Владајућа линија
Translate
ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице
КАЛЕНДАРИ Валтазара Превалеза
„Железничкa линијa 45. упоредника“
Претпоследњи ред
ФЕНИКС
...Постоје многи описи ове легендарне птице која никад није била виђена. Неки сматрају да је феникс првобитни пример ствари које се не могу видети (као што је нпр. Бог) већ се само могу разумети преко њихових имена или атрибута. Неки описују феникса као птицу величине орла; једну половину тела чини орао а другу половину фазан. Други кажу да феникс наликује чапљи, а трећи да је она збир најлепших делова тела свих птица света. Њено име потиче од грчке речи која означава црвену боју, јер се феникс везује за ватру и сунце. Описан је као златна или шарена птица. Неки кажу да феникс никада не једе. Други кажу да он само пије јутарњу росу. Многи верују да ова птица живи сама уАрабији или Етиопији. Али се сви слажу да је то птица огромне лепоте. Најинтересантнија чињеница везана за ову птицу је да се она сматра бесмртном и да се поново рађа из пепела сваке тристоте или петстоте године. Када се ближи крај њеном животном циклусу, феникс скупља ароматичне траве, дрво и зачине из целога света од којих ће начинити за себе ломачу или гнездо. Седећи на гнезду, он би запалио ватру машући крилима или уз помоћ сунчевих зрака. Када његово старо тело сагори, феникс се поново рађа из црва, своје коштане сржи или из јајета које би остало у пепелу, па би затим поново кренуо на свој животни пут од следећих петстотина година....
недеља, 18. јул 2021.
Veselin Čajkanović - Krsna slava
Veselin Čajkanović (Beograd, 28. mart/9. april 1881 — Beograd, 6. avgust
1946) je bio doktor filozofije, filolog, etnolog, prevodilac, istoričar
religije, mitolog, profesor Univerziteta u Beogradu i dopisni član
Kraljevske srpske akademije (ono što je danas kod nas SANU).
Bavio se vizantološkim pitanjima, ali i nizom drugih tema iz ovog
područja. Posebno je proučavao religiju Srba pre primanja hrišćanstva, a
za narodna verovanja se zainteresovao još dok je radio na knjizi „O
Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”. Znanje klasičnih jezika
i književnosti i upućenost u uporedne religije omogućili su mu da
protumači nejasne pojave iz srpske religije i mitologije i da pristupi
njihovoj sistematskoj rekonstrukciji.
Tokom svojih proučavanja, otkrio je uticaje ne samo paganstva i
hrišćanstva, nego i mnogo starijih sistema verovanja, kao što su
preanimizam, animizam i totemizam, koji su vekovima ostali očuvani u
narodnoj religiji Srba. Mada su se njegovi zaključci o istoriji stare
vere u izvesnoj meri kosili sa stavovima dogme Srpske pravoslavne crkve,
a raniji istraživači narodne tradicije, kao što su Milan Đ. Milićević i
Stojan Novaković su već ukazali na to da su mnogi srpski običaji
očuvani iz starina i da predstavljaju dragocen izvor za proučavanje onog
perioda kulture, o kome nema drugih dokumenata, Čajkanović je ovakva
zapažanja pretvorio u svoje osnovno istraživačko načelo i svojim radom
na ovom području se svrstao među malobrojne osnivače novih nauka,
zasluživši status prvog srpskog istoričara religije.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар