ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ | СРБИ

 

 

ИНТЕРВЈУ ТЕСЛЕ СА ЏОН СМИТОМ

НОВИНАР: Господине Тесла, стекли сте славу човека који се умешао у космичке процесе. Недавно сте преплашили добре људе тврдећи како вибрацијама можете пресећи Земљу као јабуку ножем. Овде у Колораду Спрингсу створили сте муњу; човек до сада то није учинио. Небо секу хиљаде муња и хиљаде громова ударају у планинске врхове. Тло подрхтава, а животиње и птице беже у дивљем страху. Захваљујем вам на љубазности што сте пристали да се склонимо у ову кућу; ту се осећам безбедним. Моје име је Џон Смит и новинар сам у “Билтену Бесмртности“. Уредник тога листа је госпођица Емили Дикинсон, а директор господин Болт Битмен.

ТЕСЛА: Госпођица Дикинсон је песникиња чије стихове ценим, а господин Битмен има назоре који су ми веома блиски. Редовно читам ваш лист, и да би овај разговор текао лакше и брже - укинућемо време и простор.

НОВИНАР: Чудо је ево већ у почетку! Ко сте ви, господине Тесла?

ТЕСЛА: То је право питање, господине Смит, и ја ћу се потрудити да вам дам и прави одговор на њега.

НОВИНАР: Кажу да сте из земље Хрватске, из краја званог Лика, где заједно са људима расте дрвеће, камен и звездано небо. Кажу да вам је завичај село које носи име по горском цвећу, и да је кућа, у којој сте се родили, поред шуме и цркве.

ТЕСЛА: Заиста, све је тако.

НОВИНАР: Стуб куће је била мајка. Имала је златне руке. Њена башта се прва зазеленила, и њено жито најпре влатало. Ткала је најбеље платно и везла најлепше везове у крају. Време је знала по птичјем лету, а по трави где ће потећи извор. Пред олују је брала у пољу иглице грома и тако спречавала несрећу и ватру. Песме које је она слушала као дете, певала је својој деци или је смишљала нове.

ТЕСЛА: Било јој је шездесет година и, шале ради, везивала је три своје трепавице. Зар то није чудесно?

НОВИНАР: Задивљујуће је како извесни људи имају родитеље какви су донекле и они сами.

ТЕСЛА: Семе биљке мора пасти на погодно тло, и треба га заливати, неговати и чекати да изникне и олиста. Тако је и са сваким човеком или бићем које има људско обличје.

НОВИНАР: Значи ли то да такво обличје није увек и знак да је неко човек?

ТЕСЛА: Ја сам се много пута уверио у то.

НОВИНАР: Господине Тесла, један песник је говорио о свемирском броду, који се спустио у Смиљану и честитом сеоском свештенику и његовој жени оставио мушко дете, које су они назвали Никола.

ТЕСЛА: Песници боље тумаче појаве овога света од других људи.

НОВИНАР: Пре него што ће се то догодити, над Ликом се појавио метеор, светионик звезданом броду.

ТЕСЛА: Тај метеор је описао и мој отац. Он га назива усијаним небеским телом.

НОВИНАР: Ако је једно дете тако рођено, зар нису и сва деца небеског порекла?

ТЕСЛА: Васиона је била колевка првих људи. Из ње су потом излазили једино они што ће нешто створити и учинити за људски род.

НОВИНАР: Која су деца из те колевке?

ТЕСЛА: Били Шекспир, Леонардо да Винчи, онај момак Амадеус. Наравно, има их још.

НОВИНАР: Први је песник, други сликар и научник, трећи композитор.

ТЕСЛА: Сви они су само различите манифестације истог Духа.

НОВИНАР: Јесу ли и они приспели на Земљу свемирском летелицом?

ТЕСЛА: Било је и таквих које су гурнули доле. Али не брините за њих. Они су као мачке: дочекају се на ноге макар их бацили са последњег спрата “Валдорф-Асторије“.

НОВИНАР: Док смо посматрали како блеште муње и слушали како тутње громови, рекли сте: “То је као у 'Лучи Микрокозми', када Луцифер на челу милионске војске полеће у Небо!“

ТЕСЛА: У Луцифера су сви били заљубљени. Ни онај што је летео умним крилима, није му одолео.

НОВИНАР: Је ли и он из васионске колевке?

ТЕСЛА: Јесте. Чујем да се моји Срби нешто жале. Шта им недостаје? Имају Владику и мене, оно што је врхунско на Земљи: Поезију и Науку.

НОВИНАР: Ко су, заправо, Срби?

ТЕСЛА: Посредничко племе међу народима, трговци сунчаном енергијом на Земљи. Роба им данас слабо иде, па су се забринули.

НОВИНАР: Вратимо се вашем животу. Школовали сте се у Грацу, студирали у Прагу, службовали у Будимпешти и Паризу. Затим одлазите у Америку.

ТЕСЛА: Америка је спиритуално тло, због тога сам дошао и остао овде. Након револуције Лењин ме је позивао у Русију, али ја сам захвалио и одбио. Разлог за то није што сам слутио шта ће се тамо збивати. Русија је летње подне засићено тамним енергијама које би ометале мој рад. Америка је светло пролећно јутро.

НОВИНАР: Не разумем вас, господине Тесла.

ТЕСЛА: На овој планети постоје крајеви који су извор негативних духовних енергија, и они који то нису. Америка је крај са позитивним енергијама (Јацк987: била је у то доба. Данас, 110 година касније, тамо је сасвим супротна енергија). Понекад, ноћу, видим чете Маја и Астека како марширају путевима ове земље, хитајући према градовима са капијама од Сунца и Месеца. Они који сада ту живе удишу њихов ваздух, пију воду коју су они пили, једу плодове које су они јели, и исте звезде светле над њима. Из тог укрштаја ће се родити нова раса. У Америци ће настати будућност људског рода, затим његова привремена пропаст. Иза тога ће наступити доба које се назива Златним. И то доба ће бити привремено.

НОВИНАР: Молим вас да то објасните, господине Тесла.

ТЕСЛА: Објашњења препустимо читаоцима “Билтена Бесмртности“, господине Смит, а ми наставимо наш разговор.

НОВИНАР: Претпоставља се да имате хиљаде открића и изума.

ТЕСЛА: Могуће је, заборавио сам им број.

НОВИНАР: Футуристи кажу да су Двадесети и Двадесет Први Век рођени из главе Николе Тесле. Они славе Обртно Магнетно Поље и певају химне Индукцином Мотору. Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу ухватио Светлост из дубине Земље, и ратником који је заробио Ватру из неба. Отац Наизменичних Струја учиниће да Физика и Хемија завладају половином света. Индустрија ће га прогласити за свог врховног свеца, а Банкари за највећег доброчинитеља. (изгледа да су футуристи погријешили у вези банкара) Бежична Телеграфија и Радар дела. Богове Рата је обрадовао многим проналасцима и учврстио у њиховој намери да ниједан дан на овој планети не буде без крви и смрти. У лабораторији Николе Тесле први пут је разбијен атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива земљотрес. Ту је откривен и Црни Космички Зрак. Пет раса молиће му се у Храму Будућности, јер их је научио великој тајни да се Емпедоклови Елементи напоје животним силама из Етера.

ТЕСЛА: Очигледно је да у потаји пишете модерне стихове... Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам ипак поражен човек. Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.

НОВИНАР: Шта је то, господине Тесла?

ТЕСЛА: Хтео сам да осветлим читаву Земљу. У њој је довољно Електрицитета да постане друго Сунце. Светлост би сијала око полутара, као прстен око Сатурна.

НОВИНАР: Каква радост наћи се изван Земље и то видети!

ТЕСЛА: Хтео сам да створим Поларну Светлост у различитим крајевима ове планете. То је могуће, и зашто би онда у њој уживали једино они на Северном полу и у његовој близини? Ако ни због чега другог, то би требало учинити из естетских разлога. Из тих разлога конструисао сам џиновска астрономска огледала која би у нашем небу приказивала звезде из других галаксија, тамну страну Месеца или лет комете која ће се појавити кроз сто година.

НОВИНАР: Био би то космички вашар, на који би похрлили и Свеци и Анђели!

ТЕСЛА: Већина мојих открића настала је ради добра људи. Градио сам ветрењаче које ће покретати Сунце и млети у њима део своје топлоте и светлости; то сунчано брашно чувало би се за месеце хладноће и таме. Правио сам машину која управља страхотном снагом ветра, ствара од њега бедеме чврсте као челик, и оружје иза којег остаје пустош; њоме се изазива и олуја над читавим областима и господари облацима, кишом и снегом. Пронашао сам начин да се Електрицитетом доводе из океана велике количине воде и пустиње се претворе у зелена и плодна поља. Измислио сам аутомат из којег ће постати Раса Робота; они ће у миру људима бити од користи, а у рату ће ратовати уместо њих. Постоји Енергија Памћења, која чува оно што представљају три времена. Заробио сам њене честице којима ћу снимити свађу богова на Олимпу, битку на Косову Пољу, долазак Лафајета у Америку или неки други догађај. У васиони нема разлике између онога што постоји и онога што је измишљено; и дело и мисао су стварни.

НОВИНАР: Господине Тесла, откуда то да су сва човекова стремљења и напори ка величини и добру тек започети или напола завршени, а оно што је зло и штетно без муке бива готово?

ТЕСЛА: То је зато што људски род није сазрео за велико и добро. У Колорадо Спрингсу напојио сам Земљу Електрицитетом. Исто тако је можемо напојити и другим енергијама, као што су позитивне психичке енергије. Оне су у музици Баха или Моцарта, или у стиховима код великог песника. У Земљиној унутрашњости постоје енергије Ведрине, Мира и Љубави; њихови изрази су цвет који расте из земље, храна коју добијамо из ње и све оно што је чини човековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле утицати на људе. Лепота и мирис руже могу се узимати као лек, а сунчеви зраци као храна. Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Три ствари су битне у томе. Све што чиним јесте трагање за њима. Знам да их нећу наћи, али нећу ни одустати од њих.

НОВИНАР: Које су то ствари?

ТЕСЛА: Једно је питање хране. Којом звезданом или земаљском енергијом нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови? Знам, са пет хлебова могуће је заситити пет хиљада, и вода може постати вино. Знам, исто тако, да су гладни и жедни убили онога који их је нахранио и напојио, и да би то опет учинили да се он појави... Друга ствар је: како уништити енергије зла и патње у којима пролази цео човеков живот? Оне се каткад јављају као епидемије из дубине васионе; у овом веку те болести су се са Земље рашириле по свемиру. Онај кога називају Светлошћу Азије зна одговор на то. Њега више нема, а зло и патња су од усијања постали једино небо над нама... Трећа ствар јесте: постоји ли у васиони сувишна светлост? Ја сам открио звезду која, по свим астрономским и математичким законима, може нестати, а да се наизглед ништа не измени. Та звезда је у овој галаксији. Њена светлост се може збити до такве густине да стане у куглу мању од јабуке, а тежу од Сунчевог Система. Она је извор живота који ће потећи када живот на Земљи почне венути и гасити се. Перзијанац је ту куглу носио у руци, али он је био један на овој планети. Иза њега су остали храмови у којима Ватра више не гори. Религија и филозофија уче да човек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и немогућније. То је: шта учинити да се у васиони сваки човек роди као Христ, Буда и Заратустра.

НОВИНАР: Господине Тесла, једном сте казали да верујете како је Архимед пронашао тачку ослонца из које је могао подићи Земљу, али да то није урадио.

ТЕСЛА: Било му је јасно да ће, покрене ли њу, морати да покрене осталих девет планета, Сунце, Млечни Пут и тако у Бескрај.

НОВИНАР: Зар би стигао изван Млечног Пута?

ТЕСЛА: Да је покренуо Земљу, све би било могуће. Он је, међутим, био разуман човек, а таквом човеку не приличи да се ломата по Бескрају.

НОВИНАР: Претпостављам да све то није шала. Шта бисте ви урадили на његовом месту, господине Тесла?

ТЕСЛА: Ја се не бавим полугама као Архимед, већ Електрицитетом и трудим се да не запалим Земљу. Запамтите, младићу: докле год човек не схвати да је Минхаузен поступио сасвим природно када се извукао из језера држећи се за сопствени перчин, остаће на Земљи. Логици Минхаузеновог перчина дугујем многа своја открића. Гравитација је сила која све држи на окупу; доказ да то није општи закон јесу птичја крила. Ја знам да је Гравитација наклоњена свему што треба да лети и моја намера није да направим авион или ракету, већ да човеку повратим свест о његовим сопственим крилима... Даље, ја покушавам да пробудим енергије које се налазе у вакумима. Вакуми су највећи извори енергија; оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у васиони. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота.

НОВИНАР: У младости сте хтели да створите Перпетум Мобиле.

ТЕСЛА: Откада постоји Наука, а постоји откада и људски род, ништа друго није ни чинила, већ правила Перпетум Мобиле. Све што је измишљено и створено само су точкови, полуге, замајци, спојнице и остали делови, те машине. Убеђен сам да је била створена од многих генија и потом уништена.

НОВИНАР: Не схватам зашто би је уништавали ако је сан целокупне Науке?

ТЕСЛА: Зато што је она савршенство, а у савршенству је увек крај. Ја је стварам читавог живота, али се трудим да је не направим.

НОВИНАР: Шта то значи?

ТЕСЛА: То да је имам готову у глави, али је не остварујем као друга своја открића. Перптум Мобиле је спиритуална машина, и ако се пренесе у физичку реалност она престаје да ради. Да смо у неком свету изван Земље, то би било у реду: радила би и била видљива. А можда ће то ипак бити могуће у часу одласка одавде? Приредићемо сјајну позоришну представу, позвати на њу елиту града Њујорка, новинаре и фотографе. Било би забавно!

НОВИНАР: Господин Тесла је велики љубитељ позоришта. Он је писац комада, редитељ и главни глумац.

ТЕСЛА: Не претерујемо. Ја сам само мађионичар на тргу званом планета Земља.

НОВИНАР: Господа Едисон, Маркони и још многи беснели су и правили вам грдне штете због тога.

ТЕСЛА: Биле су то шале које су они схватили као нешто против њих. Главне представе су оне на Чикашком Сајму и на Париској Изложби. Изводио сам смејурије са металним јајетом које се обрће на моју команду, огледе са пламеним мачевима, пропуштање великих струја кроз тело, топљење челичне живе сопственом телесном струјом. Било је и непредвиђених представа, као она са земљотресом изазваним вибрацијама. Вишеспратнице у кварту су се љуљале, поготово зграда полицијске станице. Сећате се библијске приче о Исусу Навину?

НОВИНАР: Ономе који је, обилазећи око Јерусалима запоседнутог непријатељем, трубама порушио бедеме и куле тога града?

ТЕСЛА: Он је исте вибрације претворио у звук. То је ипак лепше... Позориште су и моје чувене вечере; људи су сматрали за изузетну част да буду позвани на њих. Имали су краљевску трпезу и могли да виде Теслина чуда. Правио сам мала сунца и држао их у руци, плео венац ватрених муња око своје главе, или разнобојним светлостима које су истицале из мојих прстију и украшавале одају. Никада нисам поновио неки оглед, те је госте увек чекало изненађење. Уживао сам да приређујем такве вечере, а уживао сам и када су их други мени приређивали. Посебно ми је драга она у Лондону; посадили су ме у Фарадејеву наслоњачу и частили вискијем из заоставштине тог највећег човека међу физичарима.

НОВИНАР: Је ли било у младости позоришта, господине Тесла?

ТЕСЛА: Јесте, али другачијег. Каква је славна туча избила на броду којим сам путовао у Америку! Пре тога је била она још славнија превара аустроугарске царско-краљевске војске. Постао сам војни бегунац и годину дана се крио у личким планинама.

НОВИНАР: Шта сте радили онде читаве године?

ТЕСЛА: Између осталог, започео конструкцију Перпетум Мобила.

НОВИНАР: У те младалачке комедије спада и коцка. Једно време, кажу, толико вас је обузела коцкарска страст да сте трошили сав новац из родитељске куће.

ТЕСЛА: То, господине, није била комедија. Коцка је космичког порекла, провера наклоности извесних сила према нама и откривање тих сила. У њој постоји закон да увек добијате. На жалост, нисам га открио.

НОВИНАР: Било је свакако и година далеко од игре.

ТЕСЛА: Поготово овде у Америци, када сам се ухватио са господом научницима и професорима. Господин Едисон је ту предњачио. Са њиме сам водио Рат Струја, који је предуго трајао. Са једним другим Талијаном водио сам рат због Радија. Било је крађа изума и ишчезлих патената. Ту је и онај страшни пожар 1894, у којем су нестали сви моји списи, планови и машине. Господин Адамс ми је понудио помоћ, али ја сам му захвалио и након пет година створио сам све изнова и подигао нову лабораторију. Горе од тога биле су честе беспарице које су ме спречавале да радим, и остварим оно што сам намеравао. Најгора је ипак била она година када сам, убрзо по доласку у Америку, копао јаркове за канализацију. Није мање грозна била ни сиротиња у Паризу пре тога. Толико о томе!

НОВИНАР: Господине Тесла, запрепастили сте Њујорк тиме што сте вратили чек Вестингхаусу на тантијеме једног вашег проналаска. Изгубили сте милионе долара, а у то време нисте имали цента у џепу.

ТЕСЛА: Господин се Вестингхаус је био први у овој земљи који је имао разумевања за мој рад и који ме је помагао. Он се тада налазио у новчаним неприликама, те нисам могао да узмем тај чек.

НОВИНАР: Догађало се да сте били богати, а нисте стекли ни кућу овде.

ТЕСЛА: Новац ми је био потребан како бих радио на новим проналасцима. Осим тога, кад год сам могао помагао сам пријатељима и људима из мог завичаја.

НОВИНАР: Господине Тесла, у последњим данима нећете ништа имати! Живећете од ситних позајмица и поклона које ће вам давати добри људи.

ТЕСЛА: Тако и треба да буде. Човек се враћа својој кући, где га све чека.

НОВИНАР: На прозор ваше собе у хотелу “Валдорф-Асторија“, на тридесет трећем спрату, сваког јутра слећу голубови.

ТЕСЛА: Човек мора бити сентименталан према птицама. То је због њиховог крила. И он их је некада имао, права и видљива!

НОВИНАР: Нисте престали да летите још од оних давних дана у Смиљану!

ТЕСЛА: Желео сам да полетим са крова и пао сам: погрешни дечји прорачуни. Не заборавите, младићу: крила су све у животу!

НОВИНАР: Архангел са шест пари пламених крила и ликом Николе Тесле насликан је у цркви Уранове Браће у Сан Дијегу, у Калифорнији. Свакако сте били онде?

ТЕСЛА: Нисам стигао, али једном ћу отићи. Премда, признајем, посете црквама избегавам још из детињства. Отац ми је био свештеник, па је и мене хтео да пошаље у богословију. Учинио сам све да не дође до тога.

НОВИНАР: Црква вам је, изгледа, суђена.

ТЕСЛА: Без моје кривице!

НОВИНАР: Вратимо се, ако дозволите, на почетак, а то је питање: ко сте ви, господине Тесла? Један ваш пријатељ је рекао: космичка појава. Један научник: највише остварена човекова могућност. Песници вас називају Анђелом, који је сишао на Земљу да обави неке послове око Светлости.

ТЕСЛА: Уредници вашег листа госпођици Дикинсон вероватно би више одговарао Анђео?

НОВИНАР: Не само њој, господине Тесла. Анђео је свима потребан!

ТЕСЛА: Онда нека буде Анђео. Наставите са питањима, господине Смит.

НОВИНАР: Имао бих једно врло лично питање.

ТЕСЛА: Црвените као девица на првом љубавном састанку. Претпостављам шта је то.

НОВИНАР: Никада се нисте женили! Није позната ниједна ваша љубав према некој жени. Фотографије из младости приказују вас као изузетно лепог човека. У шездесетој ћете изгледати као четрдесетогодишњак, а снага и хитрина ће вам бити надљудски. Један знанац видеће како сте се једног децембарског дана оклизнули на поледици, окренули у ваздуху и дочекали на ноге. Тако нешто чини само мачка.

ТЕСЛА: По Електрицитету, ја сам у блиском сродству са том животињом. Понекад помислим: цела природа је мачка коју Бог милује по леђима и ето муња и громова.

НОВИНАР: Раст вам је знатно више него у осталих људи, те вас и по томе одмах препознају. Прве лепотице увек су се врзмале око привлачног и славног научника, али он је целог живота остао самац.

ТЕСЛА: Многи су ме женили, али најсмешнија женидба била је она којој је проводаџисао доктор Лаза Костић, иначе сјајан поета. Пошто је сам био одбијен од Ленке Дунђерске, писао ми је да ја треба њоме да се оженим. Хтео је да венча највећи српски ум и највећу српску лепотицу. Потсећало је то на његову филозофију укрштаја, по којој је лепота основно начело у устројству света. Захвалио сам му и објаснио зашто је то немогуће.

НОВИНАР: Зашто, господине Тесла?

ТЕСЛА: Он је желео да створи небески пар на Земљи, а време за то није. Рећи ћу вам шта мислим о сексу. Два су пута: много или нимало секса. Средина служи за обнављање љуског рода. Превише секса код извесних људи потхрањује и снажи виталност и дух. Уздржавање од секса то исто чини код других људи. Ја сам изабрао тај други пут.

НОВИНАР: И још једно лично питање. Када је 1917. требало да са Едисоном поделите Нобелову награду, ви сте је одбили.

ТЕСЛА: Господин Едисон је велики научник, али се одвећ петљао у мој живот. Не, нисам могао да учествујем у тој талијанској опери.

НОВИНАР: Главна открића учинили сте већ раније, а нисте добили ту награду. Шта је посреди: завист, интриге, неразумевање?

ТЕСЛА: Тога је неоспорно било. Нешто друго је, међутим, одбијало људе од мојих открића.

НОВИНАР: Шта је то?

ТЕСЛА: Ја мислим да је то људски страх од онога што представља већина тих открића. Људи су наслућивали да ће она, поред великог добра, донети и велико зло. Зато су их превиђали и често заборављали.

НОВИНАР: Ви сте били свесни да ће она донети зло, али сте и даље радили на њима, господине Тесла?

ТЕСЛА: Моје је да радим, а не да бринем шта ће људи учинити са тиме.

НОВИНАР: То су речи Леонарда да Винчија, када су га питали зашто прави ратне машине.

ТЕСЛА: Сећам се! Пребацивали су му због оних смешних катапултова за војводу од Милана. Био је у праву: дужност научника је да ствара и да не мисли о последицама стварања.

НОВИНАР: То је аморалност Науке!

ТЕСЛА: У васиони и у природи постоји виши морал; научник треба њега да следи. Што се тиче људског морала, сва историја би се могла свести на две речи: Крв и Злато. “И само крв тече и злато сја!“ То су стихови Ендре Адија. Тако ће бити докле год међу људима не завлада морал звезда.

НОВИНАР: Морал звезда? Шта је то, господине Тесла?

ТЕСЛА: Најстарије филозофско учење о космичким законима и управљању по њима. Ти закони су нарушени; морају се поново успоставити.

НОВИНАР: Ваши поштоваоци веома жале што нападате Алберта Ајнштајна и његову Теорију Релавитета. Чудна је ваша тврдња да материја нема енергију. Све је прожето енергијом; одакле она?

ТЕСЛА: Најпре је била енергија, потом материја.

НОВИНАР: Господине Тесла, то је као када бисте казали да сте ви родили свог оца, а не он вас.

ТЕСЛА: Управо тако стоји ствар са рођењем васионе. Материја је створена из првобитне и вечне енергије коју знамо као Светлост. Засјала је и појавиле су се звезде, планете, човек и све што је на Земљи и у универзуму. Материја је израз бесконачних видова Светлости; зато је енергија старија од ње. Постоје четири закона Стварања. Први је да је извор свега у Непојамном, црној честици коју ум не може замислити, нити математика измерити; у ту честицу стане цела васиона. Други закон је ширење таме, која је права природа Светлости, из Непојамног и њен преображај у светло. Трећи закон је потреба Светлости да постане материја. Четврти закон гласи: нема почетка ни краја; три претходна закона одувек трају и Стварање је вечно.

НОВИНАР: У непријатељству према Теорији Релативитета идете дотле, да о прославама својих рођендана држите предавања против њеног творца.

ТЕСЛА: Упамтите није закривљен Простор, већ човеков ум који не може да схвати Бескрај и Вечност! Да је творцу Релативности то јасно, стекао би бесмртност, чак и физичку ако му је то по вољи. Доказ његове наопаке теорије јесте и његово свирање на виолини. Њему је то разонода и утеха; он свира на кућним седељкама са незналцима као што је и сам!

НОВИНАР: Заиста сте неправедни према њему, господине Тесла! Зар ви немате поезију као разоноду и утеху! У Америку сте приспели са пртљагом под мишком у којем је, по вашем сопственом признању, најдрагоценија била свеска са стиховима.

ТЕСЛА: Стихови су речи, а господин Ајнштајн се усудио да такне у музику. То је равно злочину. Да је његова теорија тачна, он би постао велики музичар као што је Хендл или барем Глук.

НОВИНАР: Извините, то нисте ни ви, а тврдите да је ваша теорија исправна.

ТЕСЛА: Ја сам део Светлости, а она је музика. Светлост испуњава мојих шест чула: ја је видим, чујем, осећам, миришем, дотичем и мислим. Мислити је код мене шесто чуло. Честице Светлости су исписане ноте. Једна муња може бити читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње које се чују на леденим врховима Хималаја.

НОВИНАР: Не разумем ипак зашто сте толико против Ајнштајна.

ТЕСЛА: Он се огрешио о Питагору и математику, а научник се о то двоје не може и не сме огрешити. Бројеви и једначине су знаци којима се обележава Музика Сфера. Да је Ајнштајн чуо њене звуке, не би стварао Теорију Релативности. Ти звуци су порука уму да живот има смисла, да у васиони постоји савршен склад, и да је лепота узрок и последица Стварања. Та Музика је вечно кружење звезданих небеса. Најмања звезда је завршена композиција и, уједно, део небеске симфоније. Откуцаји човековог срца су делови те симфоније на Земљи. Њутн је сазнао да је тајна у геометријски правилном распореду и кретању небеских тела. Он је спознао да је хармонија врховни закон у свемиру. Закривљени Простор је хаос; хаос није Музика. Алберт Ајнштајн је гласник времена Буке и Беса.

НОВИНАР: Господине Тесла, да ли ви чујете ту Музику?

ТЕСЛА: Увек је чујем. Моје духовно ухо је велико као небо које видимо изнад нас. Своје физичко ухо увећао сам Радаром. По Теорији Релативности две паралелне линије састаће се у Бескрају. Тиме ће и Ајнштајнова крива постати права. Једном створен, звук траје вечито. За човека он може да ишчезне, али наставља да траје у тишини која је његова највећа моћ. Не, немам ништа против господина Ајнштајна. Он је љубазан човек и учинио је извесне добре ствари; од тога ће нешто постати део Музике. Ја ћу му писати и покушати да објасним да Етар постоји, и да су његове честице оно што држи васиону у хармонији и живот у вечности.

НОВИНАР: Наш лист намерава да отвори Дописну Школу Бесмртности. За наставнике су изабрани Платон, Хомер, Калидаса, Балмики, Ли Тај По, Шекспир, Милтон, Микеланђело, Рафаел, Сервантес, Гете, Достојевски, Бах, Бетовен, Моцарт и други. Свакоме од њих биће посвећен празнични број “Билтена“, у којем ће се тумачити његово дело и испричати његов живот. Срећна околност је то што сте ви међу живима, па ћемо започети са вама. Овај интервју можемо назвати и првим часом те Школе.

ТЕСЛА: Варате се, господине Смит! Сви које сте изволели поменути још увек су међу живима. Шта више, живљи су од многих оних који сада ходају Земљом.

НОВИНАР: Без сумње, она се због њих и даље врти. Мислио сам на њихово физичко присуство.

ТЕСЛА: Има времена, сусрест ћете неке од њих и скинути шешир да их поздравите. Сада искористимо срећну околност мог физичког присуства овде.

НОВИНАР: Реците, молим вас, који су услови прилагођавања једног Анђела на Земљи?

ТЕСЛА: Ја их имам десет. Бележите пажљиво.

НОВИНАР: Записаћу сваку вашу реч, поштовани господине Тесла.

ТЕСЛА: Први услов је висока свест о свом послању и делу које треба извршити. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни; храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм. Као дечак од дванаест година био сам сигуран да ћу доћи на Нијагарине Водопаде. За већину својих открића знао сам још у детињству да ћу их остварити, премда не сасвим јасно... Други услов прилагођавања је истрајност. Све што сам предузимао, завршавао сам. Био сам деветнаестогодишњак када сам, по савету једног пријатеља, одлучио да прочитам целокупног Волтера. Тај књижевни монструм написао је око сто томова великог формата и ситног слога. Прочитао сам га, али нисам успео да сазнам да ли је то учинио и онај који ми га је препоручио. Са истом истрајношћу односио сам се према свему што сам радио. Она је постала део мене, те сам се неком изуму враћао и након тридесет година како бих га усавршио.

НОВИНАР: Који је трећи услов прилагођавања, господине Тесла?

ТЕСЛА: Усмеравање свих виталних и духовних енергија на дело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био срећан човек... Четврти услов јесте прилагођавање телесног склопа делу.

НОВИНАР: Како то мислите, господине Тесла?

ТЕСЛА: Најпре, то је одржавање тог склопа. Човеково тело је савршена машина. Ја познајем свој склоп и шта је добро за њега. Храна већине људи мени је штетна и опасна. Због тога каткад умишљам да су сви кувари света у завери против мене... Дотакните моју руку.

НОВИНАР: Она је хладна.

ТЕСЛА: Да. Крвотоком се може управљати, као и многим процесима у нама и око нас. Зашто сте пребледели, младићу?

НОВИНАР: Сетио сам се једне приче. Али пустимо то, молим вас, господине Тесла.

ТЕСЛА: Нећемо наставити разговор док не чујем шта је то.

НОВИНАР: То је прича да је Марк Твен написао Тајанственог странца, ону дивну књижицу о Сатани, инспирисан вама.

ТЕСЛА: Реч “Луцифер“ ми је дража. Господин Твен воли да се нашали. У детињству сам једном оздравио читајући његове књиге. Када смо се овде упознали и то му испричао, био је толико ганут да је заплакао. Постали смо пријатељи и често је долазио у моју лабораторију. Једном је затражио да му покажем машину која је вибрацијама изазивала осећање блаженства. Био је то једна од оних изума за забаву, којима сам се понекад бавио. Опоменуо сам господина Твена колико сме да остане под тим вибрацијама. Није ме послушао и остао је дуже. Завршило се тиме што је, попут ракете, држећи се за панталоне, одјурио у извесну просторију. Било је то ђаволски смешно, али ја сам сачувао озбиљност. Вратимо се на прилагођавање телесног склопа. Поред хране, врло важан је и сан. Од дугог и исцрпљујућег рада, који је изискивао надљудски напор, ја бих се после једног сата спавања потпуно повратио. Стекао сам способност да управљам сном, и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим решење.

НОВИНАР: Бекон каже да Геније понекад утекне од писаћег стола и из лабораторије у сан.

ТЕСЛА: Пети услов прилагођавања јесте памћење. Можда је код већине људи мозак чувар спознаја о свету и знања која стичу у животу. Мој мозак се бави важнијим стварима од памћења; код мене он лови оно што му је у одређеном тренутку неопходно. То је око нас и треба га само узети. Све што смо једном видели, чули, прочитали и сазнали прати нас у виду светлосних честица. Мени су те честице послушне и верне. Гетеовог Фауста, моју најмилију књигу, научио сам напамет на немачком као студент, и сада га целог могу рецитовати. Своје изуме сам годинама носио “у глави“, а тек потом их остваривао.

НОВИНАР: Често помињете моћ визуализације.

ТЕСЛА: Њој можда имам да захвалим за све што сам створио. Догађаји из мог живота и моја открића су пред мојим очима стварни, видљиви као свака појава и предмет. У младости сам се тога плашио, не знајући шта је то заправо, али касније сам ту моћ примио као изузетан дар и преимућство. Неговао сам га и љубоморно чувао. Визуализацијом сам на већини изума вршио и исправке, онда их, тако завршене, правио. Њоме решавам и компликоване математичке једначине, а да не исписујем бројеве. На Тибету бих због тог дара добио чин високог Ламе.

НОВИНАР: Моцарт би исправио тек две или три ноте на некој партитури. Композиција је пре тога била готова у његовој глави.

ТЕСЛА: Да, то се тако ради. Мој вид и слух су савршени и, смем то слободно рећи, јачи него у осталих људи. Ја чујем грмљавину на сто педесет миља, и видим боје у небу које други не виде. То увећање вида и слуха имао сам и као дете. Касније сам то свесно развијао.

НОВИНАР: У младости сте неколико пута били тешко болесни. Да ли је и болест један од услова прилагођавања?

ТЕСЛА: Јесте. Она је често последица недостатка или исцрпљености животних сила, али често је и очишћење духа и тела од отрова који су се накупили. Неопходно је да човек болује с времена на време. Извор већине болести је у духу. Зато дух и може да излечи већину болести. Као ђак разболео сам се од колере која је харала у Лици. Излечио сам се тиме што је отац дозволио да упишем студије технике, што је представљало мој живот. Привиђења за мене нису болест, већ способност ума да продре изван три земаљске димензије. Имао сам их читавог живота, и примао сам их као све друге појаве око себе. Једном, у детињству, шетао сам са ујаком поред реке и казао: “Из воде ће се појавити пастрмка, ја ћу бацити камен и њиме је пресећи.“ То се и догодило. Уплашен и запрепашћен, ујак је повикао: “Баде ретро Сатанас!“ Био је учен човек и говорио је латински... Налазио сам се у Паризу када сам видео Мајчину смрт. У небу, пуном светлости и музике, лебдела су прекрасна створења. Једно од њих је имало Мајчин лик, који ме је гледао са бескрајном љубављу. Пошто је визија ишчезла, знао сам да је моја Мајка умрла.

НОВИНАР: Шта је седмо прилагођавање, господине Тесла?

ТЕСЛА: Знање како да се психичке и виталне енергије претворе у оно што желимо, и постигнемо власт над свим осећањима. Индуси то називају Јогом Кундалини. Ова знања се могу научити, за шта су потребне многе године, или се стичу рођењем. Ја сам их већину стекао рођењем. Она су у најближој вези са полном енергијом, која је после Светлости најраспрострањенија у васиони. Жена је највећи крадљивац те енергије, а тиме и духовних моћи. Ја сам то одувек знао и чувао се. Од себе сам створио оно што сам хтео: мисаону и духовну машину.

НОВИНАР: А девето прилагођавање, господине Тесла?

ТЕСЛА: Све учинити да се ниједног дана, ниједног тренутка ако је то могуће не заборави ко смо и зашто смо на Земљи. Изузетни људи који се у животу муче болешћу, оскудицом или их друштво превише рањава својом глупошћу, неразумевањем, прогоном и осталим недаћама којима Земља врви као мочвара инсектима, остављају иза себе дело неостварено до краја. Има много палих Анђела на Земљи. Екерман је питао Гетеа: шта би се догодило да је његов живот, који је протекао у складним и чак срећним околностима, био другачији? Где му је одговорио: “Мени се не би десило да не извучем главни згодитак.“

НОВИНАР: Шта је десето прилагођавање?

ТЕСЛА: Оно је најважније. Напишите да се господин Тесла играо. Играо се читавог свог живота и уживао у томе.

НОВИНАР: Господине Тесла! Да ли се то односи и на ваша открића и ваше дело? Је ли и то била игра?

ТЕСЛА: Јесте, драги младићу. Ја сам тако волео да се играм Електрицитетом! Увек се најежим када слушам о оном Грку који је украо ватру. Грозна прича о окивању и орловима који му кљују џигерицу. Зар Зеус није имао довољно муња и громова, па је био оштећен за један угарак? Ту је неки неспоразум... Муње су најлепше играчке које се могу наћи. Не заборавите да у вашем напису истакнете: Никола Тесла је био први човек који је створио муњу.

НОВИНАР: Господине Тесла, малочас сте говорили о Анђелима и њиховом прилагођавању на Земљи.

ТЕСЛА: Јесам ли? То је исто. Можете написати и ово: он се дрзнуо да узме на себе прерогативе Индре, Зеуса и Перуна. Замислите неког од тих богова како у црном вечерњем оделу, са полуцилиндром и белим рукавицама њујоршкој елити приређује грмљавине, пожаре и земљотресе!

НОВИНАР: Читаоци нашег листа воле хумор. Али збунили сте ме изјавом да и ваша открића, која су неизмерна добробит за људе, представљају игру. Многи ће се намрштити на то.

ТЕСЛА: Драги господине Смит, невоља и јесте у томе што су људи одвећ озбиљни. Да то нису, били би срећнији и знатно дуже би живели. Кинеска пословица вели да озбиљност скраћује век. Ли Тај Пе је посету крчми претпостављао посети царском двору. Али да се читаоци новина не би мрштили, вратимо се стварима које они сматрају важним.

НОВИНАР: Они би радо да чују у чему је ваша филозофија.

ТЕСЛА: Живот је ритам који се мора спознати. Ја осећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човек и звезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја светова. Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити тако да човек и сам почне да ствара нове и другачије односе у свету, а да старе не наруши. Знање долази из васионе; наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње. Камен је мисаоно и осећајно биће, као што су то биљке, звер и човек. Звезда која сија тражи да је гледамо, и да нисмо овећ обузети собом разумели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човек мора ускладити са дисањем, очима и ушима универзума.

НОВИНАР: Док говорите, чини ми се да слушам будистички текст, беседу таоисте или трактат Паразулзуса.

ТЕСЛА: Добро вам се чини! Значи да постоји опште знање и истине које је човек одувек поседовао. По мом осећању и искуству, у васиони има само једна материја и једна врховна енергија са бесконачним бројем манифестација живота. Најлепше од свега је то што открићем једне тајне у природи, откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слепи и глуви за њих. Ако се емотивно вежемо за њих, оне нам саме долазе. Јабука је много, али је један Њутн. Он је тражио управо ону јабуку која је пала пред њега.

НОВИНАР: Питање које је можда требало поставити у почетку овог разговора. Шта је за вас Електрицитет, поштовани господине Тесла?

ТЕСЛА: Све је Електрицитет. Најпре је Светлост, бескрајни извор из којег истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају васиону и Земљу са свим њеним видовима живота. Црно је право лице Светлости; што је не видимо такву, то је изузетна милост према човеку и осталим створењима. Једна њена честица поседује светлосну, топлотну, нуклеарну, радијациону, хемијску, механичку и засад непознате енергије. Она има моћ која може покренути Земљу са њене путање. Она је истинска Архимедова полуга.

НОВИНАР: Господине Тесла, ви сте одвећ пристрасни према Електрицитету.

ТЕСЛА: Електрицитет сам ја сам. Или, ако хоћете, Електрицитет у људском обличју. То сте и ви, господине Смит, али тога нисте свесни.

НОВИНАР: Је ли отуда ваша способнсот да кроз тело пропуштате електричну струју од милион волти?

ТЕСЛА: Замислите баштована којег нападају биљке; то би заиста било лудо. Човеково тело и мозак сачињени су од многих енергија; у мене је највише Електрицитета. Енергија која је различита у свакога јесте оно што чини човеково “ја“ или “душу“. Код других створења то је њихова суштина; “душа“ биљке није “душа“ минерала и животиње. Рад мозга и смрт се манифестују светлошћу. Моје очи су у младости биле црне, сада су плаве и како време пролази и напрезање мозга бива јаче, оне су ближе белини. Бело је небеска боја. Кроз мој прозор једног јутра је слетео голуб, којег сам хранио. Хтео је да ми јави да умире. Из његових очију излазили су млазеви светлости. Никада у очима неког створења нисам видео толико светлости, као у тог голуба.

НОВИНАР: Радници у вашој лабораторији причају о блесковима светлости, пламеновима и муњама које се јављају ако сте гневни или пред каквом опасношћу.

ТЕСЛА: То су психичка пражњења или опомене да се чувам. Светлост је увек била на мојој страни. Знате ли ко ми је открио Обртно Магнетно Поље и Индукциони Мотор, што ме је прославило у двадесет шестој години? Једне летње вечери, у Будимпешти, посматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак Сунца. Хиљаде ватара окретало се пламтећи хиљадама боја. Сетио сам се Фауста и рецитовао стихове из њега. И тада, као у магновењу, видео сам како се обрће Магнетно Поље и ради Индукциони Мотор. Видео сам их у Сунцу!

НОВИНАР: Хотелска послуга прича да се у време грмљавине затварате у собу и разговарате сами са собом.

ТЕСЛА: Разговарам са муњама и громовима.

НОВИНАР: Са њима? На којем језику, господине Тесла?

ТЕСЛА: Најчешће на мом матерњем језику. У њему има речи и звукова, нарочито у поезији, који су погодни за то.

НОВИНАР: Читаоци нашег листа били би вам веома захвални да то протумачите.

ТЕСЛА: Звук не постоји једино у грому, већ и у муњи; код ње је он претворен у сјај и боје, а боје се могу слушати. Језик је од речи, што значи да је од звукова и боја. Сваки гром и муња су различити и имају своја имена. Ја неке од њих називам именима оних који су ми били блиски у животу, или по онима којима се дивим. У небу севају и грме моја Мајка, сестра, брат Данило, песник Змај и личности из српске историје. Имена као што су Исаија, Језекиљ, Леонардо, Бетовен, Гоја, Фарадиј, Пушкин и све неугасле ватре означују јата и сплетове муња и громова који не престају сву ноћ, и земљи доносе благородну кишу или пале шуме и људска насеља. Постоје муње и громови, и то они најсјајнији и најмоћнији, који не ишћезавају. Они се враћају и ја их препознам међу хиљадама.

НОВИНАР: По вама, Наука и Поезија су исто?

ТЕСЛА: То су два ока једног лица. Вилијем Блејк је учио да је цео универзум рођен из Маште, да га она одржава и да ће он постојати докле год на Земљи буде постојао и један човек. Са њоме је као Тачком астронома у коју се могу сакупити звезде свих галаксија. Она је стваралачка енергија равна светлосној.

НОВИНАР: Машта је за вас стварнија од живота?

ТЕСЛА: Она рађа живот. Ја сам се хранио својим мислима, научио сам да управљам осећањима, сновима и визијама. Одувек сам је неговао, као што сам неговао и свој занос. Цео свој дуги век провео сам у заносу. То је био извор моје среће. Он ми је помогао и да током свих ових година поднесем рад, који је био довољан за пет живота. Најбоље је радити ноћу, јер су звездана светлост и мисли у блиској вези.

НОВИНАР: Казали сте да сам и ја, као сваки створ, Светлост. То ми ласка, али, признајем, није ми сасвим јасно.

ТЕСЛА: Зашто би и требало да вам буде јасно, господине Смит? Довољно је да поверујете у то. Све је Светлост. У једном њеном зраку је судбина народа; сваки народ има свој зрак у оном великом светлосном извору који видимо као Сунце. И запамтите: ниједан човек који је постојао, није умро. Претворили су се у Светлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те светлосне честице поврате у првобитно стање.

НОВИНАР: То је васкрсење!

ТЕСЛА: Ја то радије називам: Враћање у неку од претходних енергија. Христ и још неки знали су ту тајну. Ја сам трагао за тиме како да се очува људска енергија. Она је један од видова Светлости, каткад равна врхунском небеском светлу. Нисам трагао за тиме ради себе, већ ради добра свих. Верујем да ће моја открића учинити људима живот лакшим и сношљивим, и усмерити их на духовност и моралност.

НОВИНАР: Сматрате ли да се време може укинути?

ТЕСЛА: Не сасвим, јер прва особина енергије јесте да се преображава. Она је у вечитим преображајима, као облаци таоиста. Али могуће је утицати у томе да човек очува свест и после земаљског живота. У сваком кутку васионе постоје енергије живота; једна од њих је и бесмртност чије порекло је изван човека и чека га. Васиона је духовна; ми смо тек напола такви. Васиона је моралнија од нас; зато морамо спознати њену природу и свој живот ускладити са њом. Ја нисам научник; Наука је можда најпогоднији начин да нађем одговор на питање које ме одувек прогони, и које је моје дане и ноћи претворило у ватру.

НОВИНАР: Које је то питање?

ТЕСЛА: Како су вам очи засјале!... Оно што сам хтео да сазнам јесте: шта бива са звездом која пада и сунцем које се угаси? Звезда падне као прашина или семе по овом или по другим световима, а сунце се распе у наше мисли, у животе многих створења, у оно што ће се родити као нова светлост, или га свемирски ветар развеје по Бескрају. Схватам да је то неопходно и да је урачунато у устројство васионе. Ствар је, међутим, у томе да се једна од тих звезда и једно од тих сунаца, макар и оно најмање, сачувају.

НОВИНАР: Али, господине Тесла, ви схватате да је то неопходно и да је урачунато у устројство света!

ТЕСЛА: Када човеку постане јасно да је његов највиши циљ да трчи за звездом падалицом и покуша да је ухвати, разумеће да му је живот дат управо због тога и биће спашен. Звезду ће на крају ухватити!

НОВИНАР: И шта ће се онда десити?

ТЕСЛА: Творац ће се насмејати и рећи: “Падала је само да би ти потрчао за њоме и ухватио је“.

НОВИНАР: Зар све то није у супротности са космичким болом, који тако често помињете у својим списима? И шта је то космички бол?

ТЕСЛА: Нису супротности, јер смо на Земљи... То је болест о чијем постојању огромна већина људи није свесна. Отуда многе друге болести, патња, зло, беда, ратови и све оно због чега је људски живот апсурдна и страшна појава. Та болест се не може сасвим излечити, али свест о њој ће учинити да буде мање тешка и опасна. Кад год је неко од мени блиских и драгих људи био повређен, ја сам осећао физичку бол. То је зато што су наша тела од сличне грађе, а душе везане нераскидивим нитима. Несхватљива туга која нас понекад обузме, значи да је негде, на другом крају ове планете, умрло дете или племенит човек. Цела васиона је у извесним периодима болесна, од саме себе и од нас. Ишчезнуће неке звезде и појава комете утичу на нас више него што ми то слутимо. Везе међу створењима на Земљи су још јаче; због наших осећања и мисли цвет ће дивнији замирисати или ућутати. Те истине изнова морамо учити да бисмо се излечили. Лек је у нашем срцу и, исто тако, у срцу животиње коју називамо васионом.

Преузето:извор: >>>>>>

* *