњовековној српској историји, која се „чита” из налаза код Петрове цркве, сопоћанских фресака, кула Ђурђевих ступова, зидина Јелеча…
Кроз цртеже, мапе и детаљан опис дати су подаци о сваком селу, чак засеоку – када се први пут помиње у писаним документима (владарским повељама, а чешће у турским пописима из 15. или 16. века). Сеобе и ратови учинили су своје, многа од тих села или су се испразнила, или је промењен етнички састав становништва.
Скоро да нема села у коме се неко место не назива црквином, а на коме се налазе остаци некадашњих цркава и у коме се неко гробље не назива грчким, понегде латинским, а надгробне плоче указују да је реч о српском гробљу. – Карактеристика овог краја јесте и то што се на многим местима православна и забележена муслиманска гробља налазе близу, најчешће на педесет до сто метара, с тим што се у близини православних гробаља често налазе и остаци цркава – указује Драгица Премовић и додаје да су нарочито занимљиве мале, минијатурне цркве, које су укопане у земљу.
Ауторка указује на то да се трагови прошлости често из немара или незнања уништавају, па се дешавају апсурди да су гробља у нечијем власништву, на имању, а домаћин процени да му нека стара надгробна плоча баш одговара за праг штале.
Уз тврдњу да је реч о књизи од капиталног значаја, етнолог из Републичког завода за заштиту споменика културе Божидар Крстановић каже да је археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице „незаобилазна за сва будућа истраживања, непрелазни бедем за олаке квазинаучне промене наше историјске прошлости, које су баш ових година актуелне, и темељ за сваки озбиљан научни рад”.
С. Бакрачевић објављено: 30.12.2014. у Политици

_______________________
џангризалосаурус старији | 30/12/2014 08:13
Нека села у том крају и данас носе имена по израђивачима оклопа, кулама стражарама...Многа села Старог Раса се помињу у повељама српских владара, само то нећете наћи ни у једном уџбенику историје или видети у документарној емисији. Кратко време сте те податке могли да видите на једном порталу сјеничке општине а онда су нестали. Било би добро снимити емисију о средњевековној историји тог краја, материјала има.
Radisa Stefanovic | 31/12/2014 08:36
Postovana gospo.Premovic cestitam na ogromnom trudu koji ste ulozili da bi istina ugledala svetlost dana.Vasa knjiga ce biti veliki doprinos strucnoj javnosti da svedoce istinu o Raskoj oblasti.Nazalost nasi strucni ljudi su prepustili ovaj teren onima koji bi hteli da zatru ime Raska oblast a da taj reon nazivaju nekim drugim imenom.Najveci problem zasto se velica to drugo ime snose nasi nepismeni politicari.Nadamo se da ce se posle ove Vase posvedocene istine mnogi trgnuti poceti vise da spominju ime Raska oblast .Jos jednom sve cestitke.

петак, 9. октобар 2015.

Остаци Содоме и Гоморе




Археолози верују да су ово остаци Содоме, Фото: Профимедиа
Ово може бити можда и најважније археолошко откриће у историји човечанства. Изгубљени библијски град представљао би својеврсни споменик бронзаном добу, његовој величини и богатству, а могао би да нам помогне да схватимо како су се градови-државе формирали у периоду између 3.500 и 1540 година пре Христа.
Вођа археолошког тима, професор Тим Колинс са Универзитета Тринити у Новом Мексику, сматра да су након деценије копања у Тал ел Хамам долини у Јордану, управо ископали град који је се са Гомором сматра градом греха, порока и разврата.
- Ископали смо рудник злата, античку монументалну структуру и артефакте који нам откривају велики град-државу из бронзаног доба који је доминирао Јорданском регијом и долином - каже Колинс.
Ископавање је ушло у своју 10 годину, с обзиром на то да је Колинс на овом локалитету од 2005 године.
"Веома мало смо знали о бронзаном добу у Средњем Гору (јужна Јорданска долина) пре но што смо почели наш рад 2005. године. Чак и већина археолошких мапа овог подручја, на овом месту су имала празнину. Оно што сада имамо у нашим рукама је највећи град-држава оног времена.

Уништење Содоме и Гоморе (ИЛУСТРАЦИЈА), Фото: Профимедиа

Поредећи са осталим античким градовима у близини, Колинс је сигуран да је на правом месту.

- Тел ел Хамам се поклапа са свим критеријумима Содоме. Теоретски, засновано на текстовима о Содоми, то је био највећи град који је постојао источно од реке Јордан. Када смо истражили подручје, избор ове локације за тражење Содоме било је логично. Локалитет има горњи и доњи град, пет метара дебеле и 10 метара високе зидове направљене од блатних цигала. Ту су такође и капије, куле и централни трг - каже Колинс.
      = преузето: извор

четвртак, 8. октобар 2015.

Шеих Хосеин: Похлепа је узрок кризе у Сирији, поносан сам на православне Русе и Путина



КРАЈ новца каквог данас познајемо је на помолу, а замениће га новац какав смо некада познавали. Нажалост, крај данашњег новца (долара), који се јасно види, може значити и крај света каквог познајемо. Они који владају светским богатством неће презати да употребе нуклеарно наоружање да би сачували своју моћ, а таквима геополитичке прилике (рат у Сирији) иду наруку јер су их они креирали. Без обзира на то, економија света ће се вратити правим вредностима, "новцу од интегритета" оличеном у злату и сребрњацима. А Христос или Мухамед, кад сиђу на земљу Судњег дана, сигурно неће "плаћати" америчким доларима, ма колико би Џорџ Сорош и слични њему то желели.
Ово је, између осталог, рекао теолог Шеих Имран Назар Хосеин, један од најученијих исламских верских ауторитета, на седници Одбора за економске науке САНУ.
Угледни проф. др Хосеин, који је један од твораца малезијског привредног чуда, пред српским академицима осврнуо се на историју "светске економске кризе", која, према његовим речима, датира од 1971. године, када је Ричард Никсон, финансирајући рат у Вијетнаму, почео да штампа доларе без златне подлоге. У време Кисинџера 1973, светска трговина нафтом почиње да се одвија у петродоларима, а ОПЕК постаје нови инструмент америчке глобалне моћи и нарастајућег богатства.
- Да нема таквих "деривата новца", једна овца би данас коштала као у време Христа, а све цене на тржишту биле би стабилне и зависиле би искључиво од снабдевања. Наравно, економија у којој не могу да се неизмерно богате, не одговара "господарима света" и зато је и судбина цивилизације доведена у питање озбиљном претњом од нуклеарног рата - рекао је теолог.
НЕМА ГЕНОЦИДА У СРЕБРЕНИЦИШЕИХ Хосеин "устао је" јула ове године из Малезије против намера појединих земаља западне цивилизације да се резолуцијом у УН српски народ окриви за геноцид у Сребреници. Тада је рекао да српски народ није планирао никакво истребљење муслимана у Босни, а предлог резолуције је коментарисао као покушај да се за сва времена посвађају православни хришћани и муслимани на Балкану, што би имало огромну штету за обе стране. О блискости између православља и ислама, о Сребреници, кризи у Украјини, значају Крима, затим о догађању у Сирији и руској улози на Блиском истоку, Шеих Хосеин је дао интервју "Новостима", који ћемо објавити у недељном броју.
Др Хосеин, кризу у Сирији види као прекретницу у судбини цивилизације. За разлику од западне цивилизације, коју сматра "варварском", руску православну браћу овај исламски теолог доживљава народом у коме живе хуманост и људскост. Вели да је поносан на православне Русе и председника Путина, који је прихватио цивилизацијски изазов и кренуо да са својом војском прекине рат у Сирији.
- Путин неће одступити и зато је ниво панике међу Американцима и њиховим сателитима толики да може да изазове атомски рат. Руси су племенит народ, који пак неће да ратује атомским бомбама, а то не желе ни земље НАТО - рекао је Хосеин.
- Ипак, на Западу постоје тајне силе и мајстори перфидије, који могу да ланисирају неспоразум, а потом атомске бомбе, после којих ће нестати свет какав познајемо. Као што те тајне силе имају своје планове за будућност света, планове за цивилизацију има и Бог - нагласио је теолог.
Иако Шеих није прецизирао ко је толико моћан да свет поведе у уништење, апострофирао је Израел, доводећи га и у везу са нападом на њујоршке куле. Према његовим речима, Тел Авив би хтео да влада светом са Америком, или уместо ње, али је географски мали.
- Уколико би се свет "смањио", можда би Израел могао да влада - рекао је гост САНУ.
Говорећи о новцу и моћи, новцу и рату и новцу и кризама, Хосеин је констовао да иза свих актуелних светских вратолома од 1999. и напада на Србију, преко Авганистана, Ирака, Сирије и Украјине, као и "обојених револуција" у ствари стоји страх западне цивилизације да се њиховој монети без покрића и богатству које темеље на њој - ближи крај. Оно што их посебно плаши јесте рађање новог економског фактора на светској сцени, организације БРИКС иза које стоје превасходно Русија, па Кина, Индија, Бразил и у нешто мањој мери Јужна Африка. Ове земље у међусобној трговини већ истискују долар, а поготово не маре за нови електронски новац који почиње да се "измишља" као дериват трговања.
- Будућност новца је у његовој прошлости, у златној подлози - констатовао је Хосеин. - То значи и крај "новца без интегритета" какав је створио Запад.
Осврћући се на хиљаде невољника са Блиског истока, који данас као избеглице хрле ка западној Европи где је стваран систем вредности и богатства какво данас цивилизација познаје, Хосеин је указао на историјски цинизам да људи којима је западна цивилизација уништила домове и утерала страх у кости, одлазе тамо где мисле да царује изобиље.
- Као и сви људи који су однекуд протерани, и Сиријци, Ирачани, Авганистанци сањају да се врате кући. Ту чињеницу препознаје Немачка и то би Путину могло да донесе искреног савезника у политичкој арени - рекао је имам.
ТРКА ЗА ЗЛАТОМ
АКАДЕМИК Часлав Оцић, оцењујући излагање теолога као одличан предложак за дијалог, подсетио је да се "трка за златом" на светским берзама увелико води. Најмоћније земље, Русија, Кина, наравно и Америка, утркују се ко ће више откупити племенитог метала чија цена наставља да расте. Према Оцићевом мишљењу, то може да значи и заузимање што бољих стартних позиција у будућој економији, која ће бити другачија од данашње.
Како се могло чути у САНУ, у свету се догађају многе друге "чудне ствари", па је тако из Украјине прошле године авион са 40 тона злата одлетео ван земље на "складиштење" у трећу земљу. И наша држава је 2000. своје злато уступила истим "складиштарима".
ФЕТВА ЗА ШЕИХА
ИАКО важи за једног од најученијих исламских теолога, Шеих Имран Назар Хосеин "проскрибован" је у круговима актуелних исламских верских учитеља. Како је рекао у среду, на њега је бачена и фетва (по дефиницији, ауторатитивно или стручно мишљење) да његови ставови нису ставови Исламске организације. Подвукао је да се не осврће на фетву, јер "он ислам учи из Курана, а не из организација које имају своје циљеве" и које са вером често немају додира.
Шеих Хосеин у Београду клањаће џуму-намаз у Бајракли џамији, а у петак ће одржати и предавање на Правном факултету у Беграду.
Шеих Хосеин: Похлепа је узрок кризе у Сирији, поносан сам на православне Русе и Путина | Репортаже | Novosti.rs

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)
Књига без краја о бескрајном

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге
Uoči 68. rođendana pesnika Bela Tukadruza (alias M. Lukića), pretplatnici mogu čitati novi rukopis, tj. knjigu na lokaciji DICA - Dokumentaciono informacioni Centar Sazvežđa Z