...извор: Политика, Ничији успех се не римује са овим временом, Аутор: Марина Вулићевић, петак, 20.12.2019. у 22:45
У књизи „Кад се поново родим” искрсавају модерни типови људи који суштину живота виде у безглутенској исхрани, гину да схвате како правилно јести ланено семе, величају стајлинг са црним џемпером, а у окупацији траже лепу форму. Како је створена, према вашем мишљењу, овдашња мешавина глобализације, у чијој се позадини ипак назире „син пољског грофа, унук Фрање Јосифа, Черчилов брат...”?
То је резултат рада на себи са једним јединим циљем – како опстати. С мачком у џаку, спремни да је продамо будзашто, ако коме за било шта треба – стихови су из књиге „Кад се поново родим”.
Духовито сте једном изјавили да је ваш отац био четник, а ако бисте добили Нобелову награду, прогласили би га Хитлером. На који начин објашњавате и претерану повику на Хандкеову Нобелову награду, као и олако прозивање за фашизам у нашем и европском контексту?
Хандкеу се десило оно што се могло десити мом оцу. Петер је постао Хитлер! У свету су фашисти они који то желе, поносе се тим именом и себе тако зову, а код нас су фашисти они које ми тако зовемо. Једном сам чуо од Коче Поповића да чита на француском језику неку књигу о сличностима фашизма и комунизма и да је запањен сличностима. Код нас та књига још није стигла. Путин је недавно рекао да је Лењин бомба стављена под хиљадугодишњу руску државу. А ко је ставио бомбу под хиљадугодишњу српску државу погодите сами. Не бих да сугеришем и злоупотребљавам ову прилику.
Да ли су награде у култури, па и култура сама, све више пресликана политика, и да ли је увек било тако?
Прошло је време кад се знало и наметало ко је најбољи, најдаровитији, најлепши. Сад је питање шта ћемо са осталима. И како се они осећају док неког проглашавају за најбољег. То не сме да се зна. То данашњи човек не може да поднесе. Довољно је рећи да је неко изузетан па да толики скоче да докажу да није. Све је тако дизајнирано да свако има право да каже ко је за њега изузетан. Давно је то било кад су награде имале смисла. Сад је то превазиђен концепт. Чему награда ако награђени зна шта га чека после награде. Ничији успех се не римује са овим временом...
Translate
ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице
КАЛЕНДАРИ Валтазара Превалеза
„Железничкa линијa 45. упоредника“
Претпоследњи ред
исечак о тзв. МАЛОМ ИЗДАВАЧУ
... „мали издавач“, нарочито уколико је изван тзв. културне метрополе. Служити по сваку цену локалним потребама или се избром дела и аутора носити са великим издавачима; стицати име штампањем нових дела познатих писаца или храброшћу и радарским слухом откривати нове вредности? Да ли да се клан кланом »избија, односно — ако се великим издавачима замера што објављују и безвредне књиге које је написао познати писац, да ли да се од „малих издавача“ тражи да издају слична остварења само зато што се тиме даје шанса новим, локалним, ауторским именима? – ТИХОМИР НЕШИЋ (исечак из позних седамдесетих година минулог века)
субота, 21. децембар 2019.
Путин је недавно рекао да је Лењин бомба стављена под хиљадугодишњу руску државу. А ко је ставио бомбу под хиљадугодишњу српску државу погодите сами / Матија Бећковић
среда, 4. децембар 2019.
петак, 22. новембар 2019.
Александар Лукић У спомен на бандаше из Радујевца
Чуваркућа - фото ПОРТАЛ ЗАВЕТИНЕ |
Јона, Јона, како да кажемо свету, а
да не растужимо његово весело лице:
проклет да је свет и светина без душе -
погана завист, поган осећај, псеће гованце.
Џаба у грудима кријемо голубије срце.
За буквиком светли млад месец -
тако се смрт смеши девицама у лице:
огуљене надуване гајде под пазухом.
Драга Јона, џаба тугујеш.
Пред зеленом пећином
трагајући за вољеним
уснићеш на сувом грању.
Ти се не плаши, никако, никако.
Карпатска умиљата вучица повешће те у сну
на најтужније место на овом ишчашеном свету -
до необележеног гроба драгана за којим чезнеш:
скривеним у шуми као млад црни вргањ у шушњу.
Нек цркне тај пуст крај. Бездушници до врага
нек иду: Јона, Јона, Јона! Срце неће препући само, ако је за утеху.
Снови нуде други живот који не одживесмо будни.
Јонице, Јона, расцветала трешњо с пролећа:
знај, чежња уме бити већа од хомољских шума.
Осмотри још једном како се смрт над буквиком,
смеши: надире бледа неухватљива месечина.
Али, ти се не плаши затегнуте жице. Чему?
Мисао о томе како је ружна. Како ће пући?
Страх буде и прође. Зато је љубав вечна.
Љубав је вечна. И кад помислиш да то није.
Јонице, Јона, бела грудво неугашеног креча
пусти живот, разуми живот. Љубав љубави намени.
Кум нека куди опијен и блед
почаст испраћуше бандаша са свадбе,
пред полазак кући из Радујевца.
(Аранђеловдан, новембар 2019.)
Песник Александар Лукић у сеоском дворишту у Мишљеновцу... јул 2019. |
четвртак, 14. новембар 2019.
понедељак, 21. октобар 2019.
уторак, 15. октобар 2019.
уторак, 16. јул 2019.
недеља, 2. јун 2019.
среда, 20. март 2019.
Пријавите се на:
Постови (Atom)