БДЕЊЕ, Сврљиг, број 43, година XIII, јануар – март 2015.

Часопис за књижевност, уметност и културну баштину

Сврљиг, број 43, година XIII, јануар – март 2015.

ISSN 1451-3218

САДРЖАЈ

Славко Стаменић ЗМИЈА ПРОКЛЕТА И ЗМИЈА ОД МЈЕДИ .3

Борислав Живуловић ВУЧЈА ЛОЗА ЈОШИЋА ....7

Дане Стојиљковић АУГИЈЕВА ШТАЛА ............32

Љубомир Ћорилић СВИЦИ У МИЛЕШЕВИ ......38

Раша Перић СТРАЖИЛОВСКА БРОЈАНИЦА.............41

Александар Стаменковић НОЋНА ЗВОНА ГОРЊЕГ СТОЛИВА ...44

Жељка Аврић ПОВРАТАК .....66

Виолета Јовић КАТЛАБАН ..................69

Гордана Смуђа ГРАНИЦЕ .............................72

Ратко Зечевић А НЕЋЕШ ИЗМЕНИТИ НИШТА ..75

Живко Аврамовић ИЗ ФРАНКФУРТСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ ….............78 

Душан Стојковић  Ђ……………..............82

Надежда Михајловић ГОШЋЕЊЕ .............85

Енес Халиловић УНУТАР МАТЕРИЈЕ...........87

Ахмед Шавки О БОЖЕ! ………………………………………….............................90

Тахирих Фатима Барагани САМО ДОПУСТИ ВЕТРУ ..................................................93

Димитрије Тасић KЛЕТВА-ЗАВЕТ ДАНЕТА СТОЈИЉKОВИЋА ……….........95

Мирослав Тодоровић ДАНИ СУМОРНИ, СТИХОВИ ЖИВОТНИ ............................102

Момир Васиљевић КЊИЖЕВНИ ТРАКТАТ О ХРИШЋАНСТВУ, БОГУ И ЉУДИМА .....................................................................110

Вујица Бојовић ГЛАСОВИ, ЗАПИСИ, СУШТИНА СТВАРИ ..........................113

Слободан Лазовић КЊИЖЕВНИ СКАНДАЛ ИЛИ ПОЈАВА .................................119

Бошко Ломовић ЗА ИЗУЧАВАЊЕ И УПОРЕЂИВАЊЕ .....................................122

Мирослав Радовановић КОНЦЕНТРОВАНА ФОРМА АПСОЛУТНОГ САЖИМАЊА …126

Зоран М. Мандић ПЕСНИК МОЋНОГ ЛИРСКОГ ГЛАСА ..................................130

Ненад Трајковић МОЛЕБНО ДОЗИВАЊЕ ПОЕЗИЈЕ ..........................................132

Радослав Војводић КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО? ...................................................................135

Саша Радојчић ПЛАВЕ ГРОБНИЦЕ ...................................................................141

Иван Ивановић ДЕЧАК ИЗ ДУБОВА ………………………………………......147

Недељко Богдановић НЕКОЛИКО ПОГЛЕДА НА ПОПИС СВРЉИШКОГ СРЕЗА ИЗ 1863. ГОДИНЕ .... 174

Милица Миленковић ПРЕОБРАЖАЈ ПЕРИШКОГ КАМЕНА ..................................181

Стамен Миловановић ЧУМИНА КОШУЉА .................................................................185

УПУТСТВО САРАДНИЦИМА ................................................196

  

         Изводи из овог броја:  

***

 .... Делом већ оспорена, књига „Ресавски венац“ сасвим сигур-

но покреће питање плагијатности: и ако је све истина, што Дончић износи, и ако ништа од тога није истина. На књигу, књижевност, они који сматрају да су позванији и упућенији, ваља

да одговори такође књигом – оспоравања или допуњавања. Ако  ништа друго, барем да се расправи колико и како се, свесно или несвесно, сме и може користити од материјала који су већ били употребљени. Какав год да буде исход, поезији неће штетити, имаће циљ који ваља рушити....

Слободан Лазовић : КЊИЖЕВНИ СКАНДАЛ ИЛИ ПОЈАВА (Милоје Дончић: РЕСАВСКИ ВЕНАЦ, Лестве, Косовска Митровица, 2014)

***

....У идеолошком смислу Дане је младалачки комунизам заме-

нио позним светосављем. „Кад Свети Сава уђе у нашу кућу

почиње свануће, кад изађе из наше куће настаје беспуће”, каже

Дане у једном стиху. Но врхунац Данетовог удвориштва Ми-

лошевићевој власти представља песма „Земља што роди чове-

ка”, објављена у гласилу Општинског одбора СПС Прокупља,

Топличком гласнику, чији је главни уредник Ратко Зечевић. Ту

песму је Дане посветио „команданту Треће армије Војске Југо-

славије, генералу Небојши Павковићу”. Песма има за циљ да

подстакне родољубље и отпор агресији НАТО пакта. У њој

песник у лику америчког пилота препознаје „овоземаљско ко-

пиле, ђавољег вампира, Клинтона”, који горе на небу пали ку-

мову сламу и загађује атмосферу, док српска војска на челу са

генералом Павковићем ушанчена у рововима на Косову брани

српску историју. Песник поручује тим натовским „псима рата”

да смо ми „небеска Србија на крају другог миленијума” и да

нам нико ништа не може. Дакле, ми смо „земља што роди чове-

ка што брани мајку планету”. Шта ми је друго преостало него

да констатујем да песма никад не изгуби толико колико кад се

стави у службу дневне политике.

Тако се Дане Стојиљковић представио у двострукој улози:

као несрећно дете које чезне за својим завичајем, али и као ра-

тоборни јуноша који би да се бије са целим светом...

    Иван Ивановић ДЕЧАК ИЗ ДУБОВА

***

Међу неземљоделцима налазимо службенике цркве: у

Пирковцу то је – Марко Пешић, парох са солидним имањем:

пет ливада, петнаест њива, три браника, виноград од 5 мотика

(што је највећи виноград у попису), башта; у Извору – Филип

Недељковић (који има две куће, две њиве, 4 ливаде, 2 браника,

башту).12

12 То је онај свештеник, коме се још нисмо одужили што је у

припреми терена за нову цркву 1866. године, пронашао, сачувао и

науци предао Сврљишке одломке јеванђеља из 1279. године, а кад је

током градње цркве у Извору, понестало кредита, продао је своју

њиву од једног хектара и десет ари и исплатио мајсторе. Самој цркви

обезбедио је и добру библиотеку – која ,,још траје“. Види о томе у: Н.

Богдановић, М. Ђорђевић, А. Богдановић: Библиотека храма

преподобне матере Параскеве, Ниш 2010, стр. 149–150 (казивање

Бранислава Накића).

Недељко Богдановић НЕКОЛИКО ПОГЛЕДА НА ПОПИС СВРЉИШКОГ

СРЕЗА ИЗ 1863. ГОДИНЕ

У култури и науци вредност податка расте са протоком

времена. Оно што је у једном тренутку жива стварност, што је

плод егзистенцијалних потреба, у другом времену је музејска

вредност, драгоцено сведочанство. Историјски процеси са свим

елементима своје логике (узроци, актери, чинови, последице)

временом прелазе у причу и ,,отресајући“ детаље обојене вре-

меном – ,,актуелном фактографијом“ и ,,конкретним датости-

ма“ приближавају се могућности свевременог. Лако, дакле,

прекорачују време, замењују имена, локалитете, мењају фабу-

лу, па понекад ,,изокрећу“ и резултат. Чињенице историјске

стварности, постају литерарне чињенице, казивање се претвара

легенду, легенда конкретну тековину сели у уметност или

мит.

        Часопис доноси обиље нових прилога, актуелних; чита се; за оне до којих не стигне у штампаном облику на папиру, редакција је омогућила бесплатно читање броја у целини на следећој интернет адреси: БДЕЊЕ, бр. 43, 2015.

    = импресум: Уредник Радослав Вучковић Уредништво Злата Коцић, Обрен Ристић, др Горан Максимовић, Русомир Д. Арсић, Виолета Јовић, Мирослав Тодоровић, Славиша Миливојевић и Зоран Гавриловић

Адреса Центар за туризам, културу и спорт, 18360 Сврљиг, Боре Прице 2 тел. 018/821-059 е-mail: bdenje_srg@yahoo.com Часопис излази четири пута годишње, цена примерка 250 динара, годишња претплата 1000 динара, за иностранство двоструко. Претплату уплаћивати на жиро рачун: 840-563664-40

Издавање часописа финансијски су омогућили Министарство културе и информисања и Општина Сврљиг

КАД ПЕК ПОБЕСНИ

U stanu bivšeg ukrajinskog ministra pronađeno 42 kilograma zlata

Ukrajinska policija je pronašla veliku
količinu zlata, dragog kamenja i novca u domu bivšeg ukrajinskog
ministra energetike Eduarda Stavitskog, saopštio je danas ministar
unutrašnjih poslova Arsen Avakov.

„U domu bivšeg ministra energetike
pronađeno je 42 kilograma zlata, 4,8 miliona dolara u gotovini, vrećice s
draguljima i 16 luksuznih ručnih satova“, napisao je danas Avakov na
svom profilu društvene mreže Fejsbuk.

Ukrajinski mediji pišu da je Stavistki
pobegao u Italiju i da je umešan u aferu luksuznog opremanja rezidencije
nadomak Kijeva u kojoj je živeo smenjeni predsednik Viktor Janukovič.

Avakov je juče izjavio da je policija
uhapsila šefa državne energetske kompanije „Naftogaz“, Evgena Bakulina,
kao učesnika ogromnog korupcionaškog skandala visokih zvaničnika vlasti
svrgnutog predsednika.

„Šteta po državu je procenjena na četiri
milijarde dolara. I to čak nisu ni sve sumnjive transakcije koje se
istražuju“, objavio je Avakov.

„Naftogaz“, javno preduzeće za proizvodnju i
distribuciju nafte i gasa u Ukrajini, zaduženo je i za uvoz prirodnog
gasa iz Rusije.

Uhapšeni Bakulin (57), bio je na dužnosti
od 2010. godine. On je direktor bio i 2007, dok je Janukovič bio
premijer, ali je smenjen kada je Julija Timošenko došla na čelo Vlade.

(Beta)

________ Из коментара:

Radenka • 

U ovu laznu propagandnu vijest ovih neonacista moze da povjeruje samo maloumnik. Ministar enegertike da pobjegne i ostavi u stanu 4,8 mio dolara i 42 kg zlata. Prije svega svaki pametan covjek bi imao gotovinu u eurima a ne u dolarima, drugo nadjite mi na svijetu budalu koja bi ostavila u stanu ovoliko bogatsvo a ima tri mjeseca vremena dok su trajale demonstracije da skloni na sigurno. Pa da je imao samo dva sata vremena i to bogatsvo u istinu u svom stanu sklinio bi ga sigurno bez problema. Propagandna naci masina radi i nastavice se.

U stanu bivšeg ukrajinskog ministra pronađeno 42 kilograma zlata

Ко је Рашковић Сердар, који је за косовску телевизију говорио о злочинима „Шакала“

 БЕОГРАД – Зоран Рашковић Сердар (34), који је на косовској
телевизији говорио о злочинима јединице „Шакали“ над Албанцима, био је
сведок сарадник у том процесу пред Судом за ратне злочине, а претходно
је био осуђен 14 година због пљачке банке у Младеновцу, али се много
раније нашао на слободи.
Септембра 2003. године ухапшена је група која је те године извршила оружани препад на „Делта банку“ у Младеновцу. Међу њима је био Зоран Рашковић Сердар који је за то дело осуђен на 14 година затвора.
Сердар је познат и по томе што је побегао из притворске јединице. Он је 22. августа 2005. године једноставно ишетао кроз шалтер сале и собе за адвокате и изашао заједно са породицама других притвореника. Ухваћен је на аеродрому у Цириху и швајцарска полиција га је експресно изручила назад у Београд.

Рашковић је у Окружном затвору био и организатор побуне када је 65 затвореника у знак протеста у ноћи недеља на понедељак 3. јула 2006. године, зашило себи уста.
Учинили су то помоћу федера из хемијске оловке, спајалица за папир,
концима извлаченим из ћебади и чаршава… Њих 320 је одбило храну.
Стражари наводно нису ништа приметили, већ су тек ујутро видели људе са
 зашивеним и отеченим устима, и јаким боловима. Указана им је медицинска
помоћ осим њима тринаесторици који су одбили да им уста буду одшивена. А
штрајк глађу је настављен.
Већ наредне, 2007. године, Рашковић је био у средишту нове афере, овога пута љубавне.
Тада је пукла и прича о томе како се уносе мобилни телефони у ЦЗ
затвореницима и да је ценовник стражара за такве услуге између 500 и
4.000 евра! Затвореници су преко телефона ишли на интернет и отварали
фејбук профиле. Неки су отварали лажне, а неки су били под властитим
именом и презименом.

Код Рашковића је пронађена преписка са певачицом Славицом Ћуктераш,
са којом је недељама имао љубавна „чаврљања“ путем Фејсбука.  Сердар је
чак и медијима слао фотографије из затвора, на шта нико није реаговао.

Како је он постао сведок сарадник Специјалног тужилаштва за ратне
злочине, заједно са још једним пајташом из пљачке банке у Младеновцу,
који је и заштићени сведок под називом А1, није сасвим познато, нити је
познато колико је тачно одслужио казне и како се раније нашао на
слободи.
Зна се да  је рођен у Ријеци, а са 15 година је као
избеглица побегао на Косово и Метохију, у Пећ, одакле су пореклом његови
родитељи. Након завршетка школе 1998. године, одлази на одслужење
војног рока, где се обрео у обезбеђењу Владимира Лазаревића, тадашњег начелника Приштинског корпуса Војске Југославије, којег је касније Хашки трибунал осудио на 15 година.

Те године је избио сукоб између српских снага безбедности и такозване
Ослободилачке војске Косова. Рашковић је присуствовао узнемирујућим
призорима убијених српских цивила и њихових лешева у логору Клечка и на
језеру Радоњић, што га је подстакло да се пријави да се бори за Косово и
Метохију.

youtube

Радећи у једном кафићу у Пећи, упознао је Небојшу Минића, познатијег као Мртви,
који је био припадник различитих формација, па и локалне полицијске
јединице „Муње“. Минић га је, према његовој причи, регрутовао у нову
јединицу „Шакали“.
- Импоновала ми је прилика да будем део те екипе. Тад сам био клинац,
нису ме занимале команде. Имам Мртвог и мислим да је Мртви алфа и омега
– изјавио је Рашковић.
Ранко Момић и Синиша Мишић, које је Тужилаштво за
ратне злочине теретило да су као припадници 177. војно-територијалног
одреда Пећ 1999. године убијали и пљачкали албанско цивилно
становништво, тврдили су да никада није постојала паравојна формација
„Шакали“, већ да су бранили земљу под командом Војске Југославије.

Они су навели да их је за злочине лажно теретио заштићени сведок
Зоран Рашковић Сердар, познат по дебелом полицијском дисијеу и пресуди
за пљачку „Делта“ банке.
- Ниједан Албанац није показао прстом на мене нити ме назвао убицом!
Мобилисала ме Војска Југославије и никада нисам био у паравојној
формацији „Шакали“. На Косову сам био 1998. године у ПЈ „Муње“, а од
1999. године сам прешао у састав војно-територијалног одреда и од војске
сам добијао плату. Терети ме заштићени сведок Зоран Рашковић Сердар,
осуђен за пљачку банке и заштићени сведок А1, који је са њим ишао у
пљачку! Албанац Исо Баљај је пред Еулексом изјавио да му је Рашковић убио породицу и то постоји у списима. Док сам радио у полицији Црне Горе, учествовао сам 1999. године у хапшењу Рашковића због препродаје оружја,
али се он напрасно појавио као заштићени сведок! Тужилаштво од ратника и
бораца прави криминалце, а од криминалаца жртве – тврдио је Ранко
Момић.
Остаје питање кредибилитета сведока Зорана Рашковића Сердара, и да ли
су му мотиви за сведочење истина, како сам тврди, или скраћење казне за
оружану пљачку и избегавање да и сам не буде оптужен за убиства
Албанаца. А мотиви да о томе говори и мимо суђења, за косовску
телевизију, остају познати само њему.

Ко је Рашковић Сердар, који је за косовску телевизију говорио о злочинима „Шакала“ - Правда

Dve pesme i pismo / Eson Jaos

VRATA OKO VRATA

Reci koje izgovorim

Njemu

Ne stignu

Odbiju se

I sve mi se vrate

Sunovrate

Teske kao kamen

Oko vrata

Toliko ih je

Da ne znam sta sad da uradim

Jer zazidana su mi od njih

Cak i vrata.

Bodlje, u rvom planu (fotografija I. Šišmana)

IKONA SVETIH ŽULJEVA

Slaba sam na muške ruke

Al na otmene i fine

Ja ne padam

Na aristokratske

Stvorene za manire

U meni milost

Ruke bude

Što svojim žuljevima

Mojim rukama kao da sude

Što umesto kože

Koru čvornovatog drveta nose

U brazgotinama pune crnila

Kao zemlje pečat

Utisnut na šakama

Što se vodom ne spira

Ostaje istetoviran

Kad ih ugledam

Glas mi odjednom otopli

A pogled otupi

Kao da ih nisam videla

Pravim se

I kao da sam

 manja od njih smanjim se

kao pred svetinjom da stojim

pred tim rukama što osećam

da u mukama i mene

na čudan način hrane

od stida

zemaljsku učenost pred njima sklanjam

iz zahvalnosti

ja se tim rukama

kao živoj ikoni klanjam

Voćna smola

 

_______ Iz propratnog pisma autora

Nisam bila u prilici da posetim Sajam pa sam upravo sada porucila jedan primerak vase knjige sa sajta na koji ste me uputili.
Dodjemo tako u godine kada nas zivot razapne...deca vuku u buducnost a ostareli roditelji u proslost, brige o svima njima prete da zaboravimo na same sebe
Zelim vam da se u svemu tome sacuvate.

ps.Mogu vam reci da je bas neobicno bez vas i vaseg oglasavanja, jedva sam cekala da se vratite...da imam kome da pisem...