Translate
ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице
КАЛЕНДАРИ Валтазара Превалеза
„Железничкa линијa 45. упоредника“
Претпоследњи ред
исечак о тзв. МАЛОМ ИЗДАВАЧУ
... „мали издавач“, нарочито уколико је изван тзв. културне метрополе. Служити по сваку цену локалним потребама или се избром дела и аутора носити са великим издавачима; стицати име штампањем нових дела познатих писаца или храброшћу и радарским слухом откривати нове вредности? Да ли да се клан кланом »избија, односно — ако се великим издавачима замера што објављују и безвредне књиге које је написао познати писац, да ли да се од „малих издавача“ тражи да издају слична остварења само зато што се тиме даје шанса новим, локалним, ауторским именима? – ТИХОМИР НЕШИЋ (исечак из позних седамдесетих година минулог века)
понедељак, 15. мај 2023.
Владимир Димитријевић: Вратимо се Богу и себи, Код Бране 092 / Vladimir ...
субота, 13. мај 2023.
КОМЕНТАРИ НА ЧЛАНАК Разобличавања 19. jun 2011. 12:15
ЈЕДАН ОД КОМЕНТАРА на чланак РАЗОБЛИЧАВАЊА
Iako se ne može ništa specijalno dodati na ovu Vašu iscrpnu i slikovitu studiju vremena brodoloma TITONIKA, ispričaću jedan zanimljiv podatak, primer sudbine jednog profesora kjniževnosti iz Čačka. Plan i program književnih dela koji je morao da se obradi uključivao je i nezaobilaznog Vladimira Nazora. Negde sredinom 70-tih, profesor Mile Jaćimović Jaćim dođe jedan dan u školu, otvori dnevnik, zapisa program predavanja za taj dan i reče: “E, draga moja deco, danas ćemo morati da radimo jednog pesnika koga vi svi dobro znate. Vladimir Nazor je pisao pesme NAZOR (na zort, uz prinudu i strah)…” I jedno dete prepričavajući svojim roditeljima šta su u školi radili, pitalo je svoga oca, koji je inače bio sup-ovac, da mu objasni kako je to Vladimir Nazor pisao pesme “nazor”. I nije bilo dovoljno da starog Jaćima suspenduju nego su ga proterali iz grada, maltretirali porodicu… Sve je to on kasnije opisao u svojoj knjizi “Kad je profesor govorio istinu”. Kasnije su gradom kružile priče da je jedan profesor književnosti odbijen prilikom konkurisanja na mesto noćnog čuvara Etnografskog muzeja u Beogradu, jer je imao previše visoku stručnu spremu. A trebalo je samo imati diplomu osnovne škole. Šuškalo se da je to bio Mile Jaćimović. Neka ovo bude samo jedna od čaršijskih priča iz vremena moje mladosti, jer lično nemam pouzdanih podataka koji ukazuju na “istinitost” slučaja koje je pojelo jedno vreme, jer pomenutu knjigu nisam nikada čitala. Da slikovito iskažem rečima jednog čoveka koji je takođe suspendovan i proteran iz Gradske biblioteke u Čačku: Pitala Aca jedna koleginica: “Aco, koliko je sati?” Aca tupo odgovara: “Nema sati”. “Kako nema sati, Aleksandre, šta se zavitlavaš…” iznervirana koleginica očigledno je negde žurila. Aca mirno odgovara: “lepo ti kažem, nema sati… pojeli mravi…“ „kakvi mravi, šta trabunjaš?“ Aca je sebu u bradu govorio tiho: „pojeli mravi….pojeli mravi… mravi”. Godine koje su pojeli skakvci ili mravi…. nebitno….