Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

Феникс

Феникс
Више о овој митској птици

ФЕНИКС

...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....

ИЗЛОГ

из нових часописа и књига...
..
..




       [ Мирослав Димитријевић.Скрајнут и једва тумачен, као да не постоји, он ће тек у себи досећи садржајну потку правог посебништва, без болећивости и пренемагања / Владета Коларевић *] 


          ........



.... Мисаоно сродан са усменим твораштвом и књишким наслеђем, М. Димитријевић је претходио себи и свом нараштају, у осамној мелодији старинскога кова узневши се, трагајући за претечама и узорима, дајући свом древном пралику и сазвучју урбану не/оствареност својствену његовом поетском наречју и сањивом двојству својег нараштаја... не могавши да се изрази до краја. Стваралачка с/личност са побожним складом, заумну лепоту орфичког наслеђа сажима у потку епскијех одлика, те сродних и самородних спознаја у личном сагласју нестварних облика. Одјек неминовно тежи савршенству. Препуштен свом језику, он настоји да изрази себе а да се при том скоро никад не понавља. Досегавши препознатљивост једне особене и личне обдарености, поставши појам и појава на коју се у скрајнутом песништву још увек рачуна. Кад многолик језик светог надахнућа доведе до смисла, и кад обухвати собом интонацију стиха и ход песме саме доведе до речи, сведеним рукописом, мелодијски јасно и разговетно... он лирску истанчаност и искреност обнавља као белег химничке узвишености на светој белини скерлићевских (не/превазиђених) спознаја и очекивања. Скрајнут и једва тумачен, као да не постоји, он ће тек у себи досећи садржајну потку правог посебништва, без болећивости и пренемагања. Добрим се песмама свашта може приговорити, па и опростити. Заћутале су музе осредњости, време је да ствари проговоре а самозвани пророци занеме. Пустињаци стиха тек ће се онда страдално узнети над заумним својством друкчијег певања и мишљења (па и тумачења). Мирослав Димитријевић сачињава собом једну неовдашњу и недељиву целину, завидног опсега, дате јасновидим писменима, који као инок бдије сам у себи, у заумном сплету крајњих околности, где сан је искуствен рукопис стварних (и ствараних) појмова и ствари, тек као искушан рукопис самоће (и душе страдалне) дат у магновењу. Следећи утварну мелодију таме и личног искуства, урбаним значењем настојећи да усудно лице песништва поистовети са стварним животом, са немуштом и утварном мелодијом стварног и могућег језика вечности. Приметан ал не и вред- нован аршином праве књижевности, у укупном збиру, саздан у својој многоликости, он песништву даје печат савршенства и заумног искуства. Свет којем је усуд поверовао најпре, свој глас одистински сплиће и оснура, као боготражитељна душа песничких одлика. Смисаоно јасан и разговетан он се у песништву разазнаје... као усуд саздан од неречи. Многолик у свој издашности, сведеним је дахом исповедну таму чисте поезије завештао Творцу, од којег је сам учио да пише, настојећи да се у стих преобрати и постане „песма“. *** Димитријевић је самородним рукописом напипао дамаре правог и истинитог песништва – којему служи предано и са мером, походећи древне пределе не/речи и складност многоимених ствари и заблуда. У поредбеном смислу он претходи себи... као одистински слутник усаглашен са по- божним својством лирског страдалништва, оснурајућ потку митске властитости, мелодијски јасновидо и разговетно, земно усаглашен с молитвеним тоном вечнога појања (као Зоран Вучић или Борислав Хорват... међ небеском својтом других узваника, знаних и прећутаних – који ће тек бити постхумно рођени).. ..
    _________

      *  Извор: Владета Коларевић ВЕЛИКА ПОСТЕЉА – ЛИРСКА ПЛЕТИСАНКА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА, БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину Сврљиг, број 55, година XVI, јануар – март, 2018. 124 -129 , одломак - стр.: 125-126.
     Објављено у Рубрици САГЛЕДАВАЊА  (Јован Пејчић СЛИКАРСКА ТИХОВАЊА БОЛЕТА МИЛОРАДОВИЋА . Владета Коларевић ВЕЛИКА ПОСТЕЉА – ЛИРСКА ПЛЕТИСАНКА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА . Јадранка Миленковић „БЕГУНИ“ ИЛИ НЕМА ВЛАСТИ НАД ПОКРЕТОМ Ласло Силађи МИРЈАНА ШТЕФАНИЦКИ: МАЈКА У МАЈЦИ ...)   

       ЛеЗ 0014081   



Нема коментара:

Постави коментар

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)
Књига без краја о бескрајном

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге
Uoči 68. rođendana pesnika Bela Tukadruza (alias M. Lukića), pretplatnici mogu čitati novi rukopis, tj. knjigu na lokaciji DICA - Dokumentaciono informacioni Centar Sazvežđa Z