исечак о тзв. МАЛОМ ИЗДАВАЧУ
... „мали издавач“, нарочито уколико је изван тзв. културне метрополе. Служити по сваку цену локалним потребама или се избром дела и аутора носити са великим издавачима; стицати име штампањем нових дела познатих писаца или храброшћу и радарским слухом откривати нове вредности? Да ли да се клан кланом »избија, односно — ако се великим издавачима замера што објављују и безвредне књиге које је написао познати писац, да ли да се од „малих издавача“ тражи да издају слична остварења само зато што се тиме даје шанса новим, локалним, ауторским именима? – ТИХОМИР НЕШИЋ (исечак из позних седамдесетих година минулог века)
Овде,
у овој Свесци, биће уписивани, од
сада, па докле будем могао, записи и
фрагменти, који се тичу - не музеја под
ведрим небом, већ – фатаморгана. То
после неколико година, кад се све сабере, без дотеривања ( осим неизбежних
фус-нота), може бити једна књига без почетка и без краја, дневник или мемоар,
зар је важно? Таквој једној књизи, ако икад буде објављена, не треба ни –увод,
ни поговор. Увод је читаво моје дело, оно објављено, и оно необјављено.
Поговоре пише – фатум, судбина, или Бог. Писац пише, а Бог уређује.
Најсавршенији уредник на свету је – Бог. Који се никад не показује својим
сарадницима. Који делује преко људи.
Нема коментара:
Постави коментар