Pretplata

Српске новине

Српске новине
РАСКОВНИК

Део Портала Сазвежђе З

Атлантида , Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фондза издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З , Београдски меридијан , БиблиотекаЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , ЕдицијаЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чувањеуспомене на Михаила Петровића , Алтернатива , Ђавољакапија , Чудесни подрум вина врх Нерезина , Сазвежђе З(нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ , Превредновање , Дрво живота , Без премца , ЧетвртаСрбија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица упустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Безданауметност , Место Прелаза , Хоризонт , ЕдицијаЗАВЕТИНЕ , ГАВРАН (Архив у оснивању...) , МалаЗаветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Едиција БРАНИЧЕВО , Писмо изкарантина , МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ.... , Знакпрепознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈААЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , СазвежђеЗ , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ , ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар ЛепенскогВира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , БиблиотекаЗАВЕТИНЕ (2) , Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Новосазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, превредновањеи алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци , Мансарда

ПОСЕЋЕНОСТ : Укупно приказа странице

петак, 16. октобар 2015.

....Тврђава Градац код Тутина, старословенско светилиште на Пештери, затим Дестиника, прва престоница преднемањићке Србије, код Сјенице

Непознато село штитара

Драгица Премовић-Алексић описала око 1.500 локалитета на подручју Новог Пазара, Тутина и Сјенице
Петрова црква – сведок векова (Фото С. Ба­кра­че­вић)
Нови Пазар – Скоро да нема краја где земља крије бројне трагове историје као што је то у југозападном делу Србије. У књизи „Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице”, на преко 600 страна, директор Музеја „Рас” археолог Драгица Премовић-Алексић даје приказ свих археолошких локалитета у ове три општине, од најпознатијих попут Петрове цркве или тврђаве Рас, до старих сеоских гробаља, која неретко народ назива грчким или латинским, дуварина или остатака некадашњих насеобина.
– Овај крај је био на неки начин бела тачка на археолошкој мапи Србије – истиче Драгица Премовић-Алексић и подсећа да су средином прошлог века двојица признатих српских архитеката Ђурђе Бошковић и Бранислав Вуловић први обишли и евидентирали тада познате археолошке локалитете. По оснивању Завода за заштиту споменика културе у Краљеву 1965. године, такође су вршена археолошка истраживања.
Иако је као археолог Музеја „Рас” читав радни век провела на местима за које су постојале назнаке да земља крије трагове прошлости, Драгица Премовић је скоро сваку чуку и свако село обишла поново.
У књизи је сабрано око 1.500 археолошких локалитета расутих на подручју ове општине. Највише их је у Новом Пазару – 651, 415 у Тутину  и 460 у Сјеници. Најстарији траг живота је у Смолућкој пећини код Тутина са налазима из праисторије, односно старијег каменог доба, затим у Напрељу код Новог Пазара из млађег каменог доба и на Дојевићу, 6.000 година пре нове ере.
Локалитети нису хронолошки приказани, јер су многи постојали кроз неколико епоха, каже директорка музеја, и наводи пример Петрове цркве са остацима праисторијских тулума – хумки, преко римског периода до средњег века. Или тврђаве Рас, у којој је нађена праисторијска керамика, али и остаци средњовековне ковнице новца.
Из књиге се сазнаје да се у јавности непознато село Тушимља у новопазарској општини први пут помиње у Бањској повељи 1316. године. Становници овог села су, према попису из 1455, године били штитари и били су обавезни да годишње дају 12 штитова. И ово село има Црквину и место Крстачу са остацима цркве из 14. века.
У књизи су приказане географске, рељефне, климатске, геолошке и природне особености овог подручја и историјске прилике од када су се овде насељавала номадско-ратничка племена, преко Аутаријата и Дарданаца, римске империје, Византије, старословенског периода, средњовековне преднемањићке и немањићке Србије, доласка и владавине Турака до новије историје. Сведоче о томе тврђава Градац код Тутина, старословенско светилиште на Пештери, затим Дестиника, прва престоница преднемањићке Србије, код Сјенице.
Ипак, најбројнији су локалитети који сведоче о средњовековној српској историји, која се „чита” из налаза код Петрове цркве, сопоћанских фресака, кула Ђурђевих ступова, зидина Јелеча…
Кроз цртеже, мапе и детаљан опис дати су подаци о сваком селу, чак засеоку – када се први пут помиње у писаним документима (владарским повељама, а чешће у турским пописима из 15. или 16. века). Сеобе и ратови учинили су своје, многа од тих села или су се испразнила, или је промењен етнички састав становништва.
Скоро да нема села у коме се неко место не назива црквином, а на коме се налазе остаци некадашњих цркава и у коме се неко гробље не назива грчким, понегде латинским, а надгробне плоче указују да је реч о српском гробљу. – Карактеристика овог краја јесте и то што се на многим местима православна и забележена муслиманска гробља налазе близу, најчешће на педесет до сто метара, с тим што се у близини православних гробаља често налазе и остаци цркава – указује Драгица Премовић и додаје да су нарочито занимљиве мале, минијатурне цркве, које су укопане у земљу.
Ауторка указује на то да се трагови прошлости често из немара или незнања уништавају, па се дешавају апсурди да су гробља у нечијем власништву, на имању, а домаћин процени да му нека стара надгробна плоча баш одговара за праг штале.
Уз тврдњу да је реч о књизи од капиталног значаја, етнолог из Републичког завода за заштиту споменика културе Божидар Крстановић каже да је археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице „незаобилазна за сва будућа истраживања, непрелазни бедем за олаке квазинаучне промене наше историјске прошлости, које су баш ових година актуелне, и темељ за сваки озбиљан научни рад”.
С. Бакрачевић објављено: 30.12.2014. у Политици

_______________________
џангризалосаурус старији | 30/12/2014 08:13
Нека села у том крају и данас носе имена по израђивачима оклопа, кулама стражарама...Многа села Старог Раса се помињу у повељама српских владара, само то нећете наћи ни у једном уџбенику историје или видети у документарној емисији. Кратко време сте те податке могли да видите на једном порталу сјеничке општине а онда су нестали. Било би добро снимити емисију о средњевековној историји тог краја, материјала има.
Radisa Stefanovic | 31/12/2014 08:36
Postovana gospo.Premovic cestitam na ogromnom trudu koji ste ulozili da bi istina ugledala svetlost dana.Vasa knjiga ce biti veliki doprinos strucnoj javnosti da svedoce istinu o Raskoj oblasti.Nazalost nasi strucni ljudi su prepustili ovaj teren onima koji bi hteli da zatru ime Raska oblast a da taj reon nazivaju nekim drugim imenom.Najveci problem zasto se velica to drugo ime snose nasi nepismeni politicari.Nadamo se da ce se posle ove Vase posvedocene istine mnogi trgnuti poceti vise da spominju ime Raska oblast .Jos jednom sve cestitke.

Нема коментара:

Постави коментар

Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
Златна жица

ДИБИДУС

ДИБИДУС
ДИБИДУС. Култ визионара. Ново друштво, група...КОЛО ЗАВЕТИНА (Група ПРИЈАТЕЉИ) У ову Групу се могу пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи "Заветина", без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од "Новог Друштва СУЗ", где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Групе ПРИЈАТЕЉИ ЗАВЕТИНА могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број НовиБуСура), као и - најмање једном годишње - поклон "Заветина" - књиге и часописе... Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Групе ПРИЈАТЕЉИ ЗАВЕТИНА, макар једном у три године, јер сусрети обогаћују и шире хоризонте? ... (М. Л.) Дибидус