Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

ПРОТИВОТРОВ

ПРОТИВОТРОВ
Сазвежђе З. ПРОТИВОТРОВ

исечак о тзв. МАЛОМ ИЗДАВАЧУ

... мали издавач“, нарочито уколико је изван тзв. културне метрополе. Служити по сваку цену локалним потребама или се избром дела и аутора носити са великим издавачима; стицати име штампањем нових дела познатих писаца или храброшћу и радарским слухом откривати нове вредности? Да ли да се клан кланом »избија, односно — ако се великим издавачима замера што објављују и безвредне књиге које је написао познати писац, да ли да се од „малих издавача тражи да издају слична остварења само зато што се тиме даје шанса новим, локалним, ауторским именима?ТИХОМИР НЕШИЋ (исечак из позних седамдесетих година минулог века)

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

ИЗЛОГ

из нових часописа и књига...
..
..




       [ Мирослав Димитријевић.Скрајнут и једва тумачен, као да не постоји, он ће тек у себи досећи садржајну потку правог посебништва, без болећивости и пренемагања / Владета Коларевић *] 


          ........



.... Мисаоно сродан са усменим твораштвом и књишким наслеђем, М. Димитријевић је претходио себи и свом нараштају, у осамној мелодији старинскога кова узневши се, трагајући за претечама и узорима, дајући свом древном пралику и сазвучју урбану не/оствареност својствену његовом поетском наречју и сањивом двојству својег нараштаја... не могавши да се изрази до краја. Стваралачка с/личност са побожним складом, заумну лепоту орфичког наслеђа сажима у потку епскијех одлика, те сродних и самородних спознаја у личном сагласју нестварних облика. Одјек неминовно тежи савршенству. Препуштен свом језику, он настоји да изрази себе а да се при том скоро никад не понавља. Досегавши препознатљивост једне особене и личне обдарености, поставши појам и појава на коју се у скрајнутом песништву још увек рачуна. Кад многолик језик светог надахнућа доведе до смисла, и кад обухвати собом интонацију стиха и ход песме саме доведе до речи, сведеним рукописом, мелодијски јасно и разговетно... он лирску истанчаност и искреност обнавља као белег химничке узвишености на светој белини скерлићевских (не/превазиђених) спознаја и очекивања. Скрајнут и једва тумачен, као да не постоји, он ће тек у себи досећи садржајну потку правог посебништва, без болећивости и пренемагања. Добрим се песмама свашта може приговорити, па и опростити. Заћутале су музе осредњости, време је да ствари проговоре а самозвани пророци занеме. Пустињаци стиха тек ће се онда страдално узнети над заумним својством друкчијег певања и мишљења (па и тумачења). Мирослав Димитријевић сачињава собом једну неовдашњу и недељиву целину, завидног опсега, дате јасновидим писменима, који као инок бдије сам у себи, у заумном сплету крајњих околности, где сан је искуствен рукопис стварних (и ствараних) појмова и ствари, тек као искушан рукопис самоће (и душе страдалне) дат у магновењу. Следећи утварну мелодију таме и личног искуства, урбаним значењем настојећи да усудно лице песништва поистовети са стварним животом, са немуштом и утварном мелодијом стварног и могућег језика вечности. Приметан ал не и вред- нован аршином праве књижевности, у укупном збиру, саздан у својој многоликости, он песништву даје печат савршенства и заумног искуства. Свет којем је усуд поверовао најпре, свој глас одистински сплиће и оснура, као боготражитељна душа песничких одлика. Смисаоно јасан и разговетан он се у песништву разазнаје... као усуд саздан од неречи. Многолик у свој издашности, сведеним је дахом исповедну таму чисте поезије завештао Творцу, од којег је сам учио да пише, настојећи да се у стих преобрати и постане „песма“. *** Димитријевић је самородним рукописом напипао дамаре правог и истинитог песништва – којему служи предано и са мером, походећи древне пределе не/речи и складност многоимених ствари и заблуда. У поредбеном смислу он претходи себи... као одистински слутник усаглашен са по- божним својством лирског страдалништва, оснурајућ потку митске властитости, мелодијски јасновидо и разговетно, земно усаглашен с молитвеним тоном вечнога појања (као Зоран Вучић или Борислав Хорват... међ небеском својтом других узваника, знаних и прећутаних – који ће тек бити постхумно рођени).. ..
    _________

      *  Извор: Владета Коларевић ВЕЛИКА ПОСТЕЉА – ЛИРСКА ПЛЕТИСАНКА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА, БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину Сврљиг, број 55, година XVI, јануар – март, 2018. 124 -129 , одломак - стр.: 125-126.
     Објављено у Рубрици САГЛЕДАВАЊА  (Јован Пејчић СЛИКАРСКА ТИХОВАЊА БОЛЕТА МИЛОРАДОВИЋА . Владета Коларевић ВЕЛИКА ПОСТЕЉА – ЛИРСКА ПЛЕТИСАНКА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА . Јадранка Миленковић „БЕГУНИ“ ИЛИ НЕМА ВЛАСТИ НАД ПОКРЕТОМ Ласло Силађи МИРЈАНА ШТЕФАНИЦКИ: МАЈКА У МАЈЦИ ...)   

       ЛеЗ 0014081   



Нема коментара:

Постави коментар

Памти, па....шири даље!