ФЕНИКС
...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....
Dve pesme i pismo / Eson Jaos
VRATA OKO VRATA
Reci koje izgovorim
Njemu
Ne stignu
Odbiju se
I sve mi se vrate
Sunovrate
Teske kao kamen
Oko vrata
Toliko ih je
Da ne znam sta sad da uradim
Jer zazidana su mi od njih
Cak i vrata.
|
Bodlje, u rvom planu (fotografija I. Šišmana) |
IKONA SVETIH ŽULJEVA
Slaba sam na muške ruke
Al na otmene i fine
Ja ne padam
Na aristokratske
Stvorene za manire
U meni milost
Ruke bude
Što svojim žuljevima
Mojim rukama kao da sude
Što umesto kože
Koru čvornovatog drveta nose
U brazgotinama pune crnila
Kao zemlje pečat
Utisnut na šakama
Što se vodom ne spira
Ostaje istetoviran
Kad ih ugledam
Glas mi odjednom otopli
A pogled otupi
Kao da ih nisam videla
Pravim se
I kao da sam
manja od njih smanjim se
kao pred svetinjom da stojim
pred tim rukama što osećam
da u mukama i mene
na čudan način hrane
od stida
zemaljsku učenost pred njima sklanjam
iz zahvalnosti
ja se tim rukama
kao živoj ikoni klanjam
|
Voćna smola
|
_______ Iz propratnog pisma autora
Nisam bila u prilici da posetim Sajam pa sam upravo sada porucila jedan
primerak vase knjige sa sajta na koji ste me uputili.
Dodjemo tako u godine kada nas zivot razapne...deca vuku u buducnost a ostareli
roditelji u proslost, brige o svima njima prete da zaboravimo na same sebe
Zelim vam da se u svemu tome sacuvate.
ps.Mogu vam reci da je bas neobicno bez vas i vaseg oglasavanja, jedva sam
cekala da se vratite...da imam kome da pisem...
Нема коментара:
Постави коментар