Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

Феникс

Феникс
Више о овој митској птици

ФЕНИКС

...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....

петак, 11. децембар 2020.

DNK FANTOM EFEKAT | Ruski naučnici otkrili HOLOGRAMSKU stvarnost

понедељак, 30. новембар 2020.

Šta Se Krije Iza Istraživanja Ledenih Područja?

ХРОНИКА КРАЈА ДВАДЕСТОГ ВЕКА ИЛИ УВОД У АПОКАЛИПСУ

 

 Из НЕОБЈАВЉЕНИХ (ПРИПО)ВЕДАЊА ВЕДСКОГ ЖРЕЦА



ДУШO СА СИРИЈУСА


Једина


Светлости


Мајко Космоса

Прелома

Помрачења

Непоклека


Далека

Покојна

А жива


Реинкарнирана


Ћерко нашег

далеког ђеда

и громовника Перуна


Дај нам снаге

против ове Силе

нељудске и тамне,

са којом су се уротиле

војске непоменика,

богобораца, убица

и трећеполаца, фашиста,

и богаташа Четвртог Раја

и тзв. Црног племства

који вуку конце

из помрчине

што надолази све гушћа

да твоју децу, и Тебе сатру

усред Содоме и Гоморе

на води твога Ушћа

и да онда разапну шаторе

на овој Планети

од које су направили

од народа каљуге просјака,

гладних и војника

Непоменика!


Спаси нас, Светлости

на хоризонту

који се мења

улазећи

скоро четири стотине година после

1623. (Велика коњукција!)

и благослови да уђемо у

Преображења

Која подупире

Неуништива енергија

Космоса

и Централног сунца

Наше Галаксије!


Не заборави нас,

Мајко наша Стара,

и охрабри

твоје најбоље синове

јаснооке

и потомке војника живота

и соколара

да крену са ковчегом

моштију нашег цара

уздуж и попреко

твојих неоспорних граница

од села до села

кадећи тамјаном

свуда куда прођу,

јер је све загађено

и опустошено,

варошице и већи градови,

и да пронађу

(ако таквог међу њима нема!)

Новог вођу,

који не ферма

путеве свиле

ни квите и папире светских битанги и зеленаша,

крвопија и оних што воле да једу

паштету од меса твоје деце!


Србијо, мајко наша једина и стара,

спаси нас од душмана, зулумћара,

и нових јањичара,

црнокошуљаша и версајских клопки

и дрезденских ујдурми,

наметнутнутих владара

из помрчине

и твораца опустошења

и покрајина сврака…


Спаси нас од лажних вођа

подметнутих мућака

доктора смрти

и науке без Бога

и благослова Твога.


Извуци нас из овог амбиса

и магле отровне,

из овог сатанског раздобља

кад лажни доктори

ведре и облаче

и пуне наша гробља

а лажови и удворице

што изучише занат увлакача

у Врзином или Тринаестом колу

добивши за то сертификате,

оверене дакако и лажне титуле,

сумњиве докторате…

У заветрини и мишијој рупи

ћуте,или у четири ока причају приче

и брзо ставе маске на лице

чим неко покуца на врата…

 

Нашим  покрајинама одјекује Велика лаж

која би да сатера све нас,

као толико пута пре тога

у неки велики тор,

где би нас тровали и убијали

као нико пре тога,

па ни у време убијања новорођене деце

из страха да се међу њима  крије нови Месија,

Син Божји!~

Нашим покрајинама јечи и дању ноћу

страва реквијема 

и бесмисао апсурдних смрти.

Између лажи и реквијема,

истину, децу и старе људе и жене,

трују или даве, 

као штенад у  вировима 

Саве и Мораве!

 

Огласи се, Мајко наша,

Једина,

од које направише масони

Квочку

И где наставише да сеју

и засађују

не шљиве ранке

ни наш домаћи кукуруз, осмак,

конопљу  и зоб за коње,

већ  неке нове сорте

модификована и бљутаве,

што подстичу - болести,

гојазност, неповерење

и пропаст  Твоју!


Не квоцај, више, мајко наша!

Него певај , или запевај!...*


_____

     * Ово сам записивао последњих дана овог месеца, после наше Славе Аранђеловдана, и то је понајвише личило на вапај усамљеника Небесима, на молитву Светлости, Нашој Мајци, уверен, да се народ, па и његови песници, они прави повукоше у ћутање, пред немилосрдним Силама, пред Силом која Бога не моли. Што ми се тзв. "пријатељи" више не јављају, Хвала Богу, али и оних неколико, што су се, временом повукли у своја села Богу иза леђа, престаше да се јављају. Или ако су ми и писали, слали су ми хумористичке ствари, анегдоте и вицеве, избегавајући да се суоче са стравом постојања и очигледном намером Сатане да на сатански начин уништи Српски народ, штитећи га јавно тобож од опасног и невидљивог непријатеља - ... И тако сам наставио да повремено белкежим на салветама славским, или празним папирима који су ми били при руци вапаје, које нико није могао да чује, полећи се свакодневно нашем Свецу, команданту Христове небеске војске, арханђелу Михаилу...

    Данас, док сам чистио шпорет на којем се грејем, бакћући се са црнилом гара, старим чунковима, стигоше прва ова фотографија


..

Уз поруку "У децембру, после којег долази МАЈ, Јабука за сва срца која воле Огњиште!"

па ова

тј слика шумских печурки, уз напомену: "Ко сме?Изволите!"

 Да, драги моји, рођаци и пријатељи, сродне душе, то је питање сада. Када није време за писање песама, честитки или анегдота. Већ за нешто друго. Не више да се молимо  мајци нашој, него да се приклонимо оним што нас је кроз миленијуме одржало. Да изађемо на црту и заштитимо нашу понижену и осрамоћену  мајчицу Квочку, јер Велика Коњукција ће нам помоћи, погурати нас у леђа. Боже помози, и Свети Араханђеле Михаило!

(3о децембар 2020.)

 

 



*




четвртак, 30. април 2020.

КАПЛАРСКО КОЛО / Александар Лукић


Ових дана је штампана најновија књига српског песника Александра Лукића, КАПЛАРСКО КОЛО, у уобичајеном тиражу, у издању  нишког  издавача "Ревнитељ".


..


..


Четири песме из најновије Лукићеве књиге

КАПЛАРСКО КОЛО

Раскречене жабе затекох у кожним
шињелима маскиране - сијају углачане
панталоне на војничком туру;
неформални шестари са држаља црних
грана поврх воде пред сумрак крекећу -
оду за одом у моју част, моји једини навијачи
од малена, током лета, пумпају балончиће
на образима па испуштају ваздух. Само тако.
Помешани тонови трубе и саксофона
истовремено:
капларско коло – у такт. Музицира пук.
На тренутак балончићи, стиче се утисак,
личе на зреле беле дудињке кад пробијају из
лишћа,
са ситним тачкицама младежа по себи.
Оних дана кад риба не гризе
слушао сам ту посвећену арију,
напољу, јер, узалуд излазисмо на реку:
а песма се није дала. На неки начин,
да није који вилин коњиц слетео
плав као мастило на врх удила,
на пропутовању поред нас,
успавали би смо се од досаде. Јадан свет.
Уморан свет, затечен спуштених гаћа,
у недобу, надобудан, већ сам рекао.
Жабе гризу црну муву

натакнуту на удицу.
Врстан мамац за водоземца.
Али, такав лов не упражњавам.
Држим до жабљег певања.
На неки начин делим ту судбину.
Но, деси се: доконих попова одвајкада има,
да искорењују весела земна створења. Тако,
жабац скочи кроз ваздух да улови муву, а оно,
олимпијски атлета заврши на постољу упецан.
Овенчан одличјем одвећ бедним – обешен о
удицу.
У овом посве обредном часу за поезију,
жабљи пример ме гони да мислим на дечаке
што су по снежном сеоском путу некад, у мору
дужности купили у лимену кофу коњску
балегу.
 Ко је имао срећу од њих да иде за штајерцима
у рану зору, могао је скупити из цуга пуну
кофу
златних јечмених ваљушака.
Слушајући како коњи фркћу.

Пушила се балега у дечјим рукама.
Пушила из кофе путем до куће.
 Очеви користе нељудску силу снаге,


кад гоне на јутарњу робију.

Брежуљци златних остава балеге на путу,
чекаше мене будућег песника,
као путокази за живот,
обележивши ме на тај начин у генерацији.

Један жабац са површине воде, стара кука –
као споменик св. Саве због угледа свеца
ливен у бронзи, гледа ме деценијама право у очи.

У тамном виру једва успевам да уочим одраз:
камо је нестао живот? Пођох ли путем за њим?


РЕВОЛУЦИЈА

Крушку цртану на картону
обешену о рагастов студентског
прозора у Букурешту пред револуцију,
упознах као гостујући писац,
у моменту када је рађала наду.

Био је август, зрели плодови
висили су са грана као упаљене
лампице у прозору на неком слављу.
На смрт преплашене студенткиње
на помен крви рецитоваше стихове
упокојених румунских песника.

Како је страшно песничко владање.

Пророштво мрака гоји мрак.
Време страшила поприма
грешне димензије.

ОД

Друштвени цвет – песник Од - анониман,
беше ми послат из Окружног Комитета СКЈ
у редакцију где уређивах рубрику поезије,
удомљен од стране другова да не гунђам,
а и да будем непрестано на оку – кад устреба.
Уредник поезије а дужност: улога сефте зета,
часописа за уметност и културу: општа благост
као сва периодика српска: оборена сурла.
Мали даровит, вели његов ментор преко телефона:
цикорија му није равна. Долази! Практичан момак.
Упознај брале – класа! Део нашег савета за културу.
На врата бану кршан џин: закачи главу о шток.
Шта то би? Буџа искочи, рана отворена: мостарина.
Ја њему збуњено ко сам, он мени нешто слично: нимник!

Стишки сват, наштимован да се не лажемо: перфект.

Портрет: сложен као да је у Удби пакован.
На првом месту: груба чеона кост – пегла.
Нечовечно спљоштен боксерски нос -
мало орловски, након туче. Ако не лаже.
Не познајем мимо – грча генија: ту страну.

После неког времена, осмели се курјак:
гура грађен слободном руком без виска.
Пре кривине, пре пружног прелаза, пре...
Писну регрутован. Спашавај од рата, аман!
Кад је било густо потури жену да ми то каже,
плус здружени рукопис: Aurora polaris стотину
страна из душе: па ти види! Где тежи!
Андрејин крст: укрштање, па опет блато.
Депеша написана: тешка посла. То, те се тиче!
Птичје гованце пало на сто. Круна оволика!
СКЈ! СКЈ! СКЈ! Песниче Од, упражњено
место чека, заређај по списку. Кратко и јасно.

Напред у славу. Стоп.


ПРЕЖИВЕТИ

Рано пролеће: постан ручак -
чорба од кисељака.
Да се преживи. Захтев јасан.

Цена за кичму усправну.
Пун лонац.
Никаква забуна појмовима,
јасно: јести! Каква упутства,
каква заврзлама: то важи код
реклама глобалних фабрика.
За брање кисељака – лист
по лист, не треба дозвола.

Природа помаже: изокола.
Јестиве биљке, дивље воће,
рибе, нај. Упркос силног
постигнућа урбаног човека:
ресторана за брзу храну,
преждеравања са ногу: тотал.
Лоптица на табли билијара,
мали избор: или у рупу или
о мантинелу: не гине. Просто.
Природа помаже, не бира.
Носи род. Не тамо, ни код:
пакуј ближњима за вечеру.

Ко се досад није дозвао памети,
није касно да спозна:
прво и последње поглавље –
без бусања у груди: No. 1.
Природа почива безгрешна
у целини. Свачије место
зна где бива: вечна. Без: додај.
Под врбицом: мравињак.
У симбиози са жилама храста
под земљом бели тартуф зри,
краљевска храна опојним
мирисом призива мушице
или дивљег вепра на гозбу.
У грму гнездо коса. Печат, за шта?
Шумску црвену јагоду,
скрива густа трава. Успеће.
Није расла бадава: у густиш
залази човек. Једнако ко и другде.
Овлаш побројано: не у шифрама.

Природа не одузима лудама
повлашћено место. Поштује ред.
Овце јаловице – смотра:
играју коло. Уметност – срамота
рећи? Чорба од кисељака
на првом месту: преживети!

Преко реке изграђен
железнички мост.
Плитка вода, бистра.
Све се види: ко хоће!

Не уврежено мишљење,
но, тачно запажање:
крајеви и почеци
коцка склопљена.



КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)
Књига без краја о бескрајном

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге
Uoči 68. rođendana pesnika Bela Tukadruza (alias M. Lukića), pretplatnici mogu čitati novi rukopis, tj. knjigu na lokaciji DICA - Dokumentaciono informacioni Centar Sazvežđa Z