Беше то прва година - по одласку у пензију. Михаило (отац) и ја смо са првим лепшим данима отишли из Београда у Мишљеновац. Тада сам возио онај дуго гаражирани југо, исте боје као булке на слици; који је Ј. негде "ископала", и нисам уопште помишљао на смрт ... пре свега блиских ми бића (оних најближих) ...већ почетком следеће - године. Прво оде отац, па Ш. Али тада, тог магловитог пролећног јутра, док сам се пробијао гроз густу гуњицу (мираз наше пок. Мајчице), будући живот, предстојећи, беше у маглуштини као на слици, снимљеној тачно на данашњи дан!
Боже, шта је све било сакривено у тој маглуштини, из које је покуљало убрзо као поводањ мутав и неописив. Шта су све покренуле смрти најближих! Али оне као да беху само припрема за све остало?!
Четрнаест булки има, тек јутрос видим, на слици (горе). Да ли у том броју булки, цветова, има смисла и неког значења?Сиболике? Да ле ће тек кроз четрнаест година (2027.) да се разиђе мора овог опседнутог света литанијама сотони?
Пре неки дан, у близини тога мајчиног мираза, усред кромпиришта, док смо скупљали бубе штеточине-златице, напале су нас отровне муве "клинтонке"... У ројевима. (Два пута ми "невидљива рука цензора" блокира даље писање...) Имамо посла са Сотоном, са сотонским душманим? Бездушном технологијом...
Шта су сотонске "клинтонке" од мог лица направиле???!
(............)
....
..............
26.06.2023. (Чувајте се од Сотона!)
Нема коментара:
Постави коментар