Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

Институт ЗАВЕТИНА

Институт ЗАВЕТИНА
Мобаров институт ЗАВЕТИНЕ

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

Васељенске новине

Васељенске новине
Newspapers Ecumenical

Феникс

Феникс
Више о овој митској птици

ФЕНИКС

...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....

петак, 10. април 2020.

Усудили смо се.... да спаљујемо речнике


Речници на ломачи



Усудили смо се, међутим, да два пута за два века докажемо безусловну приврженост важећој идеологији, неспорну наклоност тренутним нормама и догмама, слепу верност властодршцима тако што смо се немилосрдно и темељно обрачунали са непожељним речницима, и то без остатка – спаљивањем
...
„Већ има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо, а до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика!”, поносито и с пуно искрене вере у вредност свог животног дела кличе Вук у првој реченици књиге. Речник је, међутим, наишао на скоро једнодушну осуду, пре свега, због новог правописа и, нарочито, због вулгарних речи. Митрополит Стратимировић спалио је „Рјечник” годину дана након објављивања и тужио Вука бечкој полицији због непристојних речи у том делу. Лукијан Мушицки узнемирено пише Вуку о пријему „Рјечника” у Карловцима: „Публична и јавна хула, гнушеније, презрјеније и омерзјеније – његови су пратиоци.” Павле Ивић примећује: „Ту углавном и није било правог оцењивања, већ само иживљавања.”
Скоро век и по касније, као да иста прича добија свој други део. У Предговору свог „Речника савременог српскохрватског књижевног језика”, Милош Московљевић објашњава како се нужда за речником попут његовог већ дуго осећа, јер Вуков „Рјечник” није могао задовољити нове културне потребе Срба и Хрвата. Приступајући изради овог речника као свом задатку, који је почео да остварује у 79. години живота, одлучан и одговоран према идеји о прекој потреби за речником, али свестан да му животне снаге понестаје, аутор се скромно извињава: „Узевши у обзир да сам врло тежак посао под старе дане морао радити сам и на брзину, сасвим је природно ако се у овој књизи буде нашло пропуста, омашки, па и нетачности, које ће се исправити у другом издању, ако га буде било.” У свом дневнику, овај речник оценио је као „главни смисао живота”.
У деветој деценији живота, радећи неуморно и упорно, завршио је речник у којем је обрадио чак 50.000 речи. Значењске црте које је представио у дефиницијама неких лексема могле би послужити као узор данашњим лексикографима. Ипак, због неколико одредница, Московљевићеви ставови изнесени у речнику оцењени су као „противни духу Устава СФРЈ, нашој револуцији, федеративном уређењу и народној равноправности”, а он је проглашен за „великог реакционара, хрватождера и противника равноправности и тековина револуције и социјализма”. Замерено му је што у обради речи „Илиндан” није споменуо Илиндански устанак, а у речнички чланак именице „обзнана” није унео Обзнану Краљевине СХС из 1920, којом се забрањује рад КПЈ. Узалуд је Московљевић објашњавао разлике између речника и енциклопедије – његова образложења нико није хтео да објави. Критикован је и зато што није обрадио реч „Хрват”, као и због начина на који је дефинисао речи „четник” и „србовати”. Истакнуто је да је кроатизме „гласовир” и „глазба” потцењивачки прогласио дијалектизмима, а занемарено је да је већина кроатизама ипак пронашла своје место на страницама речника. Московљевић, наиме, у језичком саветнику експлицитно истиче да му у књижевном језику сметају кајкавске и чакавске речи, као и неки лоши калкови (гласовир је „рђаво похрваћена немачка реч”). Није примећено да је с истим образложењем (каткад оправдано, а понекад превише искључиво) критиковао и речи „обрис”, „огаван”, „одумрети” и многе друге које су користили и Срби и Хрвати.
Утеху пружа истина да, упркос свему, велики културни подухвати не могу остати заувек заборављени и најчешће пронађу пут да испуне своју мисију. Данас се Вуков „Рјечник” из 1818. сматра каменом темељцем савременог српског књижевног језика, а Московљевићев речник, који је сачуван у тридесетак примерака, од којих је један годинама брижљиво чувала и крила кћерка Олга, поново живи захваљујући издањима из 1990. (Аполон) и 2000. године (Гутенбергова галаксија). Неки наводи о пријему Московљевићевог речника преузети су из монографије Момчила Исића „Милош Московљевић 1884–1968, живот и дело”.
Редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду



извор: Политика | Аутор: Рајна Драгићевић|Речници на ломачи
понедељак, 06.04.2020. у 18:18





Нема коментара:

Постави коментар

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)
Књига без краја о бескрајном