БЕОГРАД – Зоран Рашковић Сердар (34), који је на косовској
телевизији говорио о злочинима јединице „Шакали“ над Албанцима, био је
сведок сарадник у том процесу пред Судом за ратне злочине, а претходно
је био осуђен 14 година због пљачке банке у Младеновцу, али се много
раније нашао на слободи.
Септембра 2003. године ухапшена је група која је те године извршила оружани препад на „Делта банку“ у Младеновцу. Међу њима је био Зоран Рашковић Сердар који је за то дело осуђен на 14 година затвора.
Сердар је познат и по томе што је побегао из притворске јединице. Он је 22. августа 2005. године једноставно ишетао кроз шалтер сале и собе за адвокате и изашао заједно са породицама других притвореника. Ухваћен је на аеродрому у Цириху и швајцарска полиција га је експресно изручила назад у Београд.
Рашковић је у Окружном затвору био и организатор побуне када је 65 затвореника у знак протеста у ноћи недеља на понедељак 3. јула 2006. године, зашило себи уста.
Учинили су то помоћу федера из хемијске оловке, спајалица за папир,
концима извлаченим из ћебади и чаршава… Њих 320 је одбило храну.
Стражари наводно нису ништа приметили, већ су тек ујутро видели људе са
зашивеним и отеченим устима, и јаким боловима. Указана им је медицинска
помоћ осим њима тринаесторици који су одбили да им уста буду одшивена. А
штрајк глађу је настављен.
Већ наредне, 2007. године, Рашковић је био у средишту нове афере, овога пута љубавне.
Тада је пукла и прича о томе како се уносе мобилни телефони у ЦЗ
затвореницима и да је ценовник стражара за такве услуге између 500 и
4.000 евра! Затвореници су преко телефона ишли на интернет и отварали
фејбук профиле. Неки су отварали лажне, а неки су били под властитим
именом и презименом.
Код Рашковића је пронађена преписка са певачицом Славицом Ћуктераш,
са којом је недељама имао љубавна „чаврљања“ путем Фејсбука. Сердар је
чак и медијима слао фотографије из затвора, на шта нико није реаговао.
Како је он постао сведок сарадник Специјалног тужилаштва за ратне
злочине, заједно са још једним пајташом из пљачке банке у Младеновцу,
који је и заштићени сведок под називом А1, није сасвим познато, нити је
познато колико је тачно одслужио казне и како се раније нашао на
слободи.
Зна се да је рођен у Ријеци, а са 15 година је као
избеглица побегао на Косово и Метохију, у Пећ, одакле су пореклом његови
родитељи. Након завршетка школе 1998. године, одлази на одслужење
војног рока, где се обрео у обезбеђењу Владимира Лазаревића, тадашњег начелника Приштинског корпуса Војске Југославије, којег је касније Хашки трибунал осудио на 15 година.
Те године је избио сукоб између српских снага безбедности и такозване
Ослободилачке војске Косова. Рашковић је присуствовао узнемирујућим
призорима убијених српских цивила и њихових лешева у логору Клечка и на
језеру Радоњић, што га је подстакло да се пријави да се бори за Косово и
Метохију.
Радећи у једном кафићу у Пећи, упознао је Небојшу Минића, познатијег као Мртви,
који је био припадник различитих формација, па и локалне полицијске
јединице „Муње“. Минић га је, према његовој причи, регрутовао у нову
јединицу „Шакали“.
- Импоновала ми је прилика да будем део те екипе. Тад сам био клинац,
нису ме занимале команде. Имам Мртвог и мислим да је Мртви алфа и омега
– изјавио је Рашковић.
Ранко Момић и Синиша Мишић, које је Тужилаштво за
ратне злочине теретило да су као припадници 177. војно-територијалног
одреда Пећ 1999. године убијали и пљачкали албанско цивилно
становништво, тврдили су да никада није постојала паравојна формација
„Шакали“, већ да су бранили земљу под командом Војске Југославије.
Они су навели да их је за злочине лажно теретио заштићени сведок
Зоран Рашковић Сердар, познат по дебелом полицијском дисијеу и пресуди
за пљачку „Делта“ банке.
- Ниједан Албанац није показао прстом на мене нити ме назвао убицом!
Мобилисала ме Војска Југославије и никада нисам био у паравојној
формацији „Шакали“. На Косову сам био 1998. године у ПЈ „Муње“, а од
1999. године сам прешао у састав војно-територијалног одреда и од војске
сам добијао плату. Терети ме заштићени сведок Зоран Рашковић Сердар,
осуђен за пљачку банке и заштићени сведок А1, који је са њим ишао у
пљачку! Албанац Исо Баљај је пред Еулексом изјавио да му је Рашковић убио породицу и то постоји у списима. Док сам радио у полицији Црне Горе, учествовао сам 1999. године у хапшењу Рашковића због препродаје оружја,
али се он напрасно појавио као заштићени сведок! Тужилаштво од ратника и
бораца прави криминалце, а од криминалаца жртве – тврдио је Ранко
Момић.
Остаје питање кредибилитета сведока Зорана Рашковића Сердара, и да ли
су му мотиви за сведочење истина, како сам тврди, или скраћење казне за
оружану пљачку и избегавање да и сам не буде оптужен за убиства
Албанаца. А мотиви да о томе говори и мимо суђења, за косовску
телевизију, остају познати само њему.
Ко је Рашковић Сердар, који је за косовску телевизију говорио о злочинима „Шакала“ - Правда
Нема коментара:
Постави коментар