Путин је недавно рекао да је Лењин бомба стављена под хиљадугодишњу руску државу. А ко је ставио бомбу под хиљадугодишњу српску државу погодите сами / Матија Бећковић

...
У књизи „Кад се поново родим” искрсавају модерни типови људи који суштину живота виде у безглутенској исхрани, гину да схвате како правилно јести ланено семе, величају стајлинг са црним џемпером, а у окупацији траже лепу форму. Како је створена, према вашем мишљењу, овдашња мешавина глобализације, у чијој се позадини ипак назире „син пољског грофа, унук Фрање Јосифа, Черчилов брат...”?
То је резултат рада на себи са једним јединим циљем – како опстати. С мачком  у џаку, спремни да је продамо будзашто, ако коме за било шта треба – стихови су из књиге „Кад се поново родим”.
Духовито сте једном изјавили да је ваш отац био четник, а ако бисте добили Нобелову награду, прогласили би га Хитлером. На који начин објашњавате и претерану повику на Хандкеову Нобелову награду, као и олако прозивање за фашизам у нашем и европском контексту?
Хандкеу се десило оно што се могло десити мом оцу. Петер је постао Хитлер! У свету су фашисти они који то желе, поносе се тим именом и себе тако зову, а код нас су фашисти они које ми тако зовемо. Једном сам чуо од Коче Поповића да чита на француском језику неку књигу о сличностима фашизма и комунизма и да је запањен сличностима. Код нас та књига још није стигла. Путин је недавно рекао да је Лењин бомба стављена под хиљадугодишњу руску државу. А ко је ставио бомбу под хиљадугодишњу српску државу погодите сами. Не бих да сугеришем и злоупотребљавам ову прилику.
Да ли су награде у култури, па и култура сама, све више пресликана политика, и да ли је увек било тако?
Прошло је време кад се знало и  наметало ко је најбољи, најдаровитији, најлепши. Сад је питање шта ћемо са осталима. И како се они осећају док неког проглашавају за најбољег. То не сме да се зна. То данашњи човек не може да поднесе. Довољно је рећи да је неко изузетан па да толики скоче да докажу да није. Све је тако дизајнирано да свако има право да каже ко је за њега изузетан. Давно је то било кад су награде имале смисла. Сад је то превазиђен концепт. Чему награда ако награђени зна шта га чека после награде. Ничији успех се не римује са овим временом...

 извор: Политика, Ничији успех се не римује са овим временом, Аутор: Марина Вулићевић, петак, 20.12.2019. у 22:45