...Буквално читање природе јесте идолатрија. А свака идолатрија одваја човека од духовних стварности, на првом месту од Бога. Бог је дух, и који му се моле, духом и истином треба да се моле. За идолопоклонике као и за материјалистичке философе - а то је једно и исто - природа је као кинеско писмо. Странцу и незналици, који би први пут видео кинеско писањер, ово би представљало вез, орнаментику, чаробно шаренило, и сву пажњу би управио на линије, куке и шаре тог писма.... док би Кинез само очима гледао писмена а духом би хватао дух и слова. То вам је верна слика идолопоклоника - учених или неучених - с једне стране, и правих хришћана с друге стране. Први прикривају и чула и дух за символе, а други чулима опажају символе а духом читају дух...Николај Велимировић: СИМВОЛИ И СИГНАЛИ, "Знамење", Пирот..., стр. 50-51
