Жарко Паић - Неисказивост. Бруно Шулц или зачаравање стварности Извор: Tрећи програм Студије: Жарко Паић: Неисказивост. Бруно Шулц или зачаравање стварности У седмичном циклусу СТУДИЈЕ, од понедељка 9. до петка 13. маја 2016. године, емитован је текст загребачког филозофа Жарка Паића "Неисказивост. Бруно Шулц или зачаравање стварности". Бруно Шулц једна је од најзанимљивијих и несумњиво најтрагичнијих књижeвних фигура 20. века, писац који је, својим невеликим делом, обележио генерације писаца, човек којег је метак обесног есесовца погодио из чисте забаве. У сложеној студији у којој се преплићу канонска тумачења са свежим перспективама, Жарко Паић исписује узбудљив текст у којем још једном варира стару, неодгонетнуту тему: ко пише и шта је писање? Ако је, међутим, одговор на први део питања Бруно Шулц, онда други део питања потпуно зависи од читаве егзистенције тог великог пољског писца. Улазећи у дела и живот Б. Шулца Паић покреће низ филозофских тема у распону од "Граматологије" Жака Дериде, Гомбровичевих записа, до Кафке, Мана и Достојевског. "Без писања умиремо", један је од закључака ове сјајне студије. Чита: Ковиљка Панић. Уредник: Иван Миленковић
Translate
ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице
КАЛЕНДАРИ Валтазара Превалеза
„Железничкa линијa 45. упоредника“
Претпоследњи ред
ФЕНИКС
...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....
недеља, 1. јул 2018.
Жарко Паић - Неисказивост. Бруно Шулц или зачаравање стварности
Жарко Паић - Неисказивост. Бруно Шулц или зачаравање стварности Извор: Tрећи програм Студије: Жарко Паић: Неисказивост. Бруно Шулц или зачаравање стварности У седмичном циклусу СТУДИЈЕ, од понедељка 9. до петка 13. маја 2016. године, емитован је текст загребачког филозофа Жарка Паића "Неисказивост. Бруно Шулц или зачаравање стварности". Бруно Шулц једна је од најзанимљивијих и несумњиво најтрагичнијих књижeвних фигура 20. века, писац који је, својим невеликим делом, обележио генерације писаца, човек којег је метак обесног есесовца погодио из чисте забаве. У сложеној студији у којој се преплићу канонска тумачења са свежим перспективама, Жарко Паић исписује узбудљив текст у којем још једном варира стару, неодгонетнуту тему: ко пише и шта је писање? Ако је, међутим, одговор на први део питања Бруно Шулц, онда други део питања потпуно зависи од читаве егзистенције тог великог пољског писца. Улазећи у дела и живот Б. Шулца Паић покреће низ филозофских тема у распону од "Граматологије" Жака Дериде, Гомбровичевих записа, до Кафке, Мана и Достојевског. "Без писања умиремо", један је од закључака ове сјајне студије. Чита: Ковиљка Панић. Уредник: Иван Миленковић
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар