Translate

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ
ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Издања пријатеља

Издања пријатеља
"Издања пријатеља"

Феникс

Феникс
Више о овој митској птици

ФЕНИКС

...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....

понедељак, 25. јун 2018.

Odgovor prirode na ponasanje coveka, Uzice 13.06.2018 - jako nevreme

петак, 22. јун 2018.

Na rubu znanosti - Homer

Srpska Kapela Bože Stojanovića - Kumanovska bitka (1913)



In commemoration of the 100th Anniversary of the First Balkan War, and the Liberation of Old Serbia and Macedonia, here is a haunting, 100 year old recording of a ratna pesma (war song), performed by the Serbian Folk Orchestra of Boža Stojanović. The plaintive lyrics begin "Prva bitka Kumanovska bila..." and go on to recall three of the great battles of the war - Kumanovo, Bitola, and Adrianople - and their heavy costs. Listen to (and download) more records at my blog: http://tamburitza78s.blogspot.com

Sofka Nikolić - Cojle Manojle (1927)




Пре 9 месеци (измењено)
Sećam se priče, ima joj barem sedamdeset godina, kad je jedan naš lokalni mangup hteo da polaže prijemni za veronauku. I vraća se on, pitaju ga kako je bilo. "Pa sve je bilo dobro dok nisu tražili da pevam. A ja crkvene nisam znao." "Pa šta si pevao onda?" "Što i pevam obično. Ja sam cura šabačka suknja mi je dugačka, pa Oće čiča oće rano oće čiča polagano i na kraju Cojle Manojle digidigi Stanojle." "I šta su rekli?" "Samo "Dosta"..


ЗЕМЉОМ ХЕРЦЕГОВОМ: Катуни Морине (19.11.2016.)

 Емисија "Земљом Херцеговом" коју уређује и води проф. Радомир Вучковић је документарна репортажа, ослоњена на историју, обичаје и људе који од села до села чине особен печат и наук, како живјети и опстати на херцеговачким просторима. У овој епизоди доносимо причу о селу Катуни Морине.

Band ODESSA Хочу мужа

недеља, 17. јун 2018.

Никад не започињи више послова у исто време

Ежен Јонеско - ЛУДИЛО УДВОЈЕ



Ежен Јонеско - ЛУДИЛО УДВОЈЕ Улоге: Бранко Плеша Вера Чукић Петар Краљ Загорка Марјановић Станимир Аврамовић Редитељ: Бранко Плеша Производња: Драмски програм Радио Београда, Октобар 1975. године

субота, 9. јун 2018.

Никола Милошевић - ''Политички нихилизам'', Коларац 21.11.1991.



Никола Милошевић - ''Политички нихилизам'', Коларац 21.11.1991. Радио Београд, Други програм 15. фебруар 2016. Емисија: Говори да бих те видео Циклус РЕЧИ У ВРЕМЕНУ - звучни записи предавања са Коларца У оквиру циклуса РЕЧИ У ВРЕМЕНУ, у данашњој емисији чућете још једно предавање професора Николе Милошевића, одржано на Коларцу 21. 11. 1991. године, под називом "Политички нихилизам". Објашњавајући овај појам, професор Милошевић анализира психолошке профиле неких од, у политичком смислу, значајних личности, од Бакуњина до савременика. Уредник серијала: Душанка Петровић

КАЗИВАЊА.СЕЋАЊА.

O dami i džentlmenu - Dragoš Kalajić

Недремано око за Косово и Метохију

четвртак, 7. јун 2018.

Evo kako su završili rušitelji manastira Valjevska Gračanica

Manastir Gračanica u Valjevu, srušen je zbog izgradnje brane Rovni pod naletima bageram, uprkos protestima ljudi koji žele da se ovo zdanje sačuvaju jer veruju da se u njemu dešavaju čudesa.

петак, 1. јун 2018.

Синајска светиња Св. Катарине 2 од 2

Синајска светиња Св. Катарине 1 од 2

...
Присне везе између Србије и манастира су постојале и у време цара Душана. Крајем XВИ века монах Јоаникије српски је постао игуман манастира, и то у време када је у манастиру било више српских монаха.
У манастиру певају „по гласовима“ који су типични за српско народно певање, а осам врста гласова (мелодијске формуле изузетно древне) се користи и у српском црквеном појању.
У XИ веку делови моштију Свете Катарине разнети су по хришћанском свету, а у самом манастиру чувају се и глава и лева рука светитељке. Православци имају ту привилегију да се поклоне и целивају руку Свете Катарине, а након тога монах свакоме дарује прстен на коме пише „Агиа Катарина”.
Манастир је у поседу Грчке православне цркве.
Света Катарина рођена је 294. године као Доротеја у Александрији у многобожачкој породици, где је стекла широко образовање.
Ова светитељка је почетком четвртог века, у време хришћанских прогона, храбро сведочила веру хришћанску, а како је добро познавала филозофију, историју и паганске обичаје задала је велике муке својим прогонитељима због чега су је свирепо мучили.
У једној визији, Света Катарина је примила прстен од самог Господа Исуса Христа, у знак обручења њему. Тај прстен до данас стоји на њеној руци.
Пострадала је за веру у време цара Максимина, а по предању су њено тело анђели пренели на врх Синаја.
У ИX веку један од синајских монаха уснио је место на коме се налази свето тело мученострадалне Катарине на коме су га касније пронашли и саградили капелу посвећену светитељки, а свете мошти пренели у манастир где се и данас чувају. Од тада манастир постаје познат под именом Свете Катарине.
Српска православна црква сећање на Свету Катарину обележава 7. децембра.  -   = извор:  

Tomislav Nikolic - zasto sam izdao Seselja

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)

КАЛЕНДАРИ ВАЛТАЗАРА ПРЕВАЛЕЗА или ЗМИЈОНОША (тринаесто сазвежђе)
Књига без краја о бескрајном

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге

Позајмна, виртуелна библиотека ДЦЗ ,1 (књиге) Библиотека дигиталних издања - књиге
Uoči 68. rođendana pesnika Bela Tukadruza (alias M. Lukića), pretplatnici mogu čitati novi rukopis, tj. knjigu na lokaciji DICA - Dokumentaciono informacioni Centar Sazvežđa Z