... „мали издавач“, нарочито уколико је изван тзв. културне метрополе. Служити по сваку цену локалним потребама или се избром дела и аутора носити са великим издавачима; стицати име штампањем нових дела познатих писаца или храброшћу и радарским слухом откривати нове вредности? Да ли да се клан кланом »избија, односно — ако се великим издавачима замера што објављују и безвредне књиге које је написао познати писац, да ли да се од „малих издавача“ тражи да издају слична остварења само зато што се тиме даје шанса новим, локалним, ауторским именима? – ТИХОМИР НЕШИЋ (исечак из позних седамдесетих година минулог века)
Marko Tulije Ciceron (lat. Marcus Tullius Cicero; 3. januar 106 — 7.
decembar 43. p. n. e.) bio je rimski filozof, državnik, književnik,
pravnik, politički teoretičar i besednik. Ciceron se smatra za jednog od
najsvestranijih umova antičkog Rima. Upoznao je Rimljane sa najvažnijim
grčkim filozofskim učenjima, stvorio je latinski filozofski rečnik (u
koji je uložio poseban napor kako bi pronašao odgovarajuće izraze u
latinskom jeziku za sve specifične termine iz grčkog filozofskog
vokabulara) i istakao se kao lingvista, prevodilac i filozof.
„Malo je pisaca koji su izvršili tako trajan uticaj na zapadnjački način
mišljenja o prijateljstvu kao Marko Tulije Ciceron. Kao student
filozofije koji je odlično razumeo grčki, Ciceron je bio dobro upoznat s
mnogim raspravama o prijateljstvu koje su zaokupljale mislioce od
vremena Platona i Aristotela u četvrtom veku, pa sve do velikih
helenističkih škola koje su postojale u njegovo vreme. Ipak, kao aktivni
učesnik javnog života, on je bio veoma svestan rascepa koji je odvajao
prijateljstvo kao plemeniti ideal od jeftine stvarnosti koja je
karakterisala prijateljstvo u svakodnevnom životu. Značaj njegovog
doprinosa zapadnjačkoj tradiciji je toliki zato što je Ciceron ujedno i
teoretičar i praktičar prijateljstva, a njegove spise proučavale su i
podražavale generacije studenata kroz srednjovekovni i renesansni
period, sve do modernog doba." Konstant Mjuz
Pohvala ludosti je jedno od najznačajnijih dela renesanse čiji je
autor Erazmo Roterdamski (1466-1536).
Napisana je u šesnaestom veku, tačnije 1509. godine, a štampana je
1511.g. u Parizu, uz pomoć Erazmovog prijatelja Tomasa Mora. Nakon
predstavljanja pariskoj publici, "Pohvala Ludosti" odmah je bila
izložena kritikama i žestokim napadima.
Erazmova "Ludost" obraća se svojim Arhiludacima (što je naziv za njene
vernike). Na početku nam predstavlja svoje verne sluge bez kojih ne bi
uspela da vlada svetom, a to su: Samoljubivost, Laska, Zaboravnost,
Lenjost, Naslada, Lokomislenost, Razuzdanost, Gozba, Tvrdi san.
Ludost ismeva čitavu plejadu uloga koje ljudi igraju, stvarajući tako
poredak u kome i danas živimo: mudrace, plemiće, prost svet, naučnike,
umetnike, filozofe, kockare, praznovernike.
No, ona ne ismeva tek radi pukog ismevanja. Ludost pogađa u skoro sve
bitne tačke društva i kome je živeo Erazmo, ali to stanje stvari se
zapravo vrlo malo promenilo tokom proteklih 5 vekova.
Pohvala Ludosti inspirisana je ljudskom prirodom, a ujedno je i
svedočanstvo o vremenu u kome stradaju sve ljudske vrednosti. Ono što
čini ovo delo fascinatnim i vanvremenskim jesu vrhunska ironija i
sarkazam, koji svakog cinika koji drži do sebe naprosto provociraju i
takoreći obavezuju da ga pročita.
Pohvala Ludosti pisana je u prvom licu, u formi u kojoj se Ludost lično
obraća publici, koja je jedina merodavna u potpuno poludelom svetu.
Stavovi koje je Erazmo izneo u ovom delu bili su toliko radikalni i
(verovatno) jeretički, da je prava sreća da ga crkva nije osudila na
smrt na lomači.
Portret Erazma Roterdamskog naslikao Hans Holbajn Mlađi (1523)
Roman Prokleta avlija, velikog pisca Ive Andrića, vraća nas u minula vremena gde je pravda bila utopija, ali i san mnogih potlačenih. Likove u delu uglavnom upoznajemo preko priča neke druge osobe, a ne njih samih, ali oni skrivaju probleme s kojima se svakodnevno susrećemo i u našim životima, što govori o njihovoj bezvremenosti. Takvi problemi ne ispoljavaju se javno, nego se drže duboko potisnuti u individuama koje same moraju da se bore s nizom nepravilnosti postojećeg društva. Tako i lik fra Petra upoznajemo preko druge osobe, emotivno vezane za fratra, pa kratko nakon njegove smrti već oseća prazninu i nedostatak bliskosti.
„Roman Kad su cvetale tikve ima oblik monološke ispovesti: nekadašnja bokserska nada sa Dušanovca Ljuba Sretenović seća se događaja s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina koji su ga oterali u emigrantsku čamu Švedske. Osnovna linija zapleta tiče se zbivanja u Ljubinoj porodici i njegovoj sportsko-ljubavničkoj karijeri, ali je sve to određeno i oplemenjeno pozadinom širih društvenih zbivanja. Mihailovićev roman je tako postao jedno od prvih umetničkih dela koja su dodirnula temu Informbiroa.“ - Vladeta Janković
Aleksandar Puškin, „Pikova dama i druge priče“, Logos, Beograd, 2014.
Prevod: Božidar Kovačević
Naracija: Dreamink
Fotografija: Noumeda Carbone
Proračunati vojni inženjer Herman, vođen sumanutom pohlepom, pokušava da
otkrije magičnu formulu stare grofice, kojom se pobeđuje u kockarskoj
igri faraona.
Nakon narativnih poema i drama, Puškin (Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин)
se tridesetih godina 19. veka okušava i u prozi. Priču „Pikova dama“
(Пиковая дама) napisao je 1833, a objavio naredne godine. Priča je
kasnije adaptirana u brojne opere, radio drame i filmove.
Uronjeni u specifičan sanktpeterburški ambijent, u priči se prepliću
trezveni realizam sa fantastikom, aristokratske igre i skrivene demonske
sile, društveni rituali i misterija, stroga pravila i njihovo tajno
kršenje.
Karakteristično za fantastiku ovoga doba, ambijent u kome se radnja
odvija opisujemo Frojdovim terminom „unheimlich“ – kao istovremeno
prisan i stran. Čudnovato, pa i čudovišno ukazuju se u srcu običnog
iskustva.
*
Kulturna platforma Dreamink neguje jezike, kulturu, pisane i govorne
tradicije. Sadržaji su namenjeni odraslima i deci - svima koji, uz
svakodnevne aktivnosti, uživaju u slušanju zanimljivih književnih
tekstova.
Како назвати ову књигу, која је настала од песама песника које је антологичар М. Лукић био уврстио у неко од издања антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра, да би их затим ветар коначне верзије, тј. шестог издања исте, развејао као лишће? ПРОДАВНИЦА ВАЗДУХА?(1) – како би предложио дух покојног Јефтића? Или – КОД ДАМСКЕ ПАТКЕ? – како би сугерисао дух покојног Младеновића? Или – КАНТА ЗА СМЕЋЕ? – према стиховима живог Доб. Смиљанића?
Њеног правог подстрекача, Г – дина Т. Ћирића – не вреди питати. Мртва уста не говоре.
Издавачу се чини, да је ово што је отпало, опало лишће, вредно да се сачува и (у)пореди са бројним антологијама савремене српске поезије објављених последњих деценија. Већина актера, или песника, присутних у тим толиким хваљеним бившим, заборављеним купусарама, нашли су се на окупу и овде. Нека им је Бог у помоћи... видети више НАСТАВАК >
Британски амбасадор дели савете!
-
Дејан Београђанин* пре 13 сати Британски амбасадор дели савете! Они су тај
конфликт на Косову осмислили, спровели у живот и …
Наставите са читањем →
I, ZA KRAJ...
-
*"Prijatelju, sad je dosta. *
*Ako još želiš čitati,*
*Idi i sâm budi zapis *
*i njegov smisao" *
*Angelus Silesius*
*Kerubinski putnik, VI, 263, 1675...
ДУЧЕ. АПСУРД.ASSURDITA / Белатукадруз
-
ДУЧЕ. АПСУРД.ASSURDITA Белатукадруз … Рим је опкољен Мусолинијевим
портретима, као кинеским зидом. Он је све предвидео, он је све припремио,
замислио, удес...
