Sjajan početak za moje "ANTIMEMOARE"

 

Prolog?

Ali, pisati memoare posle Kazanove, Čerčila (vanbračnog sina jednog našeg ludog kralja), ili sećanja posle "Zaštitne povelje" Borisa Pasternaka, nije ni pametno, ni podsticajno.

ČUTANJE je i originalnije i iskrenije.

Slušanje rekvijema ili burleski, od svitanja do sutona, zanimanje je za neke druge, iščašenije, umišljenije, apsurdnije tipove. Slavoljubive. Potencijalne svetice i svece. 

Nisam uspeo u vaspitanju, priznajem, iako sam u vaspitnim ustanovama skoro protraćio vek. Zato sam nabavio dvomesečnog psića, pulina, pokušaću da njega vaspitam. Prošao sam prethodnih godina kratke kurseve vaspitanja jednog mačorčića kojeg sam našao na đubrištu. I jedne kučkice koju sam pokupio na nekom raskršću.

Apsurd i paradoksi, nekako su mi realniji od Smisla; Crnjanski je davne 1914. zapisao negde u Galiciji:"Jesen , i život bez smisla". Kratka knjižica, kao Floberov "Novembar", ali ubedljivija od mnogih drugih knjiga o tzv. Velikom ratu.

Milioni muškaraca i žena to NE ZNAJU!

In medias res! - Odličan početak za memoarsko i neko drugo štivo.

Budalasti usamljeni pas koji ne jednu, nego dve, tri, pune četiri godine sluša bosanske sevdalinke Miru Medinjanin "Moj dilbere" i drugo.  Te sevdalinke uopšte nisu bosanske, to su vešto podmetnute jevrejske tugovanke na srpskom ili bošnjačkom jeziku koje su došljaci smislili - podmetnuta kukavičja jaja! - Srbin ne čeka i ne uči od svetskih stranaca, kameleonskih vrsta. 

Srbin ne čeka, njega čekaju, ura, ura, ura!

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ... за шире народне масе

 

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ ПРВИ ДЕО

 

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ ДУГИ ДЕО

 

 

Verovali ili ne. Najmodernija fantastika.Pozdrav s groblja

 

 

Iva Soljic

yesterday at 3:58 pm

UKRADENO NEGDJE S INTERNETA

„Pomagajte… Što učiniti???“
Jučer smo bili na sprovodu bake našeg jako dobrog prijatelja.
Pošto su oni neke druge vjere, po njihovoj tradiciji, na ispraćaju je bio prorok koji predviđa tko će idući umrijeti. Nakon što se sabrao rekao je da će sljedeća osoba koja će umrijeti biti ona koja prva ode s groblja.
Tu smo od jučer ujutro.
Naručili smo pizzu, pivo i kavu, s nama je sad i dostavljač jer je čuo zašto smo ovdje.
Imamo problem s grobarima koji su nas pokušali otjerati s groblja, ali vidim da su i oni već drugi dan ovdje s nama, u međuvremenu su pozvali i policiju i sad i dvojica policajaca kažu da neće otići prvi.
Jedan od njih je pozvao punicu da mu donese hranu, no sretnici je prije ulaska na groblje netko doviknuo zašto smo ovdje. Sva sreća sad imamo što jesti.
Obavještavat ću vas…
P. S. Čuvajte se praznovjerja, pozdrav s groblja.

 

Похвално слово Николи Тесли | Мирјана Стојисављевић

 

Похвално слово Николи Тесли

 

Мирјана Стојисављевић

 

Јабука је много, али је један Њутн.

Н. Тесла

Ајнштајн је гласник Буке и Бијеса.

Н. Тесла

У времену у којем је изгледало да свијет још није изгубио своју душу и карактер појавио се добротвор човјечанства, Никола Тесла, геније српскога рода за кога кажу да је измислио XX стољеће. Имао је високу свијест о свом послању и дјелу које треба да изврши, свијест која му се, макар и мутно, јавила још у најранијој младости. Вјеровао је да се највеће тајне и најдубља знања откривају најдостојнијима, по несхватљивом, нарочитом дејству Духа Светога: „Знање долази из свемира. Наш ум је његов најсавршенији пријемник“, мистично је тумачио Тесла тајну ума смјеравајући сву духовну енергију на животно дјело којим ће да задужи човјечанство. Он који је могао да постане најбогатији човјек на земљи, за живота је мало чимe био награђен за услуге цивилизацији. Штавише, био је жртва мецената грамзивих јудеобанкара¹ провевши посљедње године у пуком сиромаштву. Доживио је да га под чудним околностима на улици удари аутомобил. Опоравио се, али га послије пар мјесеци проналазе мртвог у хотелу…

Сабирући плодове свога генијалног рада којим не престаје да задивљује нараштаје, признао је да је цио живот лебдио од осјећања успјеха до агоније неуспјеха, када је знао да завапи: “Ја сам поражен човјек! Ја нисам остварио оно највеће што сам могао!“, мислећи на то како није освијетлио читаву земаљску куглу мада је био открио изворе бескрајне енергије.

Ипак, успокојавала га је мисаo да је „садашњост њихова, али је будућност моја“, мислећи и на творца теорије релативитета због његове погрешне тврдње да материја нема енергију. „Најприје је била енергија, потом материја“, резолутан је био Тесла увјерен да је читав космос уједињен како у материјалном тако и у духовном погледу, истичући да је све прожето енергијом. „Упамтите, није закривљен простор већ човјеков ум који не може да схвати Бескрај и Вјечност. Да је творцу релативитета то јасно стекао би бесмртност, чак и физичку, ако му је то по вољи!“„Да је Ајнштан чуо њене звуке (Музику сфера) не би створио теорију релативитета. Ти звуци су порука уму да живот има смисла, да у свемиру постоји савршен склад и да је љепота узрок и посљедица стварања.“

Ријетким саговорницима повјеравао се да је `цијели свој дуги вијек провео у заносу`. „То је био извор моје среће.“

Јасновидац који је постигао власт над осјећањима, `дрзнуо се да на себе узме пророгативе Индре, Зевса и Перуна`. Бијаше први човјек који је створио муњу! Кроз своје тијело пропуштао је електричну струју од милион волти и елити Њујорка, са полуцилиндром и бијелим рукавицама, приређивао грмљавине, пожаре и земљотресе. Промовисао је пресократовски, космолошки начин мишљења, ријечима: „Имам два ока, земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око.“ Великан филозофије свјетлости чије су очи у младости биле црне, а сада су плаве` , проповиједао је: „Црно је право лице свјетлости.

Што је не видимо такву, то је изузетна милост према човјеку и осталим створењима.“Овај незалазни мудрац васељене чији је допринос добробити људског рода несамјерљив, дијелио је духовну ману попут источних мудраца:

„Човјеку постаје јасно да је његов највиши циљ да трчи за звијездом падалицом и да покуша да је ухвати.“ Тај велики човјекољубац који је возио кола у која није сипао гориво, разговарао са муњама на језику муња и громова, језику српском, који је своје изуме годинама носио у глави, а тек по-том их остваривао, оставио нам је путоказ куда треба да крочи савремена наука огрезла у апокалиптичном духу времена у којем се чини да људски род није саздан за велико добро. Спознао је да се небески свијет отвара само чистом те да је „извор већине болести у духу“.

„Зато дух може да излијечи већину болести“ , научавао је овај најрјеђи изданак људског рода. За живота испуњеног непрестаним радом и самоодрицањем сабрао је огромно знање које као опојно пиће каткад зна да омами душу и помути разум па човјек више не зна куда иде. Упркос великим изазовима остао је уз Извор вјечног живота који је Дух Истине, позивајући да се призна духовност науци тврдњом да је научно откриће Божја идеја која се јавља у људском уму те да су наука и умјетност једно те исто. Из властитог искуства знао је да је „најљепше од свега то што открићем једне тајне у природи откривамо и остале.

Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слијепи и глуви за њих“. О томе како је стварао у својој умној лабораторији која је почивала на најтјешњој вези између између технологије и душе, оставио је запис: „Ако ми нешто о ономе што радим није јасно приморавам себе да мислим отоме у сну и на тај начин налазим рјешење.“ Oпомињао нас је да будемо поносни што смо Срби као што је и њему српство било најслађа мисао, са резигнацијом схватајући да је једва на свијету било народа жалосније и теже судбине од српског; који је од старина сматран племством међу Словенима, a доживио да буде заглупљиван тврдњом да се појавио тек у седмом вијеку на Хелмском полуострву. Тес-лине ријечи опомињу нас да се замислимо над свенародним падом који није посљедица слијепог случаја већ мрачне копрене коју нам је на очи навукла туђа наука због које кроз вријеме путујемо везаних очију; да по-тражимо узроке своје жалосне судбине и извучемо потребене поуке како не бисмо поново пали под тешки јарам као некоћ у ропство азијатских хорди. Великан васељене који је посједовао наднаравни изумитељски дар, к` томе прозорљивац који је јасно видио будућност, овај светац науке васпитним карактером свога живота и дјела отвара нам ограничену свијест опомињући нас да се вратимо на пут изворног сазнања те `да не будемо лажно скромни јер храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм.`Нагнути над живом творевином његовог стваралачког духа, сагледајмо зато опасности које вребају од модерне науке, мита о прогресу и бројних отпадничких идеја којима се у име науке не престаје да војује против Истине те запојмо скупа са Ћопићем похвално слово највећем научнику васељене, `дјетету камене Лике, највећем владару електрике`; који је читавог живота, пушкиновски казано, носио у срцу љубав према родним згариштима и очињим гробовима.

Лицем на Велику Госпојину, љета Господњег 2015, по рођењу Христовом,7523. године по старом српском календару.

__

¹ Међу њима је био Џ.П. Морган, члан многих мистичних друштава

² Рат на Косову био је први рат уједињене Европе против српства како би Србима билапреотета њихова света земља.

 

извор: Мирјана Стојисављевић, СЕМИОГЕНЕЗА ПОЕТОНИМА, Графид, Бања Лука, 2015, 227 стр.; стр. 7-11

Životne lekcije Ericha Maria Remarquea | Nauči u Mladosti Kako bi izbjeg...