...Ти нови ставови о једном језику, али који нипошто не би био назван српским, опасни су за Србе у првом реду зато што се ова идеја може веома лако да прима у свијест бројних српских лингвиста, посебно оних који ни данас никако да изађу из сербокроатистичког ропства, да га се одрекну као пошасти већ ту несрећу још увијек са носталгијом призивају....
...Мој закључак је да ваља бити крајње опрезан када су у питању ставови како више није ријеч о четири јужнословенска стандардна језика већ, наводно „Срби, Хрвати, Црногорци и Бошњаци имају један језик“, јер то и нису била четири стандарда већ један језички стандард са својим одређеним варијететима. Ти нови ставови о једном језику, али који нипошто не би био назван српским, опасни су за Србе у првом реду зато што се ова идеја може веома лако да прима у свијест бројних српских лингвиста, посебно оних који ни данас никако да изађу из сербокроатистичког ропства, да га се одрекну као пошасти већ ту несрећу још увијек са носталгијом призивају.
Оваква идеја управо тукне, како би рекли у Босни, на ту лажну сербократистичку папирнату науку којој је српска филологија дала превелик данак па чак и душу. Гледано дугорочно, она трасира пут ка даљем ширењу и стварању Велике Хрватске, те швапске миљенице коју је Њемачка створила као огледно добро своје неоколонијалне политике, подржавајући њен геноцид над Србима и самосталност остварену етноцидом и преотимањем вјековне српске земље.
Зато посљедњи лингвистичко-политички потхват над српским језиком, стварањем новог полицентричног језика на штокавском подручју, по већ виђеном рецепту – преименовањем остатка остатака српског језика у неки нови језик, ја и називам новим калајисањем српског језика. Оно би требало да има за резултат коначно и потпуно хрватизовање српског језика на комплетном штокавском подручју, што би се, без наше велике будности, могло да деси преко ноћи, као што је фактично преко ноћи извршено потпуно хрватизовање тзв. бошњачког језика у босански, а уистину тзв. хрватски језик! Просто, Бошњаци су одустали од прављења свога бошњачкога језика по угледу на језик својих нена и пранена и прешли преко ноћи на хрватски новоговор у којем су дојучерашње општине преко ноћи постале опћине!
Наглашавам: навођењем као примјера добре језичке политике оне на њемачком говорном подручју и у три државе прећуткује се веома битна чињеница: како Њемачка може да мијења правопис само у договору са Аустријом и Швајцарском, док с друге стране, Хрвати Србима узеше српски језик, да се, бива, њиме служе, а онда га са српском сагласности преименоваше у српскохрватски да би га у коначници, без српске сагласности преименовали у властити хрватски језик не питајући Србе да ли то смију да учине! Штавише, о томе су сами Срби у највећем постотку покорно ћутали!
Ту чињерницу ни сама Кордићка неће да наведе јер би морала да потврди како је хрватска нација доиста вјештачка нација, чије темеље не чине изворни етнички Хрвати, чакавци, већ управо превјерени Срби, Срби - католици које је практична ватиканска политика од 1900 и Свехрватског католичког конгреса аутоматски преводила у Хрвате. Та вјештачка хрватска нација настала на Србима католицима истиснула је тако право властитим изворним етничким Хрватимна, чакавцима на етничко постојање и на њихов језик, који је по упутама ватиканске Курије светог јеронима свјесно закржљан до дијалекта.....
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ФРАНЦУСКА 7
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
СРЕДА, 4. V 2011, 19.00
СРПСКИ ЈЕЗИК У БОСНИ
Предавач:
МИРЈАНА ВЛАИСАВЉЕВИЋ
Гост афористичар:
АЛЕКСАНДАР ЗАРЕВ
Уредник:
МИЛЕ
МЕДИЋ
Проф. др Мирјана Влајисављевић
НОВО КАЛАИСАЊЕ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Нема коментара:
Постави коментар