ОДГОВОРНОСТ

ОДГОВОРНОСТ
УОБИЧАЈЕНА СТАРИНСКА АДРЕСА. (И електронска)

Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

ПРОТИВОТРОВ

ПРОТИВОТРОВ
Сазвежђе З. ПРОТИВОТРОВ

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

петак, 13. новембар 2020.

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ЧАРОБНИ ЋИЛИМ ПИРОТСКИ - какву поруку носи?

четвртак, 30. април 2020.

КАПЛАРСКО КОЛО / Александар Лукић


Ових дана је штампана најновија књига српског песника Александра Лукића, КАПЛАРСКО КОЛО, у уобичајеном тиражу, у издању  нишког  издавача "Ревнитељ".


..


..


Четири песме из најновије Лукићеве књиге

КАПЛАРСКО КОЛО

Раскречене жабе затекох у кожним
шињелима маскиране - сијају углачане
панталоне на војничком туру;
неформални шестари са држаља црних
грана поврх воде пред сумрак крекећу -
оду за одом у моју част, моји једини навијачи
од малена, током лета, пумпају балончиће
на образима па испуштају ваздух. Само тако.
Помешани тонови трубе и саксофона
истовремено:
капларско коло – у такт. Музицира пук.
На тренутак балончићи, стиче се утисак,
личе на зреле беле дудињке кад пробијају из
лишћа,
са ситним тачкицама младежа по себи.
Оних дана кад риба не гризе
слушао сам ту посвећену арију,
напољу, јер, узалуд излазисмо на реку:
а песма се није дала. На неки начин,
да није који вилин коњиц слетео
плав као мастило на врх удила,
на пропутовању поред нас,
успавали би смо се од досаде. Јадан свет.
Уморан свет, затечен спуштених гаћа,
у недобу, надобудан, већ сам рекао.
Жабе гризу црну муву

натакнуту на удицу.
Врстан мамац за водоземца.
Али, такав лов не упражњавам.
Држим до жабљег певања.
На неки начин делим ту судбину.
Но, деси се: доконих попова одвајкада има,
да искорењују весела земна створења. Тако,
жабац скочи кроз ваздух да улови муву, а оно,
олимпијски атлета заврши на постољу упецан.
Овенчан одличјем одвећ бедним – обешен о
удицу.
У овом посве обредном часу за поезију,
жабљи пример ме гони да мислим на дечаке
што су по снежном сеоском путу некад, у мору
дужности купили у лимену кофу коњску
балегу.
 Ко је имао срећу од њих да иде за штајерцима
у рану зору, могао је скупити из цуга пуну
кофу
златних јечмених ваљушака.
Слушајући како коњи фркћу.

Пушила се балега у дечјим рукама.
Пушила из кофе путем до куће.
 Очеви користе нељудску силу снаге,


кад гоне на јутарњу робију.

Брежуљци златних остава балеге на путу,
чекаше мене будућег песника,
као путокази за живот,
обележивши ме на тај начин у генерацији.

Један жабац са површине воде, стара кука –
као споменик св. Саве због угледа свеца
ливен у бронзи, гледа ме деценијама право у очи.

У тамном виру једва успевам да уочим одраз:
камо је нестао живот? Пођох ли путем за њим?


РЕВОЛУЦИЈА

Крушку цртану на картону
обешену о рагастов студентског
прозора у Букурешту пред револуцију,
упознах као гостујући писац,
у моменту када је рађала наду.

Био је август, зрели плодови
висили су са грана као упаљене
лампице у прозору на неком слављу.
На смрт преплашене студенткиње
на помен крви рецитоваше стихове
упокојених румунских песника.

Како је страшно песничко владање.

Пророштво мрака гоји мрак.
Време страшила поприма
грешне димензије.

ОД

Друштвени цвет – песник Од - анониман,
беше ми послат из Окружног Комитета СКЈ
у редакцију где уређивах рубрику поезије,
удомљен од стране другова да не гунђам,
а и да будем непрестано на оку – кад устреба.
Уредник поезије а дужност: улога сефте зета,
часописа за уметност и културу: општа благост
као сва периодика српска: оборена сурла.
Мали даровит, вели његов ментор преко телефона:
цикорија му није равна. Долази! Практичан момак.
Упознај брале – класа! Део нашег савета за културу.
На врата бану кршан џин: закачи главу о шток.
Шта то би? Буџа искочи, рана отворена: мостарина.
Ја њему збуњено ко сам, он мени нешто слично: нимник!

Стишки сват, наштимован да се не лажемо: перфект.

Портрет: сложен као да је у Удби пакован.
На првом месту: груба чеона кост – пегла.
Нечовечно спљоштен боксерски нос -
мало орловски, након туче. Ако не лаже.
Не познајем мимо – грча генија: ту страну.

После неког времена, осмели се курјак:
гура грађен слободном руком без виска.
Пре кривине, пре пружног прелаза, пре...
Писну регрутован. Спашавај од рата, аман!
Кад је било густо потури жену да ми то каже,
плус здружени рукопис: Aurora polaris стотину
страна из душе: па ти види! Где тежи!
Андрејин крст: укрштање, па опет блато.
Депеша написана: тешка посла. То, те се тиче!
Птичје гованце пало на сто. Круна оволика!
СКЈ! СКЈ! СКЈ! Песниче Од, упражњено
место чека, заређај по списку. Кратко и јасно.

Напред у славу. Стоп.


ПРЕЖИВЕТИ

Рано пролеће: постан ручак -
чорба од кисељака.
Да се преживи. Захтев јасан.

Цена за кичму усправну.
Пун лонац.
Никаква забуна појмовима,
јасно: јести! Каква упутства,
каква заврзлама: то важи код
реклама глобалних фабрика.
За брање кисељака – лист
по лист, не треба дозвола.

Природа помаже: изокола.
Јестиве биљке, дивље воће,
рибе, нај. Упркос силног
постигнућа урбаног човека:
ресторана за брзу храну,
преждеравања са ногу: тотал.
Лоптица на табли билијара,
мали избор: или у рупу или
о мантинелу: не гине. Просто.
Природа помаже, не бира.
Носи род. Не тамо, ни код:
пакуј ближњима за вечеру.

Ко се досад није дозвао памети,
није касно да спозна:
прво и последње поглавље –
без бусања у груди: No. 1.
Природа почива безгрешна
у целини. Свачије место
зна где бива: вечна. Без: додај.
Под врбицом: мравињак.
У симбиози са жилама храста
под земљом бели тартуф зри,
краљевска храна опојним
мирисом призива мушице
или дивљег вепра на гозбу.
У грму гнездо коса. Печат, за шта?
Шумску црвену јагоду,
скрива густа трава. Успеће.
Није расла бадава: у густиш
залази човек. Једнако ко и другде.
Овлаш побројано: не у шифрама.

Природа не одузима лудама
повлашћено место. Поштује ред.
Овце јаловице – смотра:
играју коло. Уметност – срамота
рећи? Чорба од кисељака
на првом месту: преживети!

Преко реке изграђен
железнички мост.
Плитка вода, бистра.
Све се види: ко хоће!

Не уврежено мишљење,
но, тачно запажање:
крајеви и почеци
коцка склопљена.



уторак, 21. април 2020.

ПОДСЕТНИК: "У СУСРЕТ ДВЕ ХИЉАДЕ ШЕСНАЕСТОЈ И ПЕТОЈ СРБИЈИ"


ПОДСЕТНИК


00380 – 00381 ДИЗ - дестодневни избор «Заветина» . - Недеља, 27. децембар 2015. ... Материце





У СУСРЕТ ДВЕ ХИЉАДЕ ШЕСНАЕСТОЈ 
И ПЕТОЈ СРБИЈИ



Ко ће и када основати „Пету Србију“ и да ли би она могла добити петицу, или двојчицу?



Странке су, политичке, у последњих четврт века ницале као печурке и брзо нестајале, изневеривши и своје програме и своје чланове. Странке доминантне Србије, произишле из једине и једноумне партије у овој земљи, оставиле су – пустош за собом. Шта је, у ствари, прва и права Србија?

Друга је била, лаж, трећа - фатаморгана, четврта -метафора подела, цинизма, изругивања, душевног отрова, лутања, забуна.

Да ли би "Пета Србија" била друкчија, то јест - на земљи, у дубокој и искреној вези са својом традицијом и културом, и са мудрошћу најмудријих предака, и са енергијом нових генерација неотрованих ујдурмама, марифетлуцима и политичким неморалом?... Да ли је то уопште могуће? И ко би, такву, потенцијалну, политичку партију оличавао? Да ли они грађани Србије, невидљиви наизглед, који до сада нису били чланови ни једне од партија? И шта је то, што би те људе могло да извуче из најдубље апатије и учмалости, неверице и безнађа?

Да ли би "Пета Србија" имала и свој "когито клуб", и да ли би, пре свега, била израз стварне и дуго чекане обнове не само српског друштва, него Србије у целини, дуго чекана права трећа српска ренесанса...

Зар није идеја о таквој једној „Петој Србији“, после свега, готово немогућа?

Објављујући претпоследњи број НовиБуСура, нисмо били сигурни, да ли ћемо стићи да публикујемо новогодишњи двоброј до 29. децембра ове године, али, ево, некако стигосмо. Без ичије помоћи, као и обично, што је некако и подразумевана судбина једног стварно независног медија, какав је „Сазвежђе З“, или „Заветине“, или „Посебна породична заветина“, ми трајемо упркос свему што нас окружује у тзв. локалној средини, коју смо одавно надрасли, захваљујући, пре свега „Сазвежђу“ на Мрежи.

Најобимнији до сада објављен, овај двоброј је - река у коју се сливају многе друге реке и речице Србије и Света, и Сазвежђа З, из кога извиру, верујемо, многе добре ствари. И енергије.

Сазвежђе „Заветина“ је стигло тек овог децембра до црте од петнаест милиона приказа, прегледа, посета. Нешто о чему смо могли само да сањамо пре неколико година, када написасмо са вером у Бога да су „Заветине“ највећа партија у Србији. Сазвежђе З. је постало нови медиј. У оквиру тога Сазвежђа постоје локације релативно велике посећености (Ренесанса, Противотров, Опало лишће, ЗаветинеПресс, Васељенски Лист, и низ других), али је приметно и то: да НовибуСур и Прототип не спадају, у оне – и најпосећеније, напротив. Али, за све је потребно време, упорност и разноврсност садржаја. И Божји Благослов!



Интернет је, заиста, спојио свет, и „Заветине“.

Захваљујући алатки или виџету Live Traffic Feed, у ситуацији смо да пратимо посећеност значајног дела интернет локација „Сазвежђа З“. „Сазвежђе З“ није популарно само у Србији, или само у бившим републикама СФРЈ, - „Заветине“ прате посетиоци из Европе, Америке, Азије, Африке (Mountain View, California, Palo Alto, California, Simi Valley, California, San Francisco, California, Redmond, Washington, Vinica, Zrnovci,  Курск, SwedenLondon, Kitchener, OntarioKematen An Der Krems, Oberosterreich, Bielefeld, Nordrhein-Westfalen, Yekaterinburg, Sverdlovsk, Odintsovo, Moskva , Saint Petersburg, United States, AustriaKonstanz, Baden-Wurttemberg Hoyerswerda, SachsenForest City, North Carolina, Purgstall, NiederosterreichAntalyaWoodbridge, New Jersey , Boulogne-billancourt, Ile-de-France, Vancouver, British Columbia, Berlin, Texas, Esslingen, Baden-Wurttemberg, Spreitenbach, Aargau, Mogliano Veneto, VenetoCraiova, Dolj, WienElbasan, Софија, Graz, Steiermark , Kiev, Bursa, IstanbulZurichGrodno, Minskaya Voblasts,  Göteborg, Vastra Gotaland, Amsterdam, Noord-Holland, Romania, Lomé, Maritime (Того), Linz, Oberosterreich, Lomma, Skane Lan  (Шведска), Wavre, Brabant Wallon (Белгија), Yaroslavl, (Русија), Korea, United KingdomKharkov, (Украјина), San Jose, California, Wohlen, Aargau (Швајцарска),) итд. „Сазвежђе“ је популарно у Русији и Канади, Немачкој, Аустрији, Шведској. Наравно, „Сазвежђе З“ има значајну популарност у Србији, почев од Београда, Ниша, и других српских градова, посећивано је и од посетилаца из Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Словеније, Македоније, Албаније, а има посетилаца и из Турске, Грчке, Белорусије, Пољске, Кореје, Италије, Румуније и Бугарске.

Навели смо, поједина места, посетилаца, ad hoc (посетилаца у реалном времену, забележених 20. децембра 2012).  Нисмо слутили да имамо толико пријатеља и посетилаца по свету!  Свима њима, ма где се тренутно налазили,  шаљемо срдачан  новогодишњи  поздрав са жељом да их прате бољи, ведрији дани.  

То исто желимо и Сазвежђу З“, стрпљив и сталан раст. То исто желимо и свим осведоченим, најискренијим, пријатељима „Заветина“, без обзира где живели, без обзира на њихова уверења - политичка и естетска, веру, нацију и пол. Девиза „Сазвежђа З“ је позната: Цео свет је једна држава! И нека би дао бог да у тој држави влада мир, ред и разумевање, а не хаос, рат, и несреће проузроковане из најсуманутијих и најкористољубивијих побуда светских лицемера и хохштаплера!

  Али да се вратимо на питање са почетка овог текста.  Закључак је изостао, чини се. Због двојчице се не оснива странка, због петице и десетке би вредело покушати...Ниједна од странака осниваних последњих деценија није заслужила ни два минус! Тако да би оснивач једне нове странке, на Балкану, и у Србији, посебно, данас или сутра, морао бити – човек, који долази из сасвим неиочекиваног правца. Неко сасвим непознат, неко ко би једноставно и сваком разумљиво показао ту другу, друкчију, непознату и запарложену Србију. Неко коме би се веровало, ко би имао и довољно мудрости и части да своју отаџбину поведе не у нови рат, већ у неизбежно, обнову и ренесансу.

Изгубљене су деценије не само са комунистима, већ и пре тога, губило се време на нечему, што је производило српску дезоријентацију. „Наш национализам угушен је или умртвљен био пре него што је имао времена да се развије и да се до краја изживи, пише доктор Свет. Стефановић 1934. године - . Интернационални дух прекрио је наш национални и притиснуо га толико да је овај угаснуо пре него што се, заправо, разгорео. Он је само плануо, запалио свет и онда, скоро насилно и на пречац, био угушен. Највећи број самих националиста или се растурио био по разним интернационалама, или се повукао и елиминисао из јавног живота. Идеали нације потиснути су били чак од интернационалних идеала спорта. Ни у животној акцији ни у области духовног стварања национални дух није дошао до изражаја.

Фатална слабост повођења за туђим и страним, која је већ пре рата сметала полету националног стваралачког духа, после рата постала је скоро општа и доминантна. Сам Мештровић је једва у скулптурној репродукцији народне поезије покушао да нађе израза националном, да се и сам после преда лутањима интернационалног стварања. Већ више пута имао сам прилике да са жалошћу констатујем да је једна од највећих народних поезија света остала скоро без утицаја на уметничко стварање, док су много слабије и штурије дале бескрајно веће инспирације.... ( чл. «За ново интегрално постављање националног проблема», Време, 11. 07. 1934)

И сада се губи сваки дан, свака недеља, сваки месец и година, у очекивању – не Годоа, већ дубоког преображаја земље Србије у целини, организовања, и консолидације „Пете Србије“, којој дижемо, ево чашу пуну вина од прокупца!


У Београду, 23. децембра 2015, Свети мученици Мина и други, свети Јован Деспот Српски М. Лукић

 извор: СПЕКТАР:


петак, 10. април 2020.

Усудили смо се.... да спаљујемо речнике


Речници на ломачи



Усудили смо се, међутим, да два пута за два века докажемо безусловну приврженост важећој идеологији, неспорну наклоност тренутним нормама и догмама, слепу верност властодршцима тако што смо се немилосрдно и темељно обрачунали са непожељним речницима, и то без остатка – спаљивањем
...
„Већ има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо, а до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика!”, поносито и с пуно искрене вере у вредност свог животног дела кличе Вук у првој реченици књиге. Речник је, међутим, наишао на скоро једнодушну осуду, пре свега, због новог правописа и, нарочито, због вулгарних речи. Митрополит Стратимировић спалио је „Рјечник” годину дана након објављивања и тужио Вука бечкој полицији због непристојних речи у том делу. Лукијан Мушицки узнемирено пише Вуку о пријему „Рјечника” у Карловцима: „Публична и јавна хула, гнушеније, презрјеније и омерзјеније – његови су пратиоци.” Павле Ивић примећује: „Ту углавном и није било правог оцењивања, већ само иживљавања.”
Скоро век и по касније, као да иста прича добија свој други део. У Предговору свог „Речника савременог српскохрватског књижевног језика”, Милош Московљевић објашњава како се нужда за речником попут његовог већ дуго осећа, јер Вуков „Рјечник” није могао задовољити нове културне потребе Срба и Хрвата. Приступајући изради овог речника као свом задатку, који је почео да остварује у 79. години живота, одлучан и одговоран према идеји о прекој потреби за речником, али свестан да му животне снаге понестаје, аутор се скромно извињава: „Узевши у обзир да сам врло тежак посао под старе дане морао радити сам и на брзину, сасвим је природно ако се у овој књизи буде нашло пропуста, омашки, па и нетачности, које ће се исправити у другом издању, ако га буде било.” У свом дневнику, овај речник оценио је као „главни смисао живота”.
У деветој деценији живота, радећи неуморно и упорно, завршио је речник у којем је обрадио чак 50.000 речи. Значењске црте које је представио у дефиницијама неких лексема могле би послужити као узор данашњим лексикографима. Ипак, због неколико одредница, Московљевићеви ставови изнесени у речнику оцењени су као „противни духу Устава СФРЈ, нашој револуцији, федеративном уређењу и народној равноправности”, а он је проглашен за „великог реакционара, хрватождера и противника равноправности и тековина револуције и социјализма”. Замерено му је што у обради речи „Илиндан” није споменуо Илиндански устанак, а у речнички чланак именице „обзнана” није унео Обзнану Краљевине СХС из 1920, којом се забрањује рад КПЈ. Узалуд је Московљевић објашњавао разлике између речника и енциклопедије – његова образложења нико није хтео да објави. Критикован је и зато што није обрадио реч „Хрват”, као и због начина на који је дефинисао речи „четник” и „србовати”. Истакнуто је да је кроатизме „гласовир” и „глазба” потцењивачки прогласио дијалектизмима, а занемарено је да је већина кроатизама ипак пронашла своје место на страницама речника. Московљевић, наиме, у језичком саветнику експлицитно истиче да му у књижевном језику сметају кајкавске и чакавске речи, као и неки лоши калкови (гласовир је „рђаво похрваћена немачка реч”). Није примећено да је с истим образложењем (каткад оправдано, а понекад превише искључиво) критиковао и речи „обрис”, „огаван”, „одумрети” и многе друге које су користили и Срби и Хрвати.
Утеху пружа истина да, упркос свему, велики културни подухвати не могу остати заувек заборављени и најчешће пронађу пут да испуне своју мисију. Данас се Вуков „Рјечник” из 1818. сматра каменом темељцем савременог српског књижевног језика, а Московљевићев речник, који је сачуван у тридесетак примерака, од којих је један годинама брижљиво чувала и крила кћерка Олга, поново живи захваљујући издањима из 1990. (Аполон) и 2000. године (Гутенбергова галаксија). Неки наводи о пријему Московљевићевог речника преузети су из монографије Момчила Исића „Милош Московљевић 1884–1968, живот и дело”.
Редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду



извор: Политика | Аутор: Рајна Драгићевић|Речници на ломачи
понедељак, 06.04.2020. у 18:18





понедељак, 20. јануар 2020.

VLADIMIR KECMANOVIĆ, PISAC: Siguran sam da ni potpisnici "Apela 88" ne v...

ПОТПИШИТЕ АПЕЛ! Зауставите 5Г на ЗЕМЉИ И У СВЕМИРУ




УН-у, СЗО-у, EУ-у, Вeћу Eврoпe и влaдaмa свих држaвa,Ми, дoлe пoтписaни нaучници, лeкари, oргaнизaцијe зa зaштиту живoтнe срeдинe и других лица из зeмaљa (...), хитнo пoзивaмo нa зaустaвљaњe имплeмeнтaцијeбeжичнe тeхнoлoгијe 5G (пeтe гeнeрaцијe), укључујући 5G из свeмирских сaтeлитa. 5G ћe мaсoвнo пoвeћaти излoжeнoст рaдиo фрeквeнтном зрaчeњу (РФ), пoврх зрaчeњa кoјe eмитују вeћ инстaлирaнe 2G, 3G и 4G тeлeкoмуникaциoнe мрeжe. РФ зрaчeњe јe дoкaзaнo штeтнo зa људe и живoтну срeдину. Увoђeњe система 5G прeдстaвљa eкспeримeнт нaд чoвeчaнством и живoтном срeдином кoји сe, прeмa мeђунaрoднoм прaву, дeфинишe кao злoчин.СaжeтaкТeлeкoмуникaциoнa прeдузeћa ширoм свeтa, уз пoдршку влaдa, спрeмна су да у нaрeднe двe гoдинe имплeмeнтирaју бeжичну мрeжу пeтe гeнeрaцијe (5G). Тo сe прeдстaвљa кao испoрукa, нa глoбaлнoм нивoу прeпoзнaтe, друштвeнe прoмeнe, бeз прeсeдaнa. Имaћeмo "пaмeтнe" дoмoвe, "пaмeтнa" прeдузeћa-фирмe, "пaмeтнe" aутoпутeвe, "пaмeтнe" грaдoвe и aутoбусe. Дoслoвнo свe штo пoсeдујeмo и купујeмo, oд фрижидeрa и вeш(судo)-мaшинa дo кутијa зa млeкo, чeтки зa кoсу и дeчијих пeлeнa, сaдржaвa ћe aнтeнe и микрoчипoвe и бићe бeжичнo пoвeзaнo нa Интeрнeт. Свaкa oсoбa нa Зeмљи имaћe трeнутни приступ супeр брзoј, лaтeнтнoј, бeжичнoј кoмуникaцији с билo кoјe тaчкe нa плaнeти, чaк и из прaшумa, сa срeдинe oкeaнa и Aнтaрктикa.Oнo штo сe ширe нe признaјe, јe дa ћe тo тaкoђe, нa глoбaлнoм нивoу, рeзултовати прoмeнaмa живoтнe срeдинe, бeз прeсeдaнa. Плaнирaну густину рaдиo фрeквeнцијских oдaшиљaчa-рeпeтитoрa нeмoгућe јe прeдвидeти. Уз милиoнe нoвих 5G бaзних стaницa нa Зeмљи тe 20.000 нoвих сaтeлитa у свeмиру, и 200 милијaрди прeнoсних oбјeкaтa, бићe, прeмa прoцeнaмa, дeo Интeрнeтских ствaри дo 2020. гoдинe, a трилионoбјeкaтa, нeкoликo гoдинa кaснијe. Кoмeрцијaлнe 5G мрeжe нa нижим фрeквeнцијaмa и спoријим брзинaмa, имплeмeнтирaнe су срeдинoм 2018. гoдинe у Кaтaру, Финскoј и Eстoнији (Qatar, Finland и Estonia). Пoчeтaк увoђeњa 5G нa изузeтнo висoким фрeквeнцијaмa (милимeтaрским тaлaсимa), плaнирa сe крaјeм 2018. гoдинe.Упркoс ширoкoм пoрицaњу, дoкaзи дa јe рaдиo фрeквeнцијскo зрaчeњe (РФ) штeтнo зa живoт вeћ су нeпoбитни. Aкумулирaни клинички дoкaзи oбoлeлих људи, eкспeримeнтaлни дoкaзи o oштeћeњу ДНA (ДНК) ћeлијe и oргaнских систeмa рaзних биљaкa и живoтињa, тe eпидeмиoлoшки дoкaзи дa су глaвнe бoлeсти мoдeрнe цивилизaцијe -рaк, срчaнe бoлeсти и дијaбeтeс у вeликoј мeри узрoкoвaнe и eлeктрoмaгнeтским oнeчишћeњeм-зaгaђeњeм, чинe дoкумeнтaциoну бaзу сa знaтнo вишe oд 10.000 стручнo прeглeдaних нaучних рaдoвa. >>>>> Читај даље, и сазнај, кликни

Памти, па....шири даље!

ПОТРАЖИ МЕ

ПОТРАЖИ МЕ
ИЗЛАЗАК ИЗ ДУХОВНОГ ЗАТВОРА