Translate

ПРОТИВОТРОВ

ПРОТИВОТРОВ
Сазвежђе З. ПРОТИВОТРОВ

исечак о тзв. МАЛОМ ИЗДАВАЧУ

... мали издавач“, нарочито уколико је изван тзв. културне метрополе. Служити по сваку цену локалним потребама или се избром дела и аутора носити са великим издавачима; стицати име штампањем нових дела познатих писаца или храброшћу и радарским слухом откривати нове вредности? Да ли да се клан кланом »избија, односно — ако се великим издавачима замера што објављују и безвредне књиге које је написао познати писац, да ли да се од „малих издавача тражи да издају слична остварења само зато што се тиме даје шанса новим, локалним, ауторским именима?ТИХОМИР НЕШИЋ (исечак из позних седамдесетих година минулог века)

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)
Књига без краја о бескрајном

ИЗЛОГ

из нових часописа и књига...
..
..




       [ Мирослав Димитријевић.Скрајнут и једва тумачен, као да не постоји, он ће тек у себи досећи садржајну потку правог посебништва, без болећивости и пренемагања / Владета Коларевић *] 


          ........



.... Мисаоно сродан са усменим твораштвом и књишким наслеђем, М. Димитријевић је претходио себи и свом нараштају, у осамној мелодији старинскога кова узневши се, трагајући за претечама и узорима, дајући свом древном пралику и сазвучју урбану не/оствареност својствену његовом поетском наречју и сањивом двојству својег нараштаја... не могавши да се изрази до краја. Стваралачка с/личност са побожним складом, заумну лепоту орфичког наслеђа сажима у потку епскијех одлика, те сродних и самородних спознаја у личном сагласју нестварних облика. Одјек неминовно тежи савршенству. Препуштен свом језику, он настоји да изрази себе а да се при том скоро никад не понавља. Досегавши препознатљивост једне особене и личне обдарености, поставши појам и појава на коју се у скрајнутом песништву још увек рачуна. Кад многолик језик светог надахнућа доведе до смисла, и кад обухвати собом интонацију стиха и ход песме саме доведе до речи, сведеним рукописом, мелодијски јасно и разговетно... он лирску истанчаност и искреност обнавља као белег химничке узвишености на светој белини скерлићевских (не/превазиђених) спознаја и очекивања. Скрајнут и једва тумачен, као да не постоји, он ће тек у себи досећи садржајну потку правог посебништва, без болећивости и пренемагања. Добрим се песмама свашта може приговорити, па и опростити. Заћутале су музе осредњости, време је да ствари проговоре а самозвани пророци занеме. Пустињаци стиха тек ће се онда страдално узнети над заумним својством друкчијег певања и мишљења (па и тумачења). Мирослав Димитријевић сачињава собом једну неовдашњу и недељиву целину, завидног опсега, дате јасновидим писменима, који као инок бдије сам у себи, у заумном сплету крајњих околности, где сан је искуствен рукопис стварних (и ствараних) појмова и ствари, тек као искушан рукопис самоће (и душе страдалне) дат у магновењу. Следећи утварну мелодију таме и личног искуства, урбаним значењем настојећи да усудно лице песништва поистовети са стварним животом, са немуштом и утварном мелодијом стварног и могућег језика вечности. Приметан ал не и вред- нован аршином праве књижевности, у укупном збиру, саздан у својој многоликости, он песништву даје печат савршенства и заумног искуства. Свет којем је усуд поверовао најпре, свој глас одистински сплиће и оснура, као боготражитељна душа песничких одлика. Смисаоно јасан и разговетан он се у песништву разазнаје... као усуд саздан од неречи. Многолик у свој издашности, сведеним је дахом исповедну таму чисте поезије завештао Творцу, од којег је сам учио да пише, настојећи да се у стих преобрати и постане „песма“. *** Димитријевић је самородним рукописом напипао дамаре правог и истинитог песништва – којему служи предано и са мером, походећи древне пределе не/речи и складност многоимених ствари и заблуда. У поредбеном смислу он претходи себи... као одистински слутник усаглашен са по- божним својством лирског страдалништва, оснурајућ потку митске властитости, мелодијски јасновидо и разговетно, земно усаглашен с молитвеним тоном вечнога појања (као Зоран Вучић или Борислав Хорват... међ небеском својтом других узваника, знаних и прећутаних – који ће тек бити постхумно рођени).. ..
    _________

      *  Извор: Владета Коларевић ВЕЛИКА ПОСТЕЉА – ЛИРСКА ПЛЕТИСАНКА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА, БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину Сврљиг, број 55, година XVI, јануар – март, 2018. 124 -129 , одломак - стр.: 125-126.
     Објављено у Рубрици САГЛЕДАВАЊА  (Јован Пејчић СЛИКАРСКА ТИХОВАЊА БОЛЕТА МИЛОРАДОВИЋА . Владета Коларевић ВЕЛИКА ПОСТЕЉА – ЛИРСКА ПЛЕТИСАНКА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА . Јадранка Миленковић „БЕГУНИ“ ИЛИ НЕМА ВЛАСТИ НАД ПОКРЕТОМ Ласло Силађи МИРЈАНА ШТЕФАНИЦКИ: МАЈКА У МАЈЦИ ...)   

       ЛеЗ 0014081   



Нема коментара:

Постави коментар

ОПАЛО ЛИШЋЕ

Неопходне напомене, Опало лишће, Увод
ОПАЛО ЛИШЋЕ
Лепљиво Белатукадруз 4 коментара Уреди

Опало лишће?!

Како назвати ову књигу, која је настала од песама песника које је антологичар М. Лукић био уврстио у неко од издања антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра, да би их затим ветар коначне верзије, тј. шестог издања исте, развејао као лишће? ПРОДАВНИЦА ВАЗДУХА?(1) – како би предложио дух покојног Јефтића? Или – КОД ДАМСКЕ ПАТКЕ? – како би сугерисао дух покојног Младеновића? Или – КАНТА ЗА СМЕЋЕ? – према стиховима живог Доб. Смиљанића?

Њеног правог подстрекача, Г – дина Т. Ћирића – не вреди питати. Мртва уста не говоре.

Издавачу се чини, да је ово што је отпало, опало лишће, вредно да се сачува и (у)пореди са бројним антологијама савремене српске поезије објављених последњих деценија. Већина актера, или песника, присутних у тим толиким хваљеним бившим, заборављеним купусарама, нашли су се на окупу и овде. Нека им је Бог у помоћи...
видети више НАСТАВАК >

Памти, и....шири даље!

НАЈНОВИЈИ ПРИЛОЗИ НА ПОРТАЛУ САЗВЕЖЂЕ З. КОМПЛЕТАРИУМ