Крајем ове недеље појавио се четвороброј пожаревачког књижевног часописа "БРАНИЧЕВО" (3-6/2022) са следећим садржајем:
Бела Тукадруз БЛАЖЕНЕ ДУШЕ ЧОВЕК (стр. 5-278)
и
Светозар Душанић: БРАНИЧЕВСКИ ПРЕВОД ЛЕСТВИЦЕ ЈОВАНА СИНАЈИТА (стр. 279-301).
(Напомена уз ново издање овог текста написала је Г-ђа Татјана Живковић, дипломирани библиотекар саветник. - "Потреба за објављивањем репринт издања "Браничевски превод Лествице Јована Синајита" у новом броју часописа "Браничево 3/6 - 2022 указала се због потражње за овим текстом од стране научних радника из земље и иностранства. Након претраживања фондова јавних библиотека у Србији константовано је да се поред пожаревачке Библиотеке, часопис "Браничево" из 1956. године чува само у Народној библиотеци Србије, "Универзитетско библиотеци "Светозар Марковић" у Београду, и Народној библиотеци "Вук Караџић" у Крагујевцу..." (стр. 302)
Уз двокњижје БЛАЖЕНЕ ДУШЕ ЧОВЕК, уредник Александар Лукић је додао Белешку...
Цитирајући самога себе, на крају овог обимног рукописа, двокњижја, „БЛАЖЕНЕ ДУШЕ ЧОВЕК" Бела Тукадруз
(грађанско име Мирослав Лукић, рођен 30. јуна 1950. у селу
Мишљеновац, општина Кучево - подручје Пожаревац), један
од агилнијих сарадника ч. “Браничево” почев од његових гим-
назијских дана, па до данас, не чини то случајно на једном од
повлашћених места сваке књиге, на њеном крају. Не чини то да
би поентирао, него да би подвукао двема црвеним линијама тај
простор који покривају наведени цитати, уместо епилога. А то
су две ствари – лепота и карактер Бога, или судбине.
...Бавећи се поред других књижевних ствари и реалном књижевном критиком, и инсистирајући на превредновању, Бела Тукадруз је навукао на себе књижевну омразу тзв. Књижевне чаршије и каштиговање уредника, оних најистакнутијих наше књижевне бирократије. Српски писац који је о свом трошку два пута издавао своја ДЕЛА, као независна издања, или издања „ЗАВЕТИНА“, која у јавности као да не постоје, из разлога невероватних и несхватљивих. Сам је у НАПОМЕНАМА, тј. у два аутоцитата, понудио одговор на неизбежна питања – зашто је то тако? Зашто су послератни српски
издавачи, државни и приватни, игнорисали његово обимно
и плодно дело, да се на крају свог живота, суочи сам са поку-
шајем прибирања и објављивања свога ЦЕЛОКУПНОГ ОПУ-
СА. Распет између неизрециве лепоте и Бога, Бела Тукадруз,
овако завршава свој осврт:“Ма ко да ми је послао тај сан, Све-
денборг, или онај Северни анђео, који ме је водио обалама ван-
редних шведских језера, можда и Бог, не знам, можда и Света
Петка, коју повремено сањам – хвала. Случајности нема, Неко
или Нешто ми је читавог живота слало Лепоту, неизрециву и
неописиву, да будем окружен њом, као сигурном тврђавом,
или тамницом, из које ћу се, кад за то дође час, винути у још
већу Лепоту, космичку...“ Та два ауто цитата, на крају књиге
„БЛАЖЕНЕ ДУШЕ ЧОВЕК“ су наравно у директној вези, која
овидљава, повезницу карику и копчу - спону између апсурда и
трагичности наше савремене литературе (и културе), претрпа-
не наметним људима, наметним писцима, и Беле Тукадруза и
његовог Дела. Потврђујући неодрживост такве позиције овог
српског писца који је одавно успео да се сопственом снагом и
духом извуче испод оног корита које је у српском предању зла маћеха (читај - политика) користила за своју пасторку Пепељу-
гу... Хвала Богу и Истини!
Објављујући ово двокњижје, ја немам илузија да ће
српска култура и књижевност, таква каква је сада или таква
каква је последњих четврт века, брзо и лако изаћи из наметну-
тих оквира и хоризоната, и наметних људи. Али за оне издава-
че у Србији, ако као држава буде постојала и даље у веку који
тече, овај тематски број и ово двокњижје, могу бити добар во-
дич или подсетник, када дође на ред и време да се објаве Бела
Тукадрузова Сабрана или Изабрана Дела... Ово двокњижје је
путоказ и увод у један велики издавачки посао који је потре-
бан српској књижевности...
Уочи Васкрса 2022. У Пожаревцу. Ур. А. Л.
Иначе на корицама овог броја часописа су фотографије Бела Тукадруза из "Архива ЗАВЕТИНА" и настале су последњих година; прва испред манастира у Лешју Св. Петке, друга на извору Точак... (С-и Србија)
Нема коментара:
Постави коментар