...
Присне везе између Србије и манастира су постојале и у
време цара Душана. Крајем XВИ
века монах Јоаникије српски је постао игуман манастира, и то у време када је у
манастиру било више српских монаха.
У манастиру певају „по гласовима“ који су типични за
српско народно певање, а осам врста гласова (мелодијске формуле изузетно
древне) се користи и у српском црквеном појању.
У XИ веку делови моштију Свете Катарине
разнети су по хришћанском свету, а у самом манастиру чувају се и глава и лева
рука светитељке. Православци имају ту привилегију да се поклоне и целивају руку
Свете Катарине, а након тога монах свакоме дарује прстен на коме пише „Агиа
Катарина”.
Манастир је у поседу Грчке православне цркве.
Света Катарина рођена је 294. године као Доротеја у
Александрији у многобожачкој породици, где је стекла широко образовање.
Ова светитељка је почетком четвртог века, у време
хришћанских прогона, храбро сведочила веру хришћанску, а како је добро
познавала филозофију, историју и паганске обичаје задала је велике муке својим
прогонитељима због чега су је свирепо мучили.
У једној визији, Света Катарина је примила прстен од
самог Господа Исуса Христа, у знак обручења њему. Тај прстен до данас стоји на
њеној руци.
Пострадала је за веру у време цара Максимина, а по
предању су њено тело анђели пренели на врх Синаја.
У ИX веку један од синајских монаха уснио је
место на коме се налази свето тело мученострадалне Катарине на коме су га
касније пронашли и саградили капелу посвећену светитељки, а свете мошти пренели
у манастир где се и данас чувају. Од тада манастир постаје познат
под именом Свете Катарине.
Српска православна црква сећање на Свету Катарину
обележава 7. децембра. - = извор:
Нема коментара:
Постави коментар