Na rubu znanosti: Hrvatski alkemičari

РАСПРОДАТО!!!

 Не, не сумњам. Али, ако је књига распродата, зашто је издавач не доштампа? Не видим у ком је тиражу штампана? Аутора веома уважавам. За аутора сам први пут чуо пре неколико година, захваљујући његовом ангажману на јутуб каналима... Стицајем околности нисам успео да књигу набавим и прочитам. Иначе, аутора нисам лично упознао...

 

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 179

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Godina izdanja:
14. januar 2013.

ISBN: 978-86-521-1094-0

И коментари читалаца

 

27.01.2019.

Princ i fantom

Ivana Stojanov

Priča prati poslednje dane princa Đorđa u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kod Niša. Pratimo njegovu svakodnevnicu, upoznajemo čuvare, direktora bolnice, ali i druge pacijente - među kojima je i mladi Petar.

Šta povezuje Đorđa i Petra? Čudne okolnosti u kojima su se upoznali ili ista nepravda koju su pretrpeli od strane svojih porodica? Jer izgleda da ovde nisu smešteni samo mentalno oboleli, već i ljudi kojih je neko želeo da se “reši”. A možda ih je povezao i zajednički zadatak - obojica žele da uhvate Fantoma, svirepog ubicu koji širi strah među pacijentima.

Na trenutke idemo u Petrovu prošlost, pratimo političku situaciju na dvoru pred izbijanje rata, ali i Đorđevu borbu da se nakon 15 godina dočepa slobode. Ironija je da je on to dočekao tek pod okupacijom.

Zanimljiva knjiga, brzo se čita, ima dobrih delova - potresnih scena života u psihijatrijskoj ustanovi, neprikladnog ponašanja čuvara, scena koje prate Pavla Karađorđevića, ali i loše mistike.

1 0

23.04.2015.

Princ i fantom

Душан Милијић

Принц Ђорђе Карађорђевић још увек чека да неко напише добар роман о њему. Читао сам његову аутобиографију "Истина о моме животу" и заиста сам очекивао да роман "Принц и фантом" буде фасцинантан, али... Можда зато што сам читао принчеве мемоаре, па сам очекивао да се Видојевић држи историјских чињеница, можда ми се зато роман није свидео нити ми је испунио очекивања. Ипак, бар се неко сетио несрећног принца Ђорђа, и то треба поштовати. Најзанимљивије чињенице, бар мени лично, из живота принца Ђорђа јесу те што су га из луднице ослободили окупатори - Немци, и што је, након ослобођења земље, живео још скоро 30 година у комунизму а да му није фалила ни длака с главе. Могло би се рећи да је био једини истакнути Карађорђевић који је као слободан грађанин живео под Титовом влашћу. Добро би било кад би неко истражио тај период принчевог живота, јер се те године не помињу у мемоарима, а нису нешто заступљене ни у књизи која носи наслов "Ђорђе, краљевић СХС", објављеној око 1980. године.

0 0

07.01.2015.

Princ i fantom

seka

Veoma zanimljiva knjiga! Pre nego što sam je pročitala skoro da nisam ni čula za princa Đorđa. Najpotresniji lik u knjizi mi je, ipak, mladić Petar, koji, čini mi se, predstavlja samog princa Đorđa iz mladih dana. Nažalost, ovo je tipična priča vezana za porodične odnose i to ne samo kod nas. U ovoj priči, mi nismo izuzetak od ostatka sveta.

0 0

27.08.2014.

Princ i fantom

buba

Stanovnici zemlje u kojoj je najnormalniji clan dinastije zatocen u ludnicu treba ovu knjigu da procitaju. Mozda ce bolje razumeti i stvarnost.

1 0

07.05.2013.

Princ i fantom

Jasmina Milovanović

Ne znam šta me je navelo da pročitam ovaj roman, ali šta god da je, zahvalna sam tom nečemu. Sve ono što me najviše privlači, na jednom je mestu. Mistika, bajkovitost, tajne,... Da li je sve to istina, pitala sam se čitajući. Šta je istina? Sa lakoćom sam zamislila tog nesrećnog čoveka zatočenog u Toponici i saživela se sa njim. Kako voditi svoju životnu bitku iz jednog takvog mesta? Uvek postoji način.

1 0

Tamni prostori ljudskog uma

07.05.2013.

Evgenija Anđelković

Ovo je maštovit, slojevit i uzbudljiv roman koji nam donosi neka nova saznanja o našoj istoriji. Počinje kao priča o tragičnoj, karmičkoj sudbini princa Đorđa Karađorđevića, malo poznatog i poprilično zaboravljenog. On se u teškim vremenima pokazao kao istinski patriota, ali bez dlake na jeziku. Zato ga je kraljevska porodica morala skloniti, smešten je u duševnu bolnicu Toponica kod Niša, gde je proveo petnaest godina. U bolnici se dešavaju čudne, natprirodne stvari, pojavljuje se “fantom” koji seje sveopšti strah, a princ Đorđe pokušava da otkrije tajanstvenog ubicu, pokušava da rasvetli tajnom obavijenu smrt…Ukrštaju se sile istorije i politike. A pojedinac ima samo nagonsku želju da preživi verujući u prave, istinske vrednosti, u to da se one moraju očuvati i odbraniti. Treba biti iznad ličnih i dinastičkih sukoba, treba doneti prave odluke. Na stranicama romana sudaraju se i prepliću ono istorijsko i ono sudbinsko,emotivno i izmaštano,mistično i lično.Autor istražuje tamne prostore ljudskog uma i mašte. Suština je da uvek treba sagledati vreme i okolnosti u kojima se živi, ono u šta se veruje i onda donositi odluke… Ovo je roman prvenac Milana Vidojevića, autora koji piše o novom svetskom poretku, koji mnogo toga zna o istoriji, mitologiji i ezoteriji, roman koji se čita u jednom dahu.

0 0

Princ i fantom

13.04.2013.

Tatjana

Dusevna bolnica, princ Dordje, setnje i naizgled monotoni i dosadni dani. Upravo iz tih dosadnih dana, saznajemo pravu sliku i istinu. Kolika je snaga lezala u njemu i sa koliko snage se on zalagao za narod. Mnogo toga realnog isprepletanog sa magijskim. Posetilac koji potvrdjuje neprolaznost ljudskih vrednosti, i jos jednom nas navodi na zakljucak da je dobro uvek jace od zla.Bas ta borba protiva zla je fenomenalna.

0 0

Princ i fantom

04.03.2013.

TATJANA STOJANOVIC

OCEKIVALA SAM VISE...

0 0

Princ i fantom

31.01.2013.

alex

Bajkovito napisana,ali vrlo verodostojna.Od pisca romana Cetvrti Rajh nisam mogao manje ni ocekivati.Mnogo sam saznao o DJordju Karađorđevicu koji je kod nas potpuno zaboravljen.Posle citanja knjige mnogi ce pozeleti rehabilitaciju.Bravo za lagunu sto je u svoje jato pisaca primila Milana Vidojevica.

   извор: Лагуна

 _____________

     У овим коментарима - утисцима читалаца Видојевићевог (првог?) романа, штампаног 2013. године, неке сам редове подвукао (курзив). Не могу рећи, као за многе чланке у дневној штампи (Политика, новости и др.) да су коментари читалаца често много бољи и оригиналнији и храбрији од аутора чланака, јер, понављам, немам ту Видојевићеву књигу, када сам за њу сазнао већ је била распродата, па не могу о томе да пишем, зар не.

   Ја знам када је и зашто ухапшено ЊКВ Ђорђе Карађорђевић, и годинама сам узалудно трагао за једином брошуром коју је он написао, а његов учитељ Проф. михаило Петровић звани Мика Алас растурао. Стицајем околности, пре 2009. године, и касније када је један од потомака Професора Аласа донео у ОШ "Михаило Петровић Алас"  (Београд, Јованова 22) ствари које су лично припадале  Аласу - путнички ковчег, сачувану преписку и остало, виолину, фото-апарат и др., као поклон, можда и помало резигниран, што најпознатије институције културе и науке, нису хтеле да прихвате то што је ова београдска Школа прихватила - као човек који је то све сређивао и увео у инвентар тога поклона, као редовно запослени професор и у тим данима и библиотекар, схвативши драгоценост нечега, што је успело да траје, макар и на тавану  Аласове сестре у туђини, Швајцарској, и једног од њениох унука, који је стицајем околлности завршио београдску основну школу  "Перо Поповић ага" (један од седам секретара СКОЈ-а) (касније деведесетих преименовану у "Михаило Петровић Алас"), и да се тако "позабавим", игром судбине или случаја са Учеником и Учитељем, из једног посебног угла, и уградим их у свој роман ЦЈЕЛОМУДРИЈА ОВОГ СВЕТА или Енциклопедија уврежених предрасуда, који нико није хтео да објави, штампа, од 1989. па све до 2020, у време короне, када га је наш часопис ЗАВЕТИНЕ+ штампао под посебним околностима у релативно скромном тиражу...У  Библиотеци ПРЕТЕК...

Да не околишим - Изврсна је радозналост и стрпљење М. Видојевића, и за мене би било занимљиво да се исприча прича, кад је реч о Принцу Ђорђу, од његовога хапшења до тренутка када је сео да пише мемоаре, који су вероватно написали неки други... Негде сам прочитао и имена тих људи који су то учинили, и који су били по укусу знате већ чијем.

Хе, али писац пише, не како неко жели, већ како сам писац може, сходно свом таленту и замисли. А и вољи издавача. Такву књигу какву би Видојевић могао да напише о принцу Ђорђу, или какву сам је већ написао, ЛАГУНА и други издавачи који су опстали у незамисливој посттитовској транзицији у Србији, ни на оном свету не би објавили - то потписујем. Треба још да прође времена, да се појаве друкчији и предузимљивији издавачи, као Геца Кон, или три пута бољи! Па да неке књиге и неки писци, који нису власници таквих жанрова у клојима у ЛАГУНИ доминира Дејан Лучић, или Вук Драшковић, или .... допишите сами и друга имена....

Б.Тукадруз

--------------

 

Овај чланак остављам отвореним....Допуштени су разумни коментари. будалаштине и увреде, или пљувачине ботова - не.

 

Tomas Man – Smrt u Veneciji

У СМУТНА ВРЕМЕНА НЕМОЈ ДА СЕ ПОВЛАЧИШ У СЕБЕ ТАМО ЋЕ ТЕ НАЈЛАКШЕ НАЋИ ...

Dr Slađana Velkov: ZAŠTO DA SE PLAŠIMO? EVO OD ČEGA STVARNO UMIREMO!

Tri pitanja i Suratska kafana - Lav Tolstoj | Audio knjige na srpskom

AUDIO KJNIGA - Iluminati 666 (treći deo)

Руски ДНК генеалог о Словенима

Доктор наука Анатолиј Алексејевич Кљосов председник је научно -консултативног одбора Међународног родословног бироа и професор биологије на Универзитету Харвард. Он је највећи живи експерт за хпг Р1а1, што је типично за све Словене. Ова хапло група мање -више је заступљена међу свим словенским народима, али и у значајној мери међу највишим кастама у Индији. На основу постојећих мутација, које је врло студиозно проучавао, Кљосов је дошао до закључка да су сви Словени дошли са Балкана. И то не било где са Балкана, већ из данашње Србије и Босне. Старост наших примерака Р1а1 је - 12.000 година. Од тада смо на овом подручју. Према Кљосовљевим закључцима, носачи Р1а1 живели су на Балкану прије неких 12.000 година. После нешто више од две стотине генерација, они одатле излазе на источноевропску равницу, где се пре 4.500 година појавио предак савремених Руса и Украјинаца из рода Р1а1. Пола миленијума касније, ови прасловени су стигли до јужног Урала, а 400 година касније преселили су се у Индију, где данас живи око 100 милиона њихових потомака. Једна група ових балканских прасловена упутила се на Блиски исток, где се и данас налазе носиоци хпг Р1а1. Старост њихових гена Кљосов датира до 4.000 година.

Зашто се број психички болесних људи непрекидно повећава. Душеван болест

Свештеници нам говоре да носимо маске. Епископ Ксенофонт - Отаџбина Отач...