ОДГОВОРНОСТ

ОДГОВОРНОСТ
УОБИЧАЈЕНА СТАРИНСКА АДРЕСА. (И електронска)

Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

ПРОТИВОТРОВ

ПРОТИВОТРОВ
Сазвежђе З. ПРОТИВОТРОВ

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

Осврти




..
..



Ево једне слике са севера, из Шведске (Хипербореје), Бранке Веддер, снимљена ових дана, као и толике друге, на залеђеним и пустим језерима, где је самоћа нека врста стално присутног стања и "јунака", модератора и катализатора, баш добра илустрација за  одабрани одломак чувеног српског критичара, не баш завидне судбине!


ОДЛОМАК ИЗ "САЗВЕЖЂА"  БРАНКА ЛАЗАРЕВИЋА

22. - ВЕЛИКИ ДУХОВИ ЖИВЕ У САМОЋИ И ЖИВЕ ОД САМОЋЕ. Самоћа, одвајајући од живота, појачава га, удваја га, те се може боље да види. У самоћи човек боље прегледа себе и, преко себе, и остале. Декарт је говорио даму је увек најбоље било у Амстердаму, јер се "тамо цео свет бави трговином", те је тако он сам.

             (извор: Бранко Лазаревић: УМЕТНОСТ И ЕСТЕТИКА. - IDEARIUM. - Сабрана дела,књ.5. - Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, стр. 194)

ЛеЗ 0013661      


СВОЂЕЊЕ САЗНАЊА НА ЗВУК
(Петар Жебељан: ФЛОРЕ И ФАУНИ, Удружење књижевника Србије, Београд, 2015.)

Ево једног малог прилога за размишљање у пољу гледања, читања, замишљања и виђења (не)видљивог света флоре и фауне, а повод је нова песничка књига песама “Флоре и фауни” Петра Жебељана (Перлез, 1939). Фокуси, на које нас аутор  упућује кроз унутрашње наслове “примера и актера” овог асоцијативног песничког здања, представљају офантастичене метафоре, које праве песнике остављају без даха док се пишући муче са изазовима мистерија и хистерија израза које служе.
Зоран М.Мандић март 2015.
Зато се с правом може, како то у поговору примећује Радивој Констатиновић,  потврдити да је Жебељан изнедрио, саставио, или здружио песме, које подсећају на римске камеје”, а у којим “дрвеће и биље имају душу као код старих Грка, који су веровали да сваки грм има божанство”. Уз важну напомену да је “Њу”- Песму тешко преварити, без обзира на њен женски сензибилитет, који увек хоће у висину неослобођен од лепоте прича о: сањарењу, пролазности, растакању, прождирању, сумњи, кукавичлуку и низању утисака и спознаја. А, кроз све те путеве и  странпутице речи Жебељанових песама боре се сводећи сазнање на звук. О овој “борби” лепо је писао Недељко Богдановић у својим “Изнудицама”  наводећи “да онај који их буде читао избећи ће недоумице, уколико не буде одвећ горд, ако схвати да је смисао у мислима, и да је кретање одгонетање истина које су већ други именовали. Зато и треба послушати  песнички савет Недељка Богдановића да “треба учити од птица – које одлећу са места само да би стигле на ново место од росе (која испуњена топлим зраком сунчаним) најаче сја у тренутку када је највише изложена умирању од трава које кад завену миришу понајбоље, од воде која се мири с тим да тече само наниже, а хоће ли навише мора се предати испаравању, бити нешто друго, бити облак најчешће, који и не зна да крије дугу, све док му се сунце не јави са праве стране.”.

Жебељанове песме у зоо парку “Флоре и фауни” крију одговоре које читаоци могу пронаћи док у њему чекају да се нешто догоди у њиховим животима, било као опомена, било као узор веровања у све што је Бог начинио од својих најбољих идеја, као и наду “да ће човек једном престати својом руком да убрзава нестанак” (из песме Кукута) тих начињења. . Зато се и за ову поезију може рећи да личи на имагинарно место у чијим оставама и шкрињама Бог чува залихе смисла и тајне снова у којима песници често неодговорно прљавим ципелама газе лепоту лишћа и невиност грехова. Написати песме о: багремовима, врбама, гавезу, детелини, коприви, или бубамари, ласти, ждралу, лептиру и мраву, прави је подвиг, па је зато она увек више од песника и стрпљења руке која извршава његове, понекад и шашаве, налоге. Отуда и право језика да се отима из безданих мучионица клишеа на којима, већ јако уморни, марширају свеци глагола и придева. А, они су одавно у свађи са именицама и безнађима речника, који све више личе на каталоге кафанских мениа. Зато, што пре, треба одлепршати у године остављене на трошним праговима будућности. Међу зверима усуда који се, у лову на сенке, истичу својим зверствима и злочинствима. Поезија је порота која одавно не сарађује са земаљским тужилиштвима, полицијама и судовима.
ЗОРАН М. МАНДИЋ

___________
ЛеЗ 0003985 

Нема коментара:

Постави коментар

Памти, па....шири даље!

ПОТРАЖИ МЕ

ПОТРАЖИ МЕ
ИЗЛАЗАК ИЗ ДУХОВНОГ ЗАТВОРА